Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2011, 01:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju
NOVI SAD -
Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju, koje je počelo 24. marta 1999. godine, obeležen je danas širom Srbije odavanjem pošte i polaganjem venaca na spomen obeležja.
Polaganjem venaca i cveća na spomenik žrtvama u Vranju je danas obeležena 12. godišnjica NATO bombardovanja SRJ.
Šutanovac položio venac na spomenik žrtvama bombardovanja
Na centralnom gradskom trgu venac Ministarstva odbrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Vojske Srbije položio je ministar Dragan Šutanovac u pratnji generala Mladena Ćirkovića i brigadnog generala Milosava Simovića.
Vence su, takođe, položile porodice nastradalih vojnika policajaca i civila, zatim Budimir Mihajlović načelnik Pčinjskog okruga, Miroljub Stojčić gradonačelnik Vranja, kao i predstavnici policije i Bezbednosno informativne agencije.
Za 78 dana NATO bombardovanja u sedam opština Pčinjskog okruga bilo je 62 žrtve od kojih je 34 civila. Na 78 različitih ciljeva NATO bombarderi su ispalili preko 1100 projektila.
Zgrada Generalštaba, Beograd
Komemoracija u Sremskoj Mitrovici
Komemorativni skup posvećen stradalima u NATO agresiji na našu zemlju danas je održan ispred Sokolskog doma u Sremskoj Mitrovici. Iznad arterske česme kod Sokolskog doma podignuta je spomen-ploča stradalim Mitrovčanima u NATO agresiji i na nju su položeni venci i cveće.
U NATO agresiji stradalo je pet Mitrovčana.
Četvoro njih su bili pripadnici oružanih snaga SR Jugoslavije, dok je jedna žena stradala kao civilna žrtva prilikom bombardovanja ovog grada.
Đilas odao počast stradalim radnicima RTS-a
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je danas cveće na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku i odao počast radnicima RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju pre 12 godina.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom vazdušnog napada NATO snaga, poginulo je 16 radnika te medijske kuće.
Povodom sećanja na nastradale radnike, pored gradonačelnika, cveće su položili i direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, kao i članovi njihovih porodica i prijatelji.
Radnik te medijske kuće Duško Korać, koji je kobne noći bio u zgradi RTS-a, u Abardarevoj, rekao je da su mladi novinari, montažeri i realizatori programa žrtvovani kao vojne, a ne civilne mete.
"Novinari u Srbiji su legitimna meta. Zločin je danas zaboravljen i postao je državna tajna", rekao je Korać novinarima.
Akcija DSS: Nikad u NATO
Demokratska stranka Srbije (DSS) pozvala je danas vlast povodom 12. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije da otkaže konferenciju NATO-a i partnerskih zemalja čije je održavanje planirano u Beogradu u junu.
Potpredsednik DSS Miloš Jovanović pozvao je premijera i predsednika Srbije Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića da odustanu od samita NATO zemalja jer je njegovo održavanje, kako je rekao, u suprotnosti sa voljom većine građana i rezolucijom o vojnoj neutralnosti.
Jovanović je novinarima u centru Beograda rekao da će DSS, ako vlast ne odustane od održavanja konferencije, pozvati građane da se okupe i iskažu svoje nezadovoljstvo i taj skup označe kao "sramotu za narod i državu".
DSS je Knez Mihailovoj ulici organizovao akciju "Nikad u NATO", povodom godišnjice NATO bombardovanja SRJ.
Jovanović je podsetio da Srbija i NATO imaju višegodišnju istoriju loših odnosa, još od vremena kada se taj vojni savez uključio u rat protiv Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Dodao je da je NATO učestvovao i u pokušaju secesije Kosova i Metohije a da danas aktivno štiti tu secesiju.
Potpredsednik DSS je rekao da bombardovanje SRJ nikako ne sme da se zaboravi jer je u njemu poginulo više od 2.500 ljudi a naneta je i velika materijalna šteta.
