Izvor: B92, 04.Sep.2009, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tavorenje nije boljitak
Beograd -- Kada se prošlogodišnji krah uporedi sa ovogodišnjom stagnacijom, može samo da se zaključi da se naša kriza ne produbljuje.
Kad se loše uporedi sa lošijim, onda može da izgleda bolje, ali to ne znači da je dobro. Ovako su juče ekonomisti komentarisali izjavu potpredsednika vlade Mlađana Dinkića "da je recesija na izmaku, a privreda u fazi stabilizacije".
Inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministar ekonomije i regionalnog razvoja je još u maju, pozivajući se na statističke podatke iz prvog tromesečja, objavio kako je kriza u Srbiji dotakla dno i da se već javljaju prvi znaci oporavka. Tada se nadležni ministar pozivao na ocenu Žan-Kloda Trišea iz Evropske centralne banke, a ovih dana uporište za optimizam nalazi u proceni Međunarodnog monetarnog fonda da će dogodine naša zemlja zabeležiti blagi privredni rast od 1,5 odsto.
Ali, ako je MMF procenio da će do kraja godine pad naše ekonomije biti četiri odsto, onda to ne znači da ako dogodine i bude rasta, opet nećemo biti u minusu, već će on biti sveden na 2,5 odsto, kažu analitičari. Prema oceni Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, „trebaće nam nekoliko godina da dostignemo nivo na kome smo bili prošle godine”.
"Još je daleko 2010. godina i treba biti prilično oprezan u iznošenju optimističnih prognoza. Ove godine možemo da očekujemo samo tavorenje, odnosno stagniranje. Ako nam narednih meseci ne bude bolje, biće dobro ako nam ne bude još gore"; kaže Nikolić.
Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, u avgustu će statističari možda zabeležiti blagi oporavak na međugodišnjem nivou. To je moguće, objašnjava Nikolić, jer je prošle godine posrtanje počelo baš od kraja jula.
"Kada se sa niskom prošlogodišnjom osnovicom uporede ovogodišnji rezultati, onda može da se dođe do zaključka da je počelo usporavanje pada. Do kraja godine će biti zabeležen rast u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali će na međugodišnjem nivou pad industrijske proizvodnje biti 15 odsto. To ne treba zaboraviti. Dakle, o zaustavljanju pada možda može da se govori, ali je još rano pričati o oporavku. Ne znamo šta nosi sledeća godina", kaže Nikolić.
U prilog njegovoj izjavi govore i statistički podaci. Tako je recimo u julu industrijska proizvodnja manja za 15,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je upoređivano sa junom bila gotovo identična. A ako se prvih sedam meseci ove godine uporedi sa istim periodom prošle godine, onda je pad industrijske proizvodnje 17 odsto.
Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, slaže se da se stanje srpske ekonomije poslednjih meseci ne pogoršava. Nema pogoršanja, već se ovaj period može nazvati stanjem stagnacije, i to pod pretpostavkom da ne bude nekog spoljašnjeg šoka.
"Na primer, da nafta ne skoči na 100 dolara. Svi podaci trenutno idu u prilog statističarima. Ako, na primer, „Ju-Es stil” pokrene proizvodnju, to će se direktno odraziti na rast izvoza. Ovaj period godine se upoređuje sa prošlogodišnjim krahom, pa u ocenama treba biti vrlo oprezan", objašnjava Zdravković.
I autori „Kvartalnog monitora” takođe smatraju da je rano govoriti da Srbija ulazi u fazu oporavka. Da bi se dobila objektivna slika, potrebno je isključiti sezonski faktor koji u ovom slučaju može da je poboljša. "To je trik koji, bojimo se, i Dinkić zna", zaključuju profesori Ekonomskog fakulteta.
Prema njihovim računicama, industrijska proizvodnja, a naročito prerađivačka industrija, pokazuje samo da se pad zakočio, ali nema nikakvih naznaka da privreda počinje da se oporavlja. Promet u trgovini na malo je takođe, statistički gledano, u fazi stagnacije, a upravo rast potrošnje pokazuje da dolazi kraj recesiji. Ni izvoz, zaključuju autori „Kvartalnog monitora”, ne može da bude vesnik izlaska iz krize. U maju i junu se zaustavio pad, ali u julu se ponovilo blago posrnuće.
"Najoptimističnije što možemo da kažemo jeste da je kriza malo zakočila. Koliko će to trajati i kada će se privreda pokrenuti, još je preuranjeno govoriti", ocena je saradnika „Kvartalnog monitora”.
.jpg)
