Izvor: B92, 12.Jul.2023, 21:18
Dramatično upozorenje: Sat otkucava, rat je neizbežan; Ova nedelja je ključna
Ako želite mir, pripremite se za rat, kaže penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant Vojske SAD u Evropi, komentarišući samit NATO-a.
Sa okupljenim premijerima koji trenutno debatuju u Vilnjusu, zemlje saveznice bi, smatra Hodžis, bez sumnje želele da pronađu zajedničku poziciju koja projektuje jedinstvo, snagu i stratešku jasnoću.
Ali umesto toga, zapadni vojni savez je u stanju neslaganja.
Ulazak Švedske u NATO >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trgovinom je rešio američki predsednik Džo Bajden, ali put Ukrajine ka nekom budućem pristupanju i nova obećanja o većim izdvajanjima za odbranu i dalje lebde u vazduhu. Ako se ova pitanja ne reše jasno i uspešno u Viljnusu, kaže penzionisani general-potpukovnik, mnogi će ovaj samit NATO-a smatrati neuspešnim.
Zapadna vojna alijansa će najverovatnije prevazići političke nesuglasice, održati relativno solidan samit i polako krenuti ka jubilarnom samitu u Vašingtonu sledeće godine. Ali samo političko jedinstvo u Vilnjusu neće rešiti stvarne izazove borbene gotovosti koji još uvek muče NATO – prednja odbrana alijanse neće biti ni adekvatno napredna ni adekvatno pripremljena za efikasno odvraćanje ukoliko sve evropske prestonice ne postanu svesne ozbiljnosti zadatka.
Po svemu sudeći, vrhovni komandant savezničkih snaga (SACEUR – Supreme Allied Commander Europe), general Kristofer Kavoli, izneo je savezničkim zemljama najprefinjenije vojne predloge za više od 30 godina o tome kako da se zapravo brani NATO. Dok je zapadna alijansa govorila o spremnosti od 2014. godine, od Akcionog plana spremnosti (RAP) do NATO Inicijative za spremnost (NRI), do samita u Madridu prošle godine, pravog napretka u strateškom smislu nije bilo.
Rizici i pretnje NATO partnerima se samo povećavaju i ne manjka rivalskih sila koje su spremne da koriste i nevojna i vojna sredstva da unište najmoćniji i najuspešniji vojni savez u istoriji.
Kao odgovor, NATO nastavlja da se oslanja na nezamenljivu posvećenost SAD s jedne strane i spremnost Evrope i Kanade da pravedno podele teret s druge.
Pored kolektivne odbrane i odvraćanja poricanjem (strategije odvraćanja poricanjem nastoje da odvrate neprijateljsku akciju čineći je neizvodljivom ili malo verovatnom da će uspeti, čime se uskraćuje potencijalnom agresoru poverenje u postizanje svojih ciljeva – na primer, raspoređivanje dovoljnih lokalnih vojnih snaga da poraze invazija, op.a.), koji su sada u prvom planu kako bi se odvratila ili pobedila ruska vojna pretnja, nedovoljno ulaganje Evrope i nezadovoljavajući nivo uspeha kada je u pitanju odbrana više neće biti dovoljni i to je na predsedniku Bajdenu, smatra Hodžis, da ukaže na to.
Mnoge javne ličnosti preterano su ukazivale na nedostatke ruskog vojnog učinka u Ukrajini. Ove procene, iako su obično tačne, često takođe stvaraju zaključak da će ruska vojna pretnja biti znatno manja na duži rok.
Međutim, ističe Hodžis u svom komentaru za The Telegraph, žalosno je što mnogi od ovih glasova dolaze iz evropskih prestonica koje su predugo zanemarivale nacionalnu i kolektivnu odbranu u pravom smislu te reči.