"Sve te ruševine i leševi koje je NATO iza sebe ostavio su slika i prilika te organizacije i njegova prava suština", rekao je Jovanović i istakao da nikada ne treba da budu zaboravljene žrtve koje su podneli pripadnici vojske i policije.
Tokom bombardovanja Srbije, 18. aprila u svom domu poginula je i trogodišnja Milica Rakić. Na njen grob, na batajničkom groblju, cveće će položiti članica Gradskog veća Jovana Mehandžić.
Cveće stradaloj deci
Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike položili su danas venac kod spomenika deci stradaloj u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, u Tašmajdanskom parku u Beogradu.
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Miro Čavaljuga rekao je da podsećanje na decu koja su poginula u NATO bombardovanju pre 11 godina, predstavlja poruku da mora biti urađeno sve da se nikad više ne dogodi da žrtve budu deca.
"Verovatno ne postoji ništa gore u jednom ratu od toga da ginu civili, a najgore od svega je kad stradaju deca", rekao je Čavaljuga.
Dačić i Antić odali počast poginulim pripadnicima vojske
Na brdu Straževica kod Beograda danas su poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije u NATO bombardovanju, članovi porodica i prijatelji, predstavnici vojske i republičke i gradske vlasti odali počast polaganjem venaca i cveća.
Vence na spomenik položili su i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, istakavši da je obaveza svih da čuvaju uspomenu na žrtve bombardovanja i sve one koji su dali živote za slobodu Srbije.
Dačić je naglasio da "moramo čuvati uspomenu na sve one koji su dali živote za našu slobodu", navodeći da "sve žrtve za vreme bombardovanju su bile nevine žrtve ratova, bez obzira da li su bili civili vojnici ili policajci".
"Obaveza je svih nas koji se nalazimo u državnim organima i u političkim strankama da čuvamo uspomenu i sećanje na sve one koji su dali ono najvrednije što su imali - svoje živote za odbranu zemlje i naroda", rekao je on.
Dačić, koji je predsednik Socijalističke partije Srbije, podsetio je da od 1999. godine u ime SPS-a polaže venac na Straževicu kao simbolu stradanja u bombardovanja, čije posledice su i danas teške.
Antić je istakao da danas Beograd i Beograđani odaju počast svim nevinim žrtvama NATO agresije, koja je pogodila našu zemlju pre 12 godina.
"Moramo da iskažemo i na ovom mestu ogromnu želju i energiju koju ćemo upotrebiti u budućnosti da naša zemlje nikada više ne bude ugrožena", rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, "moramo čuvati sećanje na nevine žrtve NAT0 bombardovanja, kao i na sve one koji su dali živote za slobodu Beograda i Srbije".
Vasović odao počast nastradalim vojnicima i pacijentima
Gradski arhitekta Dejan Vasović položio je danas venac na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC "Dr Dragiša Mišović", koji su poginuli prilikom NATO bombardovanja.
U raketnom napadu snaga NATO-a, 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, poginuli su vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Veljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.
Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije i porodica nastradalih, kao i učesnici trke za mir "Rađanje novog života", koju je organizovao Atletski klub "Maraton mira - Vidovdan 99", navodi se u saopštenju iz Gradske uprave.
Valjevo obeležilo godišnjicu NATO agresije
Valjevo je danas obeležilo godišnjicu NATO agresije i sećanje na stradale, a tim povodom na spomenik pukovniku Milenku Pavloviću, komandantu 204. avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, koji je hrabro poginuo u neravnopravnoj borbi sa NATO avijacijom braneći nebo iznad rodnog kraja, položeni su venci i cveće.
Buketi svežeg cveća i venci položeni su i na spomenik žrtvama agresije 1999. godine iz valjevskog kraja, palim za otadžbinu od 1990. do 1999. godine, zatim žrtvama NATO agresije i palim borcima od 1999. godine u NATO agresiji.
