Izvor: B92, 04.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
pise: Stipe Sikavica
Povodom izjave Momcila Perisica u Nisu
Osuda celog naroda na vecitu tamu
Kad vidim da se protiv vladajuceg rezima okrecu i oni koji su koliko do juce ljubili svaku stopu gde god je Vodja gazio i bili pouzdani oslonci njegove pogubne politike, kad ih vidim kako u trku menjaju politicke dresove - dodje mi da se svrstam pod Milosevicev barjak, iako sam za ovo dugo i prokleto vreme njegove vladavine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ispisao gomilu tekstova u kojima se nije naslo mesta za lepu rec o toj vlasti koja me je lisila elementarnih pretpostavki civilizovanog zivljenja. Nekako u vreme kad je general Momcilo Perisic (a o njemu je ovde rec), nakon sto ga je Njegov Vrhovni Komandant sklonio sa celne pozicije u Generalstabu VJ, pokucao na vrata "civilnih struktura", i profesor Vojin Dimitrijevic je bio medju onima koji su benevolentno gledali na generalovu pojavu na domacem politickom poligonu, pri cemu se uvazeni profesor pozvao na Sveto pismo koje kaze da se i "na nebu raduju svima koji se predomisle". Sto ce reci: dr Dimitrijevic je i Perisica svrstao medju one koji su se predomislili. Bojim se da u tome i jeste problem: Momcilo Perisic se nije predomislio, ostao je onaj jucerasnji Momcilo, jedino sto je promenio "kosuljicu"! Stavise, drzim da je vrlo dobro savladao glavne lekcije u Slobinoj skoli (iako kao vanredni polaznik) i da je jedan od boljih takmaca u igri po Milosevicevim pravilima, sto znaci da pravila nema, odnosno da su sva sredstva i lukavstva dozvoljeni. Ilustrovacu to samo jednom epizodom iz dugogodisnje storije na relaciji General - Predsednik.
Ovoga je casa Momcilo Perisic jedan od najgrlatijih kriticara politike Slobodana Milosevica. A kada je Milosevic seo u fotelju predsednika savezne nam drzave, dakako "voljom naroda", taj isti Momcilo Perisic je bio jedan od prvih cestitara Predsedniku, pa ce, izmedju ostalog, reci: "Vasim izborom na najvisu drzavnu funkciju potvrdjena je volja vecine gradjana SRJ i njihova zelja da zive u stabilnoj, demokratskoj, slobodnoj i ekonomski i kulturno bogatoj zajednici. Znajuci Vas kao hrabrog i mudrog politicara i drzavnika...", itd. Kako je moguce da Milosevic, po Perisicu "hrabar i mudar politicar i drzavnik", dovede "narod i drzavu", opet po Perisicu, do ambisa? Pa, moguce je isto onako kao sto je moguce da prva postava Milosevicevih kosovskih junaka u generalskim mundirima ispaljuje plotune ruznih i neutemeljenih optuzbi na Perisicev racun, iako su ti isti kosovski junaci i stasali do komandantskog ranga upravo pod Momcilovom komandom. Moguce je da ga oni proglase izdajnikom, bas kao sto je i on s gnusanjem proglasavao takodje izdajnikom generala Vladu Trifunovica kad se ovaj castan covek, pre nekoliko godina, ocajnicki borio za pravdu.
Otkako je stupio na politicku scenu Srbije, nisam se javno oglasavao o generalu (a bilo je i povoda i razloga) naprosto zato sto sam se oportunisticki priklonio onim apelima u nas po kojima je nuzno koncentrisati svu energiju u domacem oporbenom frontu, e da bi se konacno uklonila ova vlast koja nas tako istrajno davi evo punu deceniju. Skorasnju Perisicevu izjavu, medjutim, na tribini pred niskim studentima, ne mogu da precutim. Govoreci o tome kako ce se jugoslovenska vojska i policija vratiti na Kosovo tek kad ih pozove "medjunarodni faktor u ovoj pokrajini", Momcilo Perisic ce reci i ovo: "Medjunarodni faktor ce ih pozvati u funkciji zastite svojih vojnika tek kad bude shvatio sta je Albanac: nisam rasista, ali moram da kazem da albanski narod nije sposoban da zivi sa bilo kojim civilizovanim narodom!" ("Danas", 27. 12.)