Paradoksalno, NATO shvatanje snaga i slabosti Rusije često je bolje od njegovog sopstvenog. Strateškom komunikacijom moguće je obmanuti sopstvenu javnost, ali ne i vojne planere ruskog Generalštaba. Svaki SACEUR tokom protekle decenije mučio se sa jednim jednostavnim pitanjem – da li imam neophodne borbeno spremne i borbeno efikasne jedinice sa odgovarajućom komandom i kontrolom, pogonskom snagom, logistikom i zalihama municije, da odbranim svakog saveznika? Naime, cena vojnog odvraćanja je mnogo jeftinija od rata i ponovnog osvajanja teritorije. U tom smislu, ne treba tražiti dalje od aktuelnog rata Rusije u Ukrajini – neuspelo odvraćanje izgleda baš kao onaj skupi, krvavi rat.
Stavljanje potrebnih resursa na raspolaganje SACEUR-u, posebno trenutno oskudnih ratnih zaliha i municije, jedan je od ključnih izazova sa kojima će se NATO suočiti ako započne operacija kolektivne odbrane u bliskoj budućnosti. Pozitivno je da se NATO upravo složio da značajno poveća mogućnosti ciljanja kada je u pitanju municija, ali je pitanje da li NATO može da parira, pa čak i nadmaši ruske industrijske kapacitete sa današnjim nivoom investicija i proizvodnje. Osim SAD i zemalja istočnoevropskog krila, koje podižu investicije u odbranu daleko iznad dogovorenih 2 odsto BDP-a, čini se da nivo hitnosti po ovom pitanju još uvek ne dele svi saveznici.
Sa praznim zalihama kao što su sada, takođe je malo verovatno da su saveznici u stanju da obezbede neophodnu municiju i opremu za jačanje najugroženijeg dela NATO-a u bliskoj budućnosti, posebno ne kratkoročno. Ovo bi predstavljalo strateški rizik za planove svakog SACEUR-a. Stoga zapadna alijansa treba da ojača i deluje u skladu sa svojim strateškim konceptom.
Tokom proteklih 20 godina, NATO je kontinuirano rebrendirao i povećavao svoje snage visoke spremnosti. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je čak najavio više od sedmostruko povećanje snaga visoke pripravnosti – sa 40.000 na 300.000 – neposredno pre samita u Madridu. U stvarnosti, apsolutni brojevi ne govore o stvarnom stanju. Mera istinskog uspeha i kredibiliteta u borbenoj efikasnosti je broj dobro obučenih i borbeno spremnih jedinica usklađenih sa novim regionalnim planovima NATO-a.
Dok se NATO polako, ali postepeno kretao od manjih taktičkih jedinica kao mere ubeđivanja ka većim formacijama kao kredibilnoj odbrambenoj meri, očigledno je 'kockanje' kada su u pitanju savezničke kopnene snage, čak i na nivou brigade. Dakle, ističe Hodžis, treba postaviti teška pitanja savezničkim liderima – kolika je stvarna borbena efikasnost vaših brigada, divizija i korpusa i povezanih pokretnih snaga i kada SACEUR može da računa da će oni biti spremni za najzahtevnije scenarije? Da li SACEUR i drugi vojni komandanti mogu adekvatno da sprovedu ove planove sa konkretnim formacijama, da pokažu nameru, sposobnost i kapacitet zapadne alijanse da uspešno brani svaki centimetar savezničke teritorije? To je ono što je odvraćanje poricanjem i frontalna odbrana, a NATO nije spreman za to.
Tokom 74 godine postojanja, NATO je kontinuirano uspevao da se prilagođava i reaguje. Ali kako Hodges navodi, najbolji način da predvidite budućnost i pripremite se za nju je da je sami kreirate. Lideri savezničkih zemalja i vlada, ističe on, moraju da pokažu strateško vođstvo istorijskih razmera u Viljnusu kako bi povezali i ojačali sve elemente savezničkog jedinstva i snage. Odlučnost Ukrajine u njenoj borbi dala je NATO-u dodatno vreme da uradi svoj domaći zadatak, posebno u Evropi.
Sat otkucava, a vreme ne ide u prilog transatlantskom savezu, zaključuje Hodžis na kraju svog komentara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: NATO skup
.jpg)