Cveće i vence, uz odavanje pošte, položili su pripadnici Garnizona Vojske Srbije u Valjevu, zatim delegacija grada Valjeva i Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije.
Inače, u NATO agresiji valjevski kraj, a posebno fabrika vojne opreme "Krušik", koja je zapošljavala 12.000 radnika, potpuno je sravnjena sa zemljom i njena obnova još traje.
Stradao je i veliki broj privrednih objekata, desetine objekata u selima u okolini Valjeva, a NATO bombi nije bila pošteđena ni zgrada Sekretarijata unutrašnjih poslova u Valjevu, koja je takođe srušena, a velika oštećenja pretrpela je i Gradska bolnica, kao i naselje "Milivoje Pavlović", koje je takođe nestalo u NATO agresiji.
NATO agresija odnela je i na desetine ljudskih života iz valjevskog kraja.
Miting u Kosovskoj Mitrovici
Srbi sa severa Kosova poručili su sa današnjeg mitinga koji je održan u severnom delu Kosovske Mitrovice da ne žele integraciju u kosovske institucije.
"Ne mogu nas naterati da živimo u nezavisnom Kosovu i da prihvatimo nezavisnost koja je plaćena ljudskim organima i trgovinom drogom", izjavio je na mitingu predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić.
On je kazao da cilj NATO bombardovanja naše zemlje pre 12. godina nije bila zaštita ljudskih prava već rasparčavanje Srbije.
Rektor Prištinskog univerziteta Zdravko Vitošević izjavio je da su Srbi žrtve etničkog nasilja na Kosovu i Metohiji nakon ulaska NATO-a u pokrajinu i apelovao je na očuvanje srpskih institucija na Kosovu.
On je naglasio da su srpske institucije u pokrajini garant očuvanja srpskog identiteta i zatražio od međunarodne zajednice da ne uspostavlja granice na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova.
Na protestu je govorio i predsednik Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić koji je kazao da postoje planovi da 18. aprila predstavnici međunarodne zajednice oličeni u nekoliko ambasada u Prištini otvore kosovski sud u severnom delu Mitrovice.
"Nećemo to dozvoliti, tu može biti samo sud koji radi po zakonima Republike Srbije. Granica ispod koje nećemo preći je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Molba međunarodnoj zajednici je da 18. aprila ne preduzima ništa na silu, jer će biti sprečen ulazak u zgradu. Ne želimo nasilje već dogovor", rekao je Kabašić.
Na protestu su govorili i predstavnici studenata i privrednika sa severa Kosova koji su poručili da žele očuvanje srpskih institucija na Kosovu i da neće plaćati dažbine tzv. državi Kosovo.
Prema policijskim podacima na mitingu je bilo oko 4.500 građana iz četiri opštine sa severa Kosova.
Na ovom skupu moglo se videti mnoštvo srpskih zastava i parole na kojima je pisalo: "Nećemo kosovske sudove", "Ne damo Kosovo", "Nećemo granicu sa Srbijom" "Eulex vrati se kući" "Kriminalci su u Prištini" i sl.
Nakon protesta građani su u koloni sa transparentom "Sećanje na NATO agresiju" prošetali do zgrade Okružnog suda koju su obezbeđivale snage Eulex policije.
Pre toga predstavnici lokalne samouprave, udruženja boraca i kosovskomitrovačkog okruga, povodom dvanaestogodišnjice NATO bombardovanja, položili su vence na spomenik "Istine" u Kosovskoj Mitrovici.
Načelnik kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković rekao je da ne smemo zaboraviti na žrtve bombardovanja i da svi koji su dali živote na Kosovu i Metohiji obavezuju da se odlučno borimo da opstanemo na ovom prostoru.
"Žrtve bombardovanja obavezuju nas da se borimo da Kosovo i Metohiju sačuvamo tamo gde mu je mesto u sastavu Republike Srbije", dodao je Nedeljković.
