Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je naša politika
Ministar Mlađan Dinkić predložio povećanje tražnje, koje podrazumeva odmrzavanje plata i penzija. – Guverner Radovan Jelašić pitao iz kojih izvora će taj rast biti obezbeđen. – Ministarka Diana Dragutinović predložila povećanje poreskih opterećenja potrošnje, što znači rast PDV-a, ali i smanjenje dažbina na lične dohotke
Kopaonik – Priznaću vam zašto volim Kopaonik. Zato što smo ovde svi zajedno, a ne jedan protiv drugog, rekla je juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Diana Dragutinović, ministarka finansija, misleći na jedinstvo ekonomskih kreatora, teoretičara i praktičara. Verovatno se i vrlo brzo ujela za jezik, jer se ispostavilo potpuno suprotno. Jer, potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, pred okupljenih 400 učesnika, istakao je kako je ključ za izlazak iz krize stimulisanje tražnje, što podrazumeva odmrzavanje plata i penzija, dok je guverner Radovan Jelašić napomenuo da svako ko predlaže neko povećanje mora da kaže iz kojih izvora se ono obezbeđuje. S druge strane, ministarka Diana Dragutinović okupljenima je iznela svoju ideju o poreskoj reformi koja bi podrazumevala poresko opterećenje potrošnje (odnosno, povećanje PDV-a), koje bi pratilo poresko rasterećenje rada i kapitala (što znači smanjenje dažbina na plate i socijalna davanja).
Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, ujedno i jedan od domaćina skupa, kreatore ekonomske politike u šali je okarakterisao kao vozače bicikla s nekoliko pedala, koji moraju uspešno da balansiraju kako bi se mašina kretala napred.
Juče na Kopaoniku, međutim, činilo se da svako vuče na svoju stranu.
Tako je ministar Dinkić istakao da se oporavak može postići stimulisanjem domaće tražnje, što podrazumeva povećanje državnih investicija u infrastrukturu, ali i podizanjem kupovne moći stanovništva.
– To podrazumeva odmrzavanje plata i penzija u drugoj polovini godine. Postavlja se pitanje koja je cena takvog poteza. Smatram da su dobiti mnogo veće od troškova. Izračunao sam da nam je za odmrzavanje plata i penzija od septembra potrebno 10 milijardi dinara i to bi dovelo, preko stimulisanja tražnje, do povećanja privrednog rasta od 0,3 odsto. Smatram da ne postoji rizik od povećanja fiskalnog deficita, jer bi se novac vratio u državnu kasu. Stanovništvo bi više kupovalo robu, naplata poreza bi bila veća, a, samim tim, i prihodi bi bili povećani – objasnio je Dinkić svoju ideju.
On je dodao da ga aktuelna rasprava o odmrzavanju plata i penzija podseća na prošlogodišnju PDV dilemu, o kojoj se puno raspravljalo na Kopaoniku.
– Ispostavilo se da su one zemlje koje su povećale poreze imale manje budžetske prihode, dok su prihodi Srbije, bez povećanja nameta, bili za jedan odsto veći nego 2008. godine – zaključio je ministar Dinkić.
To, međutim, nije značilo da je na raspravu o povećanju PDV-a stavljena tačka, jer je ministarka Diana Dragutinović, pola sata kasnije, upravo to predložila. Istina, ona je napomenula da okupljenima ideju iznosi više kao naučnica, a manje kao ministarka, svesna da za tako nešto ne bi imala podršku vlade.
– Da mogu da odlučim sama, povećala bih poreska opterećenja potrošnje i značajno smanjila poresko opterećenje rada i kapitala. Moram da kažem da i ja ne volim visoke poreske stope, ali između takvog rešenja i prazne državne kase srce mi je uvek na strani povećanja poreza – kazala je Dragutinovićeva koja je kasnije novinarima objasnila da je reč o projektu na kome su ona i njeni istomišljenici radili poslednjih nekoliko meseci i koji se neće naći na vladi.
– Možda ovo liči na zemljotres, ali će ovakva poreska politika uticati na smanjenje sive ekonomije, jer će one poslodavce koji porez plaćaju samo na minimalnu zaradu, uvesti u legalne okvire, ali i podsticati izvoz i zapošljavanje – kazala je ministarka.
Na pitanje novinara da li će povećanje PDV-a upravo destimulisati tražnju, što je suprotno od onoga što pokušava ekonomskim merama da postigne ministar Mlađan Dinkić, ministarka Dragutinović je kazala da će model koji predlaže „stimulisati tražnju preko stimulisanja ponude, sa rastom zapošljavanja, konkurentnosti i izvoza”.
Novinare je interesovalo i to šta Dragutinovićeva, kao ministarka finansija, misli o ideji ministra Dinkića, koja podrazumeva odmrzavanje plata i penzija:
– Ako hoćete najiskrenije, volela bih da nekako izdržimo ovu godinu i da o odmrzavanju plata i penzija razgovaramo zajedno sa budžetom za 2011. godinu. To je moj lični stav – istakla je.
