Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Avg.2012, 11:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić negira odgovornost za Agrobanku, proziva Dinkića

BEOGRAD -

Bivši guverner Narodna banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić demantovao je da su čelnici NBS krivi za "pljačku Agrobanke" i zapitao zašto Mlađan Dinkić 2002. godine kada je bio guverner nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke. Među dužnicima Agrobanke nalazi se i subotička firma "Azohem" koja je dobila pozajmicu od 20 miliona evra.

U saopštenju dostavljenom Tanjugu, Šoškić je istakao da je rukovodstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << centralne banke u prethodne dve godine otkrilo skrivane gubitke Agrobanke i sprečilo nastajanje još većih.

Kao neistine on je naveo da su za "pljačku Agrobanke“ odgovorni čelnici NBS iz prethodne dve godine u vreme kada je bio na funkciji guvernera i da je rukovodstvo centralne banke u tom periodu oštetilo državu za 300 miliona evra.

Kao neistinu Šoškić je naveo i to da je rukovodstvo NBS prošle i ove godine opstruiralo istragu i ignorisalo zahteve policije za dobijanje podataka o Agrobanci.

Nasuprot ovome, bivši guverner centralne banke tvrdi da su gubici u "Agrobanci" stvarani godinama.

NBS je samo 10 meseci od stupanja na dužnost prethodnog guvernera, uprkos „friziranim“ izveštajima iz Agrobanke, donela odluku o odlasku u vanrednu neposrednu kontrolu te banke i naknadno nametnula privremene mere, uvela prinudnu upravu i, konačno, bez uočenog popravljanja finansijskog stanja banke, oduzela dozvolu za rad toj lošoj banci.

Rukovodstvo NBS u prethodne dve godine je otkrilo skrivane gubitke Agrobanke, sprečilo je nastajanje još većih gubitaka, i sprovelo je u delo rešenje koje je zaštitilo depozite građana, privrede i finansijsku stabilnost u zemlji, piše u saopštenju Šoškića.

Kako je navedeno, NBS i Uprava kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju dobru profesionalnu saradnju po pitanju slučaja Agrobanke.

Radi ubrzanja istražnih radnji, guverner je svojim rešenjem bio odredio i dve osobe iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka koja su dobila nalog da se potpuno stave u funkciju prikupljanja i dostavljanja podataka o Agrobanci Upravi kriminalističke policije i drugim državnim organima uključenim u istragu.

U saopštenju naslovljenom "Tri neistine, tri istine i tri pitanja" Šoškić pita zašto tadašnji guverner Mlađan Dinkić 2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke?

Zašto predstavnici države i privatnih vlasnika u skupštini akcionara i upravnom odboru Agrobanke nisu sprečili loše poslovanje banke i smenili rukovodstvo tokom poslednjih dvanaest godina?

Kako to da je Antonić (Dušan) opstajao kao direktor banke sve dok ga odlukom guvernera NBS nije razrešila uvođenjem prinudne uprave 29.12.2011.?

Kako to da se guverner, za čijeg mandata u poslednje dve godine su upravo postupanjem NBS otkriveni gubici Agrobanke stvarani godinama unazad, i koji je oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je Agrobanka, u javnosti prikazuje kao odgovoran za te gubitke, stoji u saopštenju.

Svedok saradnik u "slučaju" Agrobanke?

U slučaju Agrobanke očekuje se da jedan od osumnjičenih postane svedok saradnik i da tako otkrije koji su ljudi, izdavali direktive da ova banka odobri nezakonite kredite pojedinim biznismenima, piše Blic.

Zaplenjena je dokumentacija iz koje se vidi kako su odobravani nezakoniti krediti i kako je novac prebacivan, navodi list.

Međutim, svedok saradnik, ukoliko bude postignut konačan dogovor sa tužilaštvom i to odobri sud, otkriće kako su sklapani dogovori, ko je na koga uticao, i ko je sve učestvovao u tome.

On može da otkrije identitet važnih ljudi, čija se imena ne vide u dokumentaciji, a koji su u stvari kontrolisali ceo posao i izdavali direktive.

Postoji kandidat za svedoka saradnika, ali još niko nije prihvaćen, rekao je izvor lista blizak istrazi.

Istraga će sada biti nastavljena tako što će se kompletirati slučajevi otkriveni u zaplenjenoj dokumentaciji.

Kako se bude širio krug osumnjičenih biće sve veća konkurencija za svedoka saradnika, koji će morati da otkrije imena i dogovore, rekao je isti izvor.

Ulagači: Prinudna uprava kriva za kolaps Agrobanke

Za kolaps Agrobanke kriva je prinudna uprava koja je prihvatila godišnji izveštaj i predlog podele dividende na temelju zaključaka ugledne revizorske kuće, dok je izvršilac posla bila Narodna banka Srbije, ocenili su danas u saopštenju ulagači Agrobanke iz Evropske unije.

"U tom poslu koji je u ime i za račun Srbije izvela Narodna banka Srbije, leži ključ za sve dalje poteze koji su se odvijali s isključivanjem svih akcionara izuzev države Srbije, koja je tada ovladala sa skoro petinom vlasništva Agrobanke, i bila največi pojedinačni akcionar te finaijske institucije," tvrdi izvršni direktor "Qwest Investments" i zastupnik ulagača u Agrobanku iz Evropske unije Aleš Škoberne.

Brojna hapšenja, vezana za same poslovne odluke u Agrobanci koje su sada počeli vlasnici, izražavaju dobru volju da se utvrdi odgovornost za pojedine postupke, naveo je on.

Ipak, kako je rekao, međunarodna javnost ne može kroz ekonomski sistem Srbije sagledati prave uzroke za propadanje Agrobanke čiji su poslovni rezultati i ekonomski položaj u trenutku uvođenja prinudne uprave.

"Kada finansijski organizam prekine temeljne ustaljene procese, taj organizam kolabira. To se desilo i sa Agrobankom, kada je prinudna uprava opozvala glavninu osnovnih poslova Agrobanke i s tim napravila teren za prenos ukupne aktive kasnije na novu finasijsku instituciju nazvanu Nova Agrobanka i eksproprijaciju vlasništva svih ostalih akcionara", tvrdi Škoberne.

Kako je ovo najveći primer bankovne malverzacije u novijoj istoriji finansijskih operacija ne može ga zasenčiti ni tako velika hapšenja pojedinaca, posebno ne zato jer među njima nema nosilaca odluka iz vremena prije uvođenja prisilne uprave u Agrobanci i ustanovljavanja Nove Agrobanke, navedeno je u saopštenju.

Predkrivični postupak u slučaju Agrobanke pokrenut je u februaru ove godine, a prvi osumnjičeni su uhapšeni 8. avgusta.

Istraga se zasad vodi protiv desetoro osumnjičenih zbog sumnje da su preko nezakonitih kredita, koji nisu vraćeni, oštetili Agrobanku za 4.140.000 evra.

Tužilaštvo za organizovani kriminal i policija sumnjaju, na osnovu zaplenjene dokumentacije, da je ukupan iznos nezakonitih kredita koji nisu vraćeni veći od 200 miliona evra.

Subotički Azohem među dužnicima

Među preduzećima koja su dobijala kredite od Agrobanke nalazi se i subotička firma "Azohem". Dobila je pozajmicu od 20 miliona evra.

Predsednik njenog Upravnog odbora Jožef Kasa, do juna prošle godine bio je i direktor subotičke filijale Agrobanke. U izjavi za RTV rekao je da će učestvovati u istrazi ukoliko bude pozvan i da će krediti odobreni Azohemu biti vraćeni.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...