Odata pošta žrtvama NATO bombardovanja u Nišu
Pomenom i polaganjem venaca na spomen obeležja u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine.
Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, delegacije organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.
Pomen žrtvama bombardovanja služili su sveštenici niške eparhije. Udruženje boraca 1999. godine položilo je vence u sklopu zvanične ceremonije dok je Udruženje veterana poštu žrtvama odalo mimo zvaničnog protokola izražavajući na taj način protest zbog nerešenog statusa veterana.
Oni su ranije najavili da će poštu žrtvama bombardovanja odavati mimo zvaničnog protokola sve dok se ne donese zakon kojim će biti uređen status veterana.
Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u Kasarni "Mija Stanimirović" pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima vojske. Sirene koje su označavale dolazak aviona NATO oglasile su se, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušne kampanje, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.
Niš je gađan iz vazduha, za 78 dana bombardovanja, 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Tokom vazdušne kampanje poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.
Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno. Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila.
Samo 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi poginulo je 15 Nišlija, a više desetina bilo je ranjeno. Gađana je Gradska pijaca, kvart pored zgrade Univerziteta u Nišu, Klinički centar sa okolinom i Čair.
U Kruševcu pomen poginulim vojnicima
Kraj Spomen obeležja u kruševačkoj kasarni Rasina danas je održan pomen i položeni su venci u znak sećanja na 148 poginulih vojnika u NATO bombardovanju 1999. godine.
Tada su poginuli pripadnici 125. motorizovane i 7. pešadijske brigade iz Kruševca, 58. lake pešadijske brigade i 53. graničnog bataljona Đakovica iz Prištinskog korpusa.
Cveće na spomen obeležje položile su porodice poginulih vojnika i delegacije Rasinskog okruga, grada Kruševca, Garnizona Vojske Srbije, boračkih organizacija i vojnih udruženja, Kola srpskih sestara i pojedinih političkih stranaka.
U komemorativnom govoru komandant Garnizona, potpukovnik Veljko Martinović poručio je roditeljima poginulih da je gubitak njihovih sinova za sve nenadoknadiv, ali da treba da budu ponosni na dela koja su činili, jer "njih istorija zapisuje zlatnim slovima kao dela velikih sinova Otadžbine".
"Mi, njihovi saborci, koji smo prisutni danas u ovom stroju, dugujemo im večnu zahvalnost za sve što su učinili u odbrani otadžbine, dajući najvrednije što su imali - svoje živote, kako bi sačuvali ono što su naši preci vekovima branili na ovoj balkanskoj vetrometini", rekao je Martinović.
Nakon komemoracije učesnici su obišli Spomen sobu 125 motorizovane brigade iz koje je poginulo 99 boraca, 412 je odlikovano najvišim ratnim odlikovanjima, a brigada je jedna od tri jedinice Vojske Srbije koja nosi Orden narodnog heroja.
Novi Sad pretrpeo najobimnija i najteža razaranja
Predsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović i gradonačelnik Igor Pavličić položili su danas venac na spomen obeležje u krugu kasarne Vojske Srbije "Jugovićevo" povodom obeležavanja početka bombardovanja Srbije.
Oni su naveli da je Novi Sad za 78 dana bombardovanja pretrpeo velika razaranja. Stradali su civilni i vojni objekti, a srušena su i sva tri novosadska mosta.
"Ipak, najveća nesreća i tragedija je što su živote izgubili naši sugrađani, kao i svi oni koji su tokom bombardovanja stradali", rekao je Jovanović i dodao da se "zgrade i mostovi mogu izgraditi", ali da su "ljudski životi nenadoknadivi".
Prema rečima čelnih ljudi Novog Sada, dužnost je preživelih da se svih žrtava sećaju i čuvaju uspomenu na njih, ali i da ne zaborave na strahote ratnih razaranja koja se ne smeju ponoviti.
