Izvor: Politika, 25.Apr.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost BiH i MAP
Tragom vesti
Šta se promenilo na Balkanu, šta u BiH, a šta u Alijansi posle odluke ministara spoljnih poslova država članica NATO-a da Bosna i Hercegovina dobije Akcioni plan, MAP, za članstvo u NATO-u? Praktično ništa, jer je ostvarivanje tog MAP-a uslovljeno konačnim dogovorom oko perspektivne nepokretne vojne imovine u BiH. A kada su pare u pitanju dogovor bivših jugoslovenskih naroda uvek ide jako sporo.
Zapravo, u BiH je već bilo nekih dogovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta je to perspektivna nepokretna vojna imovina. To bi trebalo da budu pre svega kasarne, poligoni, komande, zemljište, vojne fabrike. Spor je da li ta imovina pripada entitetima ili državi BiH. Kako je celokupna pokretna imovina preneta u vlasništvo države BiH, iako Republika Srpska ima stav da je oružje s njene teritorije samo ustupljeno na korišćenje armiji BiH, to je oko perspektivne nepokretne vojne imovine spor mnogo veći. Jer, i vrednost je mnogo veća. Osim toga, perspektivna nepokretna vojna imovina još se nalazi na teritoriji Republike Srpske, pa se u Banjaluci na taj problem i gleda iz tog ugla. Republika Srpska smatra je i formiranje zajedničke BiH vojske bio njen ustupak, koji Dejton nije predviđao, pa sada još traže i imovinu koja vredi mnogo. I da je sve to, na neki način, unitarizacija BiH.
Drugi problem oko MAP-a biće svakako ambicije onih krugova u Sarajevu i inostranstvu koji kroz proces evroatlantskih integracija žele da promene Ustav BiH, tako da liše Republiku Srpsku prava na entitetsko glasanje. To bi značilo da bi onda RS pitanje članstva u NATO-u iznela na referendum. Rezultat, po sadašnjim ispitivanjima javnosti i raspoloženja u RS, ne bi išao u korist članstva u Alijansi.
Naravno, ne treba biti suviše ciničan i skeptičan, BiH je, zapravo, već godinama neslužbena članica NATO-a, pošto NATO u BiH ima svoje baze koje koristi isključivo po svojoj volji, a nezavisno od bilo kakvih odluka u Sarajevu ili Banjaluci. Nijedan general vojske BiH ne može biti postavljen na bilo koju dužnost ili promovisan u čin generala bez saglasnosti NATO-a. Takođe, BiH je godinama i članica procesa Partnerstvo za mir, pa su vojnici iz BiH prisutni i u Iraku i u Avganistanu.
Dakle, što se tiče BiH, odluka ministara spoljnih poslova država članica NATO-a neće nešto bitno promeniti u odnosima između BiH i NATO-a. NATO je i u Talinu pokazao da brine o BiH, NATO je dokazao da nešto radi i da se konferencije ne zakazuju samo radi konferenisanja. Jer, kada već ne možete da uputite MAP Ukrajini ili Gruziji možete da ga bez opasnosti uputite BiH. Pogotovo što to tamo u BiH niko neće odbiti jer to je poruka dobre volje, neki kažu i „egzistencijalna stvar za BiH“. Uostalom, NATO negde mora da se širi, kad ne može dalje na Istok ostaje Balkan.
MAP, ili Akcioni plan za članstvo u NATO-u, jedna je od stepenica na putu ka atlantskim integracijama. Koliko je MAP formalan, a koliko konkretan zavisi kako od zemlje kandidata, tako i od trenutne političke situacije u regionu. Na velikom samitu u Bukureštu, pre nekoliko godina, posle završnih govora lidera NATO-a, sreo sam dugogodišnjeg poznanika iz Crne Gore. Bio je sav ozaren, zadivljen rezultatima samita kada je Crna Gora u pitanju.
„Dobro, šta ste to dobili sada kada ste svi tako veseli?“, upitao sam ga.
„Dobili smo intenzivirani dijalog između Crne Gore i NATO-a.“
„Dobro, a šta ste imali do sada?“
„Imali smo intenzivan dijalog.“
Posle je, eto, Crna Gora dobila i MAP. Kako za sve nas na Balkanu postoji i mapa puta u EU, naša je budućnost očito u MAP-ovima.
Ko pre, a ko kasnije.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 26/04/2010]
