Izvor: Blic, Tanjug, 23.Apr.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amnesti: NATO počinio ratni zločin bombardovanjem RTS
NATO bombardovanje sedišta Radio-televizije Srbije bio je nameran napad na civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin, za koji niko nije odgovarao ni posle deset godina, ocenila je danas međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti Internešenel".
Ni posle deset godina otkako je NATO bombardovao srpsku državnu televiziju RTS, još niko nije izveden pred lice pravde zbog "ovog ozbiljnog kršenja međunarodnog humanitarnog zakona koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << počinio NATO tokom kampanje protiv Savezne Republike Jugoslavije", naveo je "Amnesti Internešenel".
"Bombardovanje sedišta srpske radio-televizije bio je nameran napad na jedan civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin", izjavila je stručnjak ove organizacije za Balkan Šan Džouns.
"Amnesti" podseća da je prilikom napada na zgradu RTS-a u centru Beograda 23. aprila 1999. godine stradalo 16 civila i povređeno još 16 lica, te da je taj napad bio "deo kampanje koja je trajala od marta do juna iste godine u kojoj je život izgubilo oko 500 civila, a povređeno 900 lica".
Ljudi su stradali, naglašava se u članku objavljenom na vebsajtu ove ogranizacije, uglavnom zbog toga što su napadi vršeni proizvoljno i što nisu preduzete neophodne mere da bi se zaštitilo civilno stanovništvo.
"Amnesti" naglašava da su sami zvaničnici NATO početkom 2000. godine izjavili da su RTS bombardovali zbog propagandne uloge koju je imao, "kako bi oslabili moral stanovništva i oružanih snaga", te da nisu izdali posebno upozorenje iako su znali da se u zgradi nalazi mnogo civila. S tim u vezi, "Amnesti" ocenjuje da su civilne žrtve mogle da budu izbegnute da su se "snage NATO u potpunosti držale pravila ratovanja".
Ova organizacija poziva Alijansu i njene države članice da sprovedu nezavisne istrage, preuzmu potpunu odgovornost i obezbede nadoknadu za žrtve i njihove porodice. "Amnesti" naglašava da je još početkom 2000. godine tražila da se žrtvama obezbedi nadoknada, ali da to ni u kom pogledu do sada nije učinjeno, uprkos sudskim procesima u sudovima u Srbiji i iniciranju slučajeva u Evropskom sudu za ljudska prava, koji su odbačeni kao neprihvatljivi.
Ono što ova organizacija za zaštitu ljudskih prava posebno ističe jeste da su mnogi problemi, koji su podrili poštovanje međunarodnog humanitarnog zakona i zakona o zaštiti ljudskih prava tokom kampanje protiv SRJ, kao što je nedostatak jasne komandne strukture i procesa odlučivanja o izboru ciljeva, sada prisutni u operacijama Alijanse u Avganistanu.
"Izgleda da NATO ništa nije naučio na svojim greškama iz bombardovanja Jugoslavije. Štaviše, stiče se utisak da se vratio korak unazad u pogledu transparentnosti, te objavljuje manje informacija o napadima koje izvodi u Avganistanu nego što je to činio tokom bombardovanja Jugoslavije", rekla je Džouns.
"Najjači vojni savez na svetu ima obavezu da postavi najviše standarde u zaštiti civila prema međunarodnom humanitarnom zakonu. On mora da snosi odgovornost za svako kršenje tog zakona", naglasila je Šan Džouns iz organizacije "Amnesti Internešenel".
NATO odbacuje poziv za istragu o bombardovanju RTS-a
NATO je odbacio danas poziv međunarodne organizacije "Amnesti Internešenel" da se sprovede istraga za "ratne zločine" u vezi vazdušnog napada Alijanse na Radio-televiziju Srbije aprila 1999. godine, ocenjujući da su te činjenice već ispitane.
"Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju već je ovo ispitao. Nije prihvatio argumente koje je iznela Amnesti Internešenel i ocenio je da NATO nema razloga da se brani od optužbi" u vezi s tim napadom u kome je 16 ljudi poginulo, rekla je jedna neimenovana portparolka Alijanse. "Taj incident bio je predmet temeljne istrage".
Deset godina od pogibije 16 radnika
Danas se navršava deset godina od NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije, kada je poginulo 16 radnika RTS-a.
U noći između 22. i 23. aprila, u dva sata i šest minuta, pre deset godina, u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici poginulo je 16 radnika RTS-a.
Godinu dana po bombardovanju, međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman Rajts Voč" oglasila se saopštenjem u kojem se navodi: "23. aprila 1999. godine u 02.06 NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Beogradu gde je usmrtio 16 ljudi. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad".
Čelnici NATO ostali su, međutim, pri tvrdnjama da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je formirana da ispita, između ostalog, i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje.
Porodice stradalih i njihove kolege iz RTS-a održale su i ove godine kod spomenika "Zašto" pomen, upalivši rano jutros sveće i položivši cveće na spomen obeležje.
.jpg)