Vence su danas položile i delegacije garnizona Novi Sad, rezervnih vojnih starešina Novog Sada, Udruženja vazduhoplovaca i padobranaca i delegacija Vlade Vojvodine.
Petrović: Sećanje, ali i oproštaj
Komandant Novosadskog garnizona Vojske Srbije (VS) brigadni general Đokica Petrović izjavio je u Novom Sadu, povodom godišnjice bombardovanja naše zemlje od strane NATO pakta, da "brutalna agresija" ne sme da bude zaboravljena, ali da ona nije prepreka za oproštaj.
"Iz tih 78 dana ne mogu se istrgnuti imena poginulih, kao ni materijalna razaranja neviđenih razmera, ali ti surovi i brutalni dani nisu prepreka da budu oprošteni radi bolje budućnosti. Živeti prošlost zarad prošlosti nema smisla, ali živeti prošlost zarad bolje budućnosti uvek ima", dodao je on na prigodnoj svečanosti u kasarani "Jugovićevo".
Prema rečima gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića grad i danas oseća posledice stravične tragedije izazvane vazdušnim napadima NATO-a.
"Zgrade, kuće i mostove uspećemo da obnovimo ili napravimo nove, ali nedužne ljudske živote nikada nećemo, niti smemo zaboraviti. Zato je važno da se svake godine okupljamo u znak sećanja na žrtve agresije, a činićemo sve da njihovim porodicama pomognemo", naglasio je Pavličić.
U znak sećanja da početak agresije na našu zemlju tačno u podne oglasile su se sirene na čitavoj teritoriji grada u trajanju od jednog minuta.
Novi Sad je bio prvi grad na koji su ispaljeni projektili bombardera zapadne vojne alijanse. Najpre je, 24. marta 1999. godine u 19,55, krstareća raketa "tomahavk" razorila školski centar MUP-a na Klisi, a desetak minuta kasnije pogođeni su kasarna "Majevica" i pogodi Građevinskog preduzeća "Neimar".
U Novom Sadu, gradu koji je pre 12 godina od NATO projektila različite razorne snage, pretrpeo najobimnija i po posledicama najteža razaranja infrastrukture na području bivše Savezne republike Jugoslavije, do sada je obnovljen ili ponovo izgrađen najveći deo tih objekata.
Rafinerija, Novi Sad (Izvor: slobodnaevropa.org)
Izuzetak su Žeželjev most i zgrada Radio-televizije (Vojvodine).
Izgradnja tog najvećeg novosadskog mosta na Dunavu, nazvanog po imenu njegovog projektanta, akademika Branka Žeželja, porušenog u aprilu 1999. godine posle čak pet pokušaja bombardovanja ili raketiranja, trebalo bi da počne ove godine.
Za izgradnju te saobraćajnice, od ogromnog značaja za drumsko-železnički Koridor 10, koji spaja zapadnu i jugoistočnu Evropu, polovinu od ukupno 60 miliona evra vredne investicije uložiće pokrajina Vojvodina i grad Novi Sad.
Druga polovina biće obezbeđena iz fondova EU.
Zgrada RTV NS na Mišeluku potpuno razorena, RTV od tada podstanar
Zgrada Radio-televizije Novi Sad (RTV NS), koja je tada bila u okviru RTS-a, locirana na Mišeluku na desnoj dunavskoj obali, u bombardovanju je potpuno razorena a ljudstvo i tehnika premešteni na privremenu lokaciju u gradu gde i danas proizvode program.
RTV NS je u međuvremenu promenjen status i naziv u Radio-difuzna ustanova Vojvodine, Radio-televizija Vojvodine (RTV).
Svi novosadski mostovi na Dunavu srušeni su u aprilu, mesecu u kojem je načinjena i najveća materijalna šteta gradu u toku bombardovanja, ali je nagoveštaj velikog razaranja učinjen već 24. marta oko 20 sati, prvog dana “kampanje” 19 zemalja NATO alijanse, kada su pogođeni Policijski centar na Klisi, obližnje građevinsko preduzeće "Novograp" i kasarna "Majevica" na Detelinari.
