Izvor: Blic, 10.Sep.2011, 03:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Momčilo Perišić, osuđenik

Bilo je pomalo tužno gledati generala u stavu mirno i to dok mu izriču presudu. Iako mu se nije pomerao gotovo nijedan mišić na kamenom licu, samo Momčilo Perišić zna šta mu je prolazilo kroz glavu dok je sudsko veće Haškog tribunala obrazlagalo tačke optužnice i na kraju saopštilo da mu sleduje 27 godina zatvora.

Finale četvorogodišnjeg suđenja bivšem načelniku Generalštaba Vojske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jugoslavije završeno je osudom zbog zločina koji su počinjeni nad Muslimanima u BiH i nad Hrvatima u Hrvatskoj, u vreme kad je Perišić komandovao vojskom u Srbiji.

Zapravo, ništa od onoga za šta je Perišić u odsustvu osuđen u Hrvatskoj na dvadeset godina zatvora još 1996. godine – pre svega, granatiranje Zadra i Mostara, nije obuhvaćeno haškom optužnicom, već mu je suđeno zbog pokroviteljstva nad vojskama Srba preko Drine i Save.

On tu logistiku nije ni krio, smatrajući sve te armije ,,jedinstvenom vojskom”, a što se tiče akcija u Hrvatskoj, reći će da mu je savest potpuno mirna: ,,Svoje vojnike i sebe branio sam od paravojske jedne paradržave. To je jedino što sam učinio!”

Haške sudije nisu imale razumevanja za Perišićev rezon i osudili su ga bez milosti, a nije pomoglo ni izdvojeno mišljenje sudije Džastisa Molotoa koji je tražio oslobađajuću presudu, uz suvislo pitanje tužiocu da li bi i komandant američke vojske trebalo da kazni svoje vojnike u NATO koji su činili zločine po Avganistanu.

Tačnije, pitanje je da li će prema logici po kojoj je odmeravana krivica srpskog generala, jednom odgovarati sam komandant američke armije.

Naravno da neće, a tužilac je sve obrazložio pričom o pravednim i nepravednim ratovima. Ovaj Perišićev, očigledno, bio je nepravedan i koštao ga je, bezmalo, tri decenije robije.

Verovatno je na svom putu od komandira voda preko najmlađeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije (imao je 44 godine kada je stupio na tu dužnost) do političara u postoktobarskoj Srbiji, ovaj ambiciozni oficir imao u vidu različite životne rasplete, ali ni u najgorim morama nije sanjao da će ga životni poziv oterati u zatvor.

Čija vrata pre pritvorske jedinice Haškog tribunala su mu se prvo otvorila u Srbiji 2002. godine, kada ga je pod optužbom za špijunažu u restoranu na Ibarskoj magistrali uhapsila vojna bezbednosna služba zajedno sa američkim diplomatom Džonom Nejborom i još dvojicom pripadnika Vojske Jugoslavije.

U trenutku hapšenja Perišić je bio na funkciji potpredsednika Vlade Srbije zadužen, gle ironije - upravo za bezbednost. U rašomonu koji je potom nastao pominjani su poverljivi dokumenti i kasete sa zvučnim zapisima sa kolegijuma tadašnjeg Generalštaba VJ, koje je on navodno predavao Amerikancima.

Njegovim kolegama iz DOS-a puštani su tajni video snimci Perišićevih sastanaka sa Nejborom, podignuta je optužnica zbog špijunaže i počelo je suđenje koje je prekinuto kada je 2005. godine Perišić otišao u Hag.

Ne ulazeći u stvarnu špijunsku pozadinu cele stvari, činjenica je da je Perišić tada korišćen i kao ,,municija” u ratu Koštuničinog i Đinđićevog kabineta i da je njegov slučaj služio za kompromitaciju Đinđićeve vlade. Uglavnom, Perišićeva prilično blistava karijera tada je neumitno krenula nizbrdo i završila se čitanjem haške presude pre četiri dana.

Momčilo Perišić je davne 1966. godine stupio u Jugoslovensku narodnu armiju, prethodno završivši najviše škole Kopnene vojske na Vojnoj akademiji, a kasnije će vanredno diplomirati i psihologiju na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Rat ga je zatekao u činu pukovnika i na mestu načelnika Artiljerijskog školskog centra u Zadru, koji će uspešno evakuisati iz blokade hrvatskih snaga.

Potom će sa činom general-majora postati komandant Bilećkog korpusa čije sedište je bilo u Mostaru, a otud će poneti nadimak "midnajt koling”, jer je imao običaj da sa neprijateljskim snagama komunicira uključujući se u noćni program lokalnog radija.

Slede postavljenja za načelnika štaba, a potom i komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije, da bi sa činom general-pukovnika 1993. godine postao načelnik Generalštaba VJ.

Na tom vrućem mestu, koje je osim vojničkih tražilo i neke sposobnosti političara, Perišić se snalazio kako je znao i umeo, ali će ga rezon čoveka koji priznaje stvarnost ubrzo koštati načelničkog mesta. Prvo je studentima koji su protestvovali protiv Miloševićevog režima tokom '96/97. godine, obećao da ih vojska neće dirati, a sudbinu je zapečatio govorom u Gornjem Milanovcu oktobra 1998. godine u kome je sugerisao političarima ,,da se ne ide u rat protiv celog sveta”, napominjući ,,da nikada nismo bili ovako dugo izolovani i bez saveznika”.

Poentirao je mišlju ,,kako su amateri sve pokvarili, pa čak i prostituciju"! Amaterima je to bilo previše i Perišić je smenjen mesec dana kasnije. Ponuđeno mu je neko mesto savetnika u saveznoj vladi što je on ljutito odbio: ,,Izmišljenu dužnost ne prihvatam, ostajem na raspolaganju vojsci, narodu i državi!”

Pošto se u narednim burnim mesecima niko od to troje nije javljao, Perišić će na leto 1999. godine odlučiti da uplovi u vode politike, osnivajući stranku Pokret za demokratsku Srbiju sa kojom će prići Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i posle oktobarskih promena postati jedan od potpredsednika Đinđićeve Vlade. Karijeru će mu neslavno prekinuti pomenuto hapšenje i optužba za špijunažu, potom će ga se setiti i Hag u koji je dobrovoljno otišao.

Pre podizanja optužnice Haški istražitelji su pokušali da ga angažuju kao svedoka u procesu protiv Miloševića, ali je general odbio da cinkari bivšeg vrhovnog komandanta.

Momčilo Perišić je rođen 1944. u Koštunićima, osnovnu školu je završavao u rodnom selu i Pranjanima, a diplomirao je na Vojnoj akademiji kopnene vojske - rod artiljerija. Oženjen je i ima dva sina.

Povezane vesti: Heroj preko noći postao krvavi komandant Odbrana: Perišić nije kontrolisao Mladića Optužba: Zločini posledica državne politike u Beogradu Sutra završne reči na suđenju Perišiću

Nastavak na Blic...