Rece to covek i ne samo da je ostao ziv, nego bih se kladio da je time pobrao aplauze diljem ove nase zalosne drzave. I u tome je nasa golema nesreca, mnogo vise i mnogo pre nego u Momcilu Perisicu, pa i u samom Slobodanu Milosevicu. Perisic se ogradjuje kako nije rasista. Ali, zaboga, kako da se krsti teza kojom on osporava sposobnost (i pravo!) celom jednom narodu da zivi zivotom civilizovanog sveta, svrstavajuci ga tako u nekakvu nizu kategoriju naroda kojim neko drugi nuzno mora da upravlja (jer sam to ne moze), i osudjujuci ga, u isti mah, na vecitu tamu. O tempora, o mores!
Htedoh se pozvati na neke leksikone i druge knjige od mudrosti i nauke, da vidimo sta one kazu o rasizmu. Cemu, medjutim! Zna Momcilo Perisic sta govori, zna on da se takvim stavom ne moze u Evropu i ostali svet, zna on da su taj stav i demokratija inkompatibilni. Ali on takodje zna da takav stav prema "Siptarima" iste trenutna politicka konjunktura u Srbiji. Tuzna je istina da na Kosovu, posle uzasnog stradanja Albanaca, vec dugo stradaju Srbi, da su izlozeni svakojakom zlocinu, na jos vecu nesrecu, i onoj vrsti zlocina koja se javlja kao posledica osvete tzv. obicnog sveta iz albanskog nacionalnog korpusa (o cemu je, recimo, uz osecaj tuge i stida, govorio i pisao istaknuti albanski intelektualac i humanista Veton Suroi), sto je, osim ostalog, potvrda teze da u "balkanskoj krcmi" nema nevinih, mada se odgovornost i krivica za sve sto se dogadjalo (i dogadja) na prostorima upokojene Jugoslavije ne mogu deliti na ravne casti. Momcilo Perisic, medjutim, svojom (ovde citiranom) tezom ne moze pomoci Srbima na Kosovu, niti moze ocvrsnuti one veze izmedju Srba i Albanaca koje jos nisu popucale; naprotiv, to je ono potpaljivanje vatre ispod kosovskog kotla punog medjuetnickih animoziteta i svakojake nesrece. I to je savrseno jasno Momcilu Perisicu, kao sto je jasno i onom celom nacionalistickom esalonu u srpskom nacionalnom korpusu koji zeli da se oslobodi Slobodana Milosevica, ali samo zato sto ovaj nije, po njihovom sudu, ostvario sve one velikonacionalne ciljeve za koje su profesionalni nacionalni radnici verovali da ih samo On moze ostvariti i da ga je samo Providjenje odredilo za tu Svetu misiju. Drugim recima, ne boli njih zlo ucinjeno ni nad "svojim", a kamoli nad tudjim narodom, stvar je u tome da se i zlo nad "svojim" narodom moze politicki kapitalizovati. Daj boze da sto pre ode Miloseviceva vladajuca garnitura. Ali, ne treba gajiti iluzije da ce nam i neka nova vlast biti mnogo bolja od Slobine. Na to nas, opet nazalost, upucuju intelektualni i moralni profili vecine lidera ovdasnje opozicije i njihovi "politicki programi". Momcilo Perisic, kao nova zvezda na domacem opozicionom nebu, i u tom je smislu paradigma. I jedan medju brojnim, ali pouzdanijim simptomima teske bolesti koja tako opasno pritiska Srbiju.
