Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Feb.2017, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lukić: BiH će teško do revizije procesa protiv Srbije

Presude Momčilu Perišiću i Radovanu Karadžiću nisu donele ništa novo, naprotiv one su potvrdile ono što je sud već presudio – da Srbija nije imala kontrolu nad rukovodstvom RS za vreme rata u BiH, rekao je advokat Novak Lukić, gostujući u pravom uglu.

Kriterijumi koje treba ispuniti za pokretanje revizije procesa pred Medjunarodnim sudom pravde su izuzetno strogi i podrazumevaju predstavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nove činjenice koja je otkrivena u poslednjih šest meseci, rekao je advokat Novak Lukić, gostujući u Pravom uglu.

Lukić, koji je bio član pravnog tima Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u procesu sa Hrvatskom, podseća sudovi generalno, pa i MSP nisu skloni revizijama.

"Nijedan sud, nijedan pravni sistem, kada donese pravosnažnu, konačnu odluku, ne voli da se ta konačna odluka poništava. Standardi za poništavanje sudske odluke su uvek vrlo visoki. MSP kao i Haški tribunal, imaju slične, vrlo visoke kriterijume za mogućnost da se uopšte udje u postupak revizije, pa i kasnije da se vidi i da li je ona osnovana, baš zbog toga što ne žele da se ponovo pitanjima koja su već zatvorili".

Komentarišući izjavu Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića koji predvodi inicijativu za reviziju tvrdeći da je ona neophodna radi istine, Lukić kaže da je ta izjava politička. „Pojam revizije ne treba vezivati za istinu nego ga treba vezati za pitanje da li je prethodno sudjenje bilo pravično," kaže Lukić i upozorava da za pokretanje revizije, što je veoma važno, nije bitan novi dokaz nego nova činjenica.

"Tu je standard suda veoma visok. Nova činjenica je nešto što nije bilo predmet ocene suda u to vreme, a da je bilo poznato moglo je da dovede do drugačije odluke." Lukić dodaje da postoji i striktan rok za podnošenje zahteva za reviziju.

"Kada sazna za novu činjenicu strana u postupku mora da podnese zahtev za reviziju u roku od šest meseci". Drugim rečima, ukoliko bi želeli da zahtev za reviziju upute sledeće nedelje, stručnjaci BiH mogu se pozivati samo na eventualna saznanja do kojih su došli od avgusta prošle godine do sada. Za sve drugo rok je prošao. Lukić primećuje da je čudno da je bosanska strana čekala gotovo do isteka roka za mogućnost revizije (26. februar, kada ističe period od 10 godina od izricanja presude po tužbi BiH za genocid).

On se ne deli optimizam nekadašnjeg tužioca Haškog tribunala Džefrija Najsa koji već više godina ubedjuje vlasti u Sarajevu da se ponovo obrate MSP.

"Postupanje g. Najsa, koji se sa tom tezom vrlo često pojavljivao na stručnim tribinama, mi liči na neku opsednutost da svoju argumentaciju koja nije prošla na sudjenju Slobodanu Miloševiću i Momčilu Perišiću sada progura pred MSP".

Lukić smatra da bi argumentacija BiH za reviziju mogla da ide u dva pravca. Prvi je da se pokuša sa osporavanjem dela presude MSP u kojoj je navedeno da se genocid nije dogodio u celoj BiH nego samo u Srebrenici. Tu argumentaciju, kaže on, zastupa tužilaštvo Haškog tribunala, koje u žalbi na presudu Radovanu Karadžiću tvrdi da to što se dogodilo 1992. u više opština u BiH predstavlja genocid. Druga stvar je vezana za Srebrenicu gde je sud presudio da jeste bilo genocida ali da Srbija nije odgovorna taj zločin (već da je mogla da ga spreči i uhapsi odgovorne).

U krugovima bliskim bosanskom pravnom timu moglo se čuti da bi Sarajevo moglo da se poziva na sudjenje generalu Momčilu Perišiću na kome je bilo reči o podršci tadašnje SR Jugoslavije vojsci Republike Srpske. Tužilaštvo je tvrdilo a sud odbacio argumentaciju da je vojska RS bila pod kontrolom Perišića, tada načelnika Generalštaba vojske SRJ.

"Ako je neko posle presude Perišiću trebalo da traži reviziju, to je bila Srbija", kaže Lukić. On kaže da je tokom tog sudjenja potvrdjeno da je vojska RS dobijala pomoć od vojske SRJ ali takodje da je čak i prvostepeno veće Haškog tribunala, koje je Perišića osudilo na 27 godina zatvora, bilo jednoglasno da on nije imao kontrolu nad vojskom bosanskih Srba. „O svemu dodatno svedoče i dnevnici Ratka Mladića, na koje smo se mi pozivali u odbrani Perišića, jer i oni pokazaju da te kontrole nije bilo".

Tokom sudjenja Perišiću skinuta je fama i sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane nekadašnje SRJ, o kojima se često govorilo kao o ključnom dokazu direktne umešanosti Beograda u rat u BiH. Dokumenti su postali javni, odmah posle završnih reči na sudjenju Perišiću, u proleće 2011. godine, podseća Lukić. „Mislim da su (eksperti pravnog tima BiH) kada su pročitali zapisnike odustali od njih jer su videli da oni potvrdjuju ono što smo mi sve vreme tvrdili - da Milošević nema kontrolu nad rukovodstvom RS".

Sagovornik Pravog ugla kaže da će bosanski pravni tim teško naći novo uporište i u presudi Radovanu Karadžiću jer ni u njoj nije uspostavljena veza izmedju Miloševića odnosno Srbije i rukovodstva Srba u Bosni. „U Karadžićevoj presudi se detaljno navodi da je Milošević deliio zajedničke ideje i planove sa rukovodstvom RS dok su se oni odnosili na to da Bosna ostane u Jugoslaviji. Onog trentuka kada je rukovodstvo RS sa Karadžićem, počelo da radi ono što je okvalifikovano kao etničko čišćenje, Milošević je bio protiv toga, došlo je do sukoba, odbijanja plana Kontakt grupe i tako dalje..."

Lukić kaže da ne veruje da će sudije MSP dati preveliku težinu političkim izjavama predstavnika Oebsa, EU, političarima iz BiH koji tvrde da će revizija samo pogoršati odnose u toj zemlji i regionu. „MSP je najviša pravna instanca u svetu. Te sudije kada odlučuju oni uspostavljaju presedan, donose odluku koja će da se citira u budućim sličnim predmetima. Zato mislim da će ih mnogo manje interesovati šta se trenutno priča u političkim krugovima".

Lukić, s druge strane smatra, da bi pitanje punomoćja pravnog zastupnika BiH Sakiba Softića da uopšte pokrene postupak, moglo biti ozbiljno razmatrano pred sudom, budući da nije jasno da li je Softićev mandat istekao 2007. kada se završio proces pred MSP po tužbi BiH? „Agent države zastupa vladu. Vrlo je neverovatno da će MSP tako lako prihvatiti da se kao agent države pojavljuje neko iza koga ne stoji vlada te države, odnosno u ovom slučaju Predsedništvo BiH".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...