Izvor: Blic, Tanjug, 05.Dec.2009, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avalski toranj će uskoro biti otvoren
Avalski toranj, jedan od zaštitnih znakova Beograda, koji su vazdušne snage NATO srušile 1999. tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, biće posle gotovo tri godine izgradnje uskoro otvoren.
Kako je Tanjugu rekao inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali" Miloš Bato Milatović komisija za proveru kvaliteta gradnje koju je predvodio profesor Dejan Bajić posle mesec dana kontrole ocenila je visokom ocenom gradnju tornja koji sa antenskim stubom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dostiže visinu od 204,57 metara i predala nalaze Odboru za izgradnju avalskog tornja.
Ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić kao predsednik tog tela uskoro će zakazati sednicu na kojoj će biti saopšten datum svečanog otvaranja, naveo je Milatović, član odbora.
O značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003, hiljade građana odazvalo akciji prikupljanja sredstava za obnovu, koju je podržalo i oko 500 umetnika, javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija, kazao je Milatović.
Izgradnja novog tornja je počela 21. decembra 2006, a okončana 22. oktobra ove godine.
Izgradnja tornja, kazao je Milatović, "dokaz je da srpski narod može da obnovi svoje simbole, pokaže da vidi budućnost i da želi da živi sa Evropom u jednoj boljoj budućnosti".
"Ovaj feniks ostaće kao ostavština za budućnost, na radost svih građana Srbije i Beograda", izrazio je nedavno uverenje Milatović.
Milatović je ocenio da su za uspeh akcije obnove tornja zaslužni Odbor za izgradnju koju čine predstavnici Vlade Srbije, rukovodstvo Beograda, Saobraćajnog instituta CIP, ali i Radiotelevizija Srbije, Udruženje novinara Srbije i mnogobrojni pojedinci.
Na projektu izgradnje novog tornja radilo je više od 50 inžinjera različitih struka, kazao je generalni direktor CIP Milutin Ignjatović i dodao da je za sve njih to bila neprocenjiva prilika da "učestvuju u izgradnji jednog specifičnog objekta - remek dela".
To je neponovljiva prilika jer se "za sličnim objektima u nekoliko sledećih generacija najverovatnije neće ukazati potreba", kazao je on .
Ignjatovih je istakao da je ponosan što je CIP bio deo obnove tornja i dodao da je "zadovoljstvo utoliko veće što se vratio simbol grada - a Avalski toranj je za Beograd ono što je za Pariz Ajfelov toranj".
Upravo zbog značaja tornja svake sedmice davani su izveštaju o napretku radova, nekada je napredak bio merljiv desetinama centimetara, nekada iznosio pola metra ili više, ali je pred nama objekat koji je završen, a građani su njegov napredak pratili svakodnevno, naveo je Ignjatović.
Ignjatović je izneo da je na izgradnju novog tornja utrošeno je 5.000 metara kubnih betona i oko 500 tona armature.
Objekat na 120. metru ima restoran površine 100 metara kvadratnih, vidikovac sa koga se pruža pogled na ceo grad na visini od 124 metra i za metar je viši nego stari, sagrađen 1965.
Ignjatović je istakao da je toranj ponovo postao najviša građevina na Balkanu, građena po najvišim svetskim standardima, sa dva lifta koja posetioce do vidikovca mogu da prevezu brzinom od tri metra u sekundi.
U cilju bezbednosti materijali na tornju su nezapaljivi te ne postoji mogućnost izbijanja požara, kazao je direktor CIP-a i dodao da je toranj projektovan tako da izdrži i neke od najvećih seizmičkih izazova od 9,3 stepeni merkalijeve skale.
Značaj ovakvog objekta je i turistički, kazao je Ignjatović dodajući da je u telekomunikacionom smislu toranj izuzetno važan, kako za televizijske kuće, tako i policiju i vojsku.
Tokom rušenja i uklanjanja ostataka vodili smo računa o životnoj sredini, o tome da ne narušimo izgled planine, ogromne mašine su na licu mesta drobile ostatke i vadile armaturu, a veliki deo tog materijala iskorišten je za posipanje puteva u podavalskim selima, kazao je Ignjatović.
Najveće prepreke graditeljima su predstavljali vremenski uslovi, obilne padavine, jake zime, udari vetrova, no i pored svih nepredvidivih poteškoća ni jedan radnik tokom izgradnje tornja nije povređen, kazao je Milatović.
Direktor gradilišta Mirko Popović kazao je Tanjugu da su vremenski uslovi izuzetno otežavali izgradnju tornja, koji je već zbog svoje specifičnosti iziskivao značajnu domišljatost i kreativnost.
Novi toranj - replika je starog i, prema rečima Bate Milatovića, ni na koji način ne ugrožava autorsko delo arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora, inženjera Milana Krstića.
.jpg)