Ni ministar Mlađan Dinkić nije se složio sa poreskom reformom koju predlaže ministarka finansija. „O tome nismo raspravljali na vladi tako da ne bih ništa komentarisao. Poreska reforma se ne izvodi ni u godinama recesije, niti oporavka, već kad se stvari stabilizuju”, kratko je prokomentarisao.
Prvi čovek Narodne banke Srbije Radovan Jelašić za govornicu je izašao nakon što ga je Toplica Spasojević, sa kojim je, kao članom kluba „Privrednik”, prethodnih nekoliko meseci bio u nekoj vrsti sukoba zbog pada dinara, okupljenima predstavio kao svog omiljenog guvernera.
– Ima ovde dosta profesora sa Ekonomskog fakulteta, pa da mi oni ne bi rekli „vratite diplomu” jer nas niste pažljivo slušali u kojoj meri kurs utiče na kretanje cena, ja ću sada da kažem da sam to, naravno, naučio na fakultetu. Ali i to da na inflaciju utiče i niz drugih faktora – kazao je Jelašić.
A na predlog ministra Mlađana Dinkića, koji podrazumeva povećanje plata i penzija, guverner je dodao da u Izraelu, na primer, postoji jedan zakon koji podrazumeva da svako ko predlaže neko povećanje mora da obrazloži i odakle pare za to. Guverner je postavio pitanje i da li će 10 milijardi dinara povećanja biti iz realnih izvora, ili iz dodatnog zaduživanja.
– Neće biti nikakvog dodatnog zaduživanja – uveravao je novinare kasnije ministar Mlađan Dinkić. – Sredstva će se obezbediti iz budžeta. Prošle godine smo potrošili 10 milijardi dinara manje, nego što nam je to Međunarodni monetarni fond dozvoljavao – objasnio je Dinkić.
--------------------------------------------------
Cvetković: Tri razloga za optimizam, tri za brigu
Pitanje da li je Srbija izašla iz krize, okupljenima je prvi postavio premijer Mirko Cvetković. Da li smo na putu oporavka i možemo li sa optimizmom da gledamo u budućnost, interesovalo je premijera.
– Postoji nekoliko razloga zbog kojih možemo da kažemo da smo izašli iz krize, a postoji i nekoliko protivargumenata – kazao je Cvetković.
– Ohrabruje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, zatim rast kompozitnog indeksa od 1,5 procenata, koji je reper za ekonomski rast, ali i povećanje obima izvoza u prvih nekoliko meseci – naveo je premijer i dodao da ga, s druge strane, brinu niži budžetski prihodi, pad domaće tražnje i pad uvoza.
On je zaključio da očekivani privredni rast od dva odsto apsolutno nije dovoljan za brz privredni oporavak. Ukoliko on ne bude veći, dodaje, situacija će u ovoj godini biti vrlo slična prošlogodišnjoj kriznoj godini, jer se efekti oporavka neće osetiti u dovoljnoj meri.
– Potreban nam je ekonomski rast od pet do šest odsto godišnje u kontinuitetu – optimističan je premijer.
----------------------------------------------------------
Krediti za siromašni i srednji sloj
Ministar Dinkić najavio je juče da će ove godine biti pokrenut i program subvencionisanih keš kredita namenjenih stanovništvu.
– Cilj ove mere jeste podizanje tražnje do odmrzavanja plata i penzija. O tome sam već razgovarao sa guvernerom Radovanom Jelašićem i ideja je prihvaćena. Predviđeno je da se zajmovi do 3.000 evra u dinarskom protiviznosu odobravaju na period od tri godine sa počekom od godinu dana – objasnio je Dinkić i dodao da će kamata na ove zajmove biti jednocifrena.
-------------------------------------------------------------
Privredničke želje
Državni zvaničnici izneli su niz mera koje bi trebalo da pomognu Srbiji da uspešno izađu iz krize, dok su privrednici na tu listu dodali i nekoliko svojih želja koje će pomoći ekonomski rast.
Tako je Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a i vlasnik ABS holdinga, istakao kako su krediti za podršku devastiranih područja dobro rešenje, ali da bi zajmove za likvidnost privrede trebalo da odobrava Fond za razvoj, a ne banke, jer mnoge kompanije, zbog loših bilansa, ne mogu da koriste takve zajmove.
Branislav Grujić, prvi čovek PSP Farmana, napomenuo je da lekovi koje vlada predlaže moraju brzo da deluju i da je zagovornik kratkoročnih i efektivnih mera, dok je Dragan Filipović, potpredsednik Delta holdinga, napomenuo da su ključne mere za izlazak iz krize one koje se odnose na povećanje tražnje. Filipović je posebno pozdravio ideju odobravanja keš kredita za siromašne i srednje slojeve.
Anica Nikolić
[objavljeno: 10/03/2010]
