Izvor: Danas, 12.Jun.2015, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilni general
Iako je penzionisani general VJ Momčilo Perišić pre više od dve godine u Haškom tribunalu oslobođen optužbi, sada je srpsko pravosuđe aktiviralo postupak protiv njega.
Reč je o starom slučaju, poznatijem kao špijunska afera koji je davne 2002. godine zamalo oborio Vladu Srbije, jer je Perišić bio njen potpredsednik i šef skupštinskog Odbora za bezbednost, a i najverovatniji je razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << što Perišića po puštanju iz Haga niko od državnih zvaničnika nije dočekao na beogradskom aerodromu.
Hapšenje Perišića i američkog diplomate Džona Dejvida Nejbora u martu 2002. u motelu Šarić na Ibarskoj magistrali došlo je usred velikog sukoba srpskog premijera Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Nakon privođenja, Perišić u vladi kaže Đinđiću da je sve nameštaljka . Hapšenje je izazvalo i veliki diplomatski skandal sa SAD. I tadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri ceo slučaj naziva nameštaljkom, a zbog privođenja protestuje i Stejt department. Tadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanović izražava žaljenje u ime Vlade SRJ, a ubrzo ide i pisano izvinjenje Amerikancima. Lideri DOS-a su na jednom od svojih sastanaka gledali video-snimke koje je snimila vojna bezbednost. Perišić podnosi ostavke na sve državne funkcije, ali zadržava funkciju saveznog poslanika koja ga štiti od pokretanja krivičnog postupka. Nakon podizanja haške optužnice odlazi u Hag, gde su optužbe protiv njega odbačene.
Momčilo Perišić rođen je 22. maja 1944. u selu Koštunići pored Gornjeg Milanovca. Iz istog sela je i Vojislav Koštunica. Uz vojnu karijeru, diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a završio je i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Rat u Hrvatskoj 1991. godine ga zatiče na mestu komandanta artiljerijskog školskog centra u Zadru. U Hrvatskoj je Perišić zbog granatiranja Zadra osuđen na dvadeset godina zatvora u odsustvu, ali se Zadar nije pominjao u Hagu. Tu uspostavlja i vezu sa generalom Ratkom Mladićem, koji je komandovao Kninskim korpusom JNA.
U Mostaru je stekao dva nadimka: "Vitez" u Miloševićevim medijima i "Midnight calling" u gradu, jer se javljao u noćni program lokalnog radija i tražio povlačenje protivnika. U svom kabinetu potpredsednika Vlade Srbije imao je ulje na platnu na kome je bio stari most u Mostaru. Odbio je da bude veštak pred Vojnim sudom na suđenju generalu JNA Vladi Trifunoviću, optuženom za predaju Varaždinskog korpusa 1991, sa obrazloženjem da je "mesec dana nosio bombu u tašni da je baci na tog izdajnika ako ga sretne".
Aleksandar Tijanić je pisao za Perišića da je "jedini srpski general koji je mogao da pretrči 20 metara, a da na pola maratonske staze ne prilegne sat-dva da odmori"... Od Perišića je 1997. tadašnji predsednik Crne Gore Momir Bulatović, tražio da upotrebi vojsku i spreči odvajanje Crne Gore od Srbije, ali je on taj navodni zahtev odbio.
Po otvaranju kosovske krize 1998. od Miloševića je tražio da se na Kosovu uvede vojna uprava, ali je Milošević to odbio, a u novembru iste godine je smenjen. Tada se po kuloarima i čaršiji pričalo da je sa tadašnjim šefom Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem navodno spremao državni udar protiv Miloševića. Osnivač je Pokreta za demokratsku Srbiju, stranke koja danas ne postoji.