Bombardovanje je nastavljeno gađanjem ciljeva po Fruškoj gori i atarima obližnjih sela, da bi 1. aprila oko pet sati novosađane probudile dve strahovite eksplozije u blizini centra grada, koje su za nekoliko sekundi u reku survale najstariji i mnogima najdraži - Varadinski most, koji je spajao glavni gradski bulevar i Petrovaradinsku tvrđavu s podgrađem.
Kasnije se saznalo da je tad poginuo Oleg Nasov iz Petrovaradina, koji je pešice prelazio most.
Na okolnim zgradama u gradu načinjena je materijalna šteta a tom prilikom bila je oštećena i kulturno-istorijska celina Tvrđave i podgrađa, koja potiče iz 18. veka.
Most Slobode, najnoviji i jedan od najlepših i najvećih objekata te vrste ne samo u našoj zemlji nego i u Evropi, podignutih 80-ih godina minulog veka, prema projektu akademika Nikole Hajdina, projektilima je "prelomljen" i delom potopljen u Dunav uveče 3. aprila, kada je na njemu bilo vozila i pešaka.
Na sreću niko nije stradao, bilo je povređenih a desetak osoba koje su se niz porušene saobraćajne trake spustile do vode spasao je svojim čamcem alas Velimir Velja Teodorović.
Žeželjev most, kojeg je beogradska “Mostogradnja” gradila od 1957. do 1961. godine, napravljen je od prednapregnutog betona i u to vreme je bio prvi u Evropi a drugi u svetu u svojoj klasi.
U bombardovanju je prvi put oštećen 5. aprila, zatim još 21, 22. i 24. da bi tek posle pet besomučnih bombardovanja bio potpuno uništen u ranim jutarnjim satima 26. aprila.
Tada je sremska strana grada odsečena od bačke a više od 50.000 stanovnika ostalo je više meseci bez vode jer su tom prilikom pokidane vodovodne cevi koje su se pružale ivicom mosta.
U tom bezumnom vremenu rušenja novosadskih mostova, akademik Ljubomir Simović, podsećajući na reči Ive Andrića da su mostovi "važniji od kuća" i "svetiji od hramova”, napisao je da je "cilj ovog rušenja da se uništi svetost i da se ubije duh. Duh se, međutim, ne ubija tako lako”.
Kad su ostali bez kopnene veze između dunavskih obala, Novosađani su se s jedne na drugu stranu prevozili čamcima i skelama.
Most na baržama
Kad je NATO kampanja "Milosrdni anđeo" prestala, od jula do septembra izgrađen je drumsko-pešački most na baržama koji je funkcionisao sve dok nije obnovljen Most slobode.
Nedaleko od porušenog Žeželjevog mosta izgrađen je, za samo tri i po meseca (od februara do maja 2000. godine), privremeni drumsko-železnički most.
Na stubovima Varadinskog mosta je, od 1. marta do 19. oktobra iste godine napravljen novi. Mostu slobode trebalo je tri godine da se "podigne" iz vode Dunava, građen je uz finansijsku i stručnu pomoć iz inostranstva od septembra 2002. a pušten u saobraćaj u oktobru 2005. godine.
Za vreme NATO agresije na našu zemlju, ogromnu materijalnu štetu pretrpela je i Rafinerija nafte u Novom Sadu, koja je od 6. aprila gađana mnogo puta a u jednom od najtežih napada poginuo je u obližnjem naselju Šangaj civil Milan Bajić i ranjeno nekoliko ljudi.
Osim Televizije Novi Sad, koja je bombardovana u tri navrata od 3. do 26. maja kada je potpuno srušena, uništavana su i elektroenergetska postrojenja, industrijski kapaciteti, stambeni i drugi objekti.
Pogledaj vesti o: Vranje
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
