Izvor: Politika, 20.Jul.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savršen budžet s dva rebalansa
Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, krojio je i prekrajao javne finansije u parlamentu čak tri puta za godinu dana.
Prvi put je pred poslanike izašao neposredno posle formiranja vlade zbog rebalansa budžeta svog prethodnika s obrazloženjem da mora da ozakoni ogroman minus u kasi koji je zatekao. Nacrt proračuna za 2013. pripremio je u skladu s budžetskim kalendarom i tako prekinuo praksu da se budžet usvaja pred novu godinu. Slavodobitno je saopštio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predvideo štedljivu javnu kasu čiji deficit neće biti veći od 3,6 odsto BDP-a, što je upola niže od onoga što je on zatekao. Na kritike da je napravio dosta nerealan proračun javnih finansija Dinkić se nije obazirao. Život ili ekonomija pokazali su da ministar finansija nije dobro izračunao i da je minus u kasi mnogo veći od predviđenog. Treći put za godinu dana početkom jula izašao je pred poslanike da brani svoj budžet s minusom koji premašuje pet odsto. Njegovi kritičari kažu da će morati da se spremi za još jedan rebalans jer, praktično, sustiže upravo onu visinu deficita koju su njemu prethodnici ostavili u nasleđe.
Istini za volju, ministar finansija pokušao je da napravi uštede na najvećoj stavki u budžetu, na platama i penzijama, ali njegov predlog o zamrzavanju na nož su dočekali ne samo javnost, već i koalicioni partneri, pa je morao od toga da odustane i obeća minimalno povećanje.
U dva navrata sprovodio je poresku reformu. U oktobru prošle godine povećao je PDV, a malim i srednjim preduzećima uveo je mogućnost da PDV plate tek po naplati robe. Ozakonio je rokove plaćanja za privatni sektor i državu, a uveo je i penale za državu ukoliko kasni s povraćajem PDV-a. Proletos je izmenio način obračuna poreza na zarade s obrazloženjem da rasterećuje privredu. Kritičari, međutim, kažu da je ovim potezom samo centralnoj kasi vratio prihode koje joj je on oduzeo zakonom o decentralizaciji, usvojenom u prošloj vladi, kada je on bio ministar ekonomije.
Rešio je pitanje dugova Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine tako što je deo njihove aktive prebacio u Poštansku štedionicu, a celu ovu operaciju je pokrio zakonom o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka.
Prošle godine obećao je da će do 30. juna 2014. biti završeno restrukturiranje 179 preduzeća, koja su na teretu države, jer je godišnje koštaju čak 750 miliona evra. Videćemo da li će ispoštovati taj rok ili će za to mandat dobiti neko drugi, jer mu prete razdvajanjem resora.
J. R.
-----------------------------------------------------------
Nikola Selaković, ministar pravosuđa
Najmlađisrpski ministar
Iako je postao ministar nakon što je reformapravosuđa doživela krah, Nikola Selaković do sada nije rekao lošu reč za bilo kog funkcionera iz prethodnog ministarstva. Nije se upustio u „reformu reforme”, već u popravljanje postojećeg stanja.
Nijedna srpska vlada od