Izvor: B92, 05.Nov.2009, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji preti prebrzo zaduživanje
Beograd -- Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Od početka godine dug je skočio za 1,1 milijardu evra, pa prvi čovek centralne banke postavlja pitanje njegove održivosti na srednji rok. Za ministra ekonomije Mlađana Dinkića trenutna zaduženost Srbije nije veliki problem, pa čak vidi prostor za nova zaduživanja.
Prema mišljenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomista, rast javnog duga jeste opasan ako novac ide u potrošnju, a ne u investicije.
Po drugi put u poslednjih nekoliko dana guverner Narodne banke Radovan Jelašić upozorava da javni dug države raste velikim tempom. Od januara do septembra ove godine skočio je sa 26 na više od 34 odsto, a Jelašić kaže da bi bio još veći da Srbiji nije otpisan kosovski dug.
„I naravno da se postavlja pitanje održavosti javnog duga. Nivo nije dramatičan, ali jeste dinamika uvećanja i nepovoljna valutna struktura - 90 odsto je u devizama, a ako se pogledaju redovni prihodi budžeta, onda je to upravo suprotno, 90 odsto je u dinarima”, kaže on. Sadašnji javni dug Srbije je oko deset milijardi evra.
Vlada istovremeno pregovara i sa Rusima, o kreditu od milijardu dolara. Od tog novca, 200 miliona trebalo bi da ode u budžet, a ostatak u infrastrukturne projekte. Međutum, šta je naša delegacija ispregovarala u Moskvi ostalo je nepoznato, zna se samo da će pregovori biti nastavljeni.
Deficit u budžetu od oko četiri odsto, Vlada pored ostalog, planira da popuni i dodatnim zaduživanjem kod Svetske banke. Za razliku od guvernera koji već sada strahuje kako će dug biti vraćen, ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da trenutni nivo od 32 odsto nije problematičan. On je za B92 rekao da čak može da se ide na zaduženost od 40 do 45 odsto.
„Mi još uvek imamo prostora, jer da bi ste ušli u Evropsku monetarnu uniju mastrihtski kriterijum je da dug ne sme biti veći od 60 posto. Srbija je na 32, znači mi imamo još duplo. Važno je zadužiti se u vreme krize, ali da taj novac ide pre svega u infrastrukturu”, objašnjava Mlađan Dinkić.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da Srbiji, kao i svim drugim zemljama, zbog krize, brže nego inače raste javni dug. Samo je stvar adresirati zbog čega se povećava tim tempom.
"Znači, jedno je ukoliko Kinezi krenu da grade ovaj most Borča-Zemun i ako dug raste zbog neke buduće vrednosti rasta efikasnosti poslovanja u centralnim beogradskim opštinama, a drugo je ako raste zbog tekuće potrošnje, a to je da je naš PIO fond nesposoban da isplati više od 50 posto tekućih obaveza za penzije”, smatra on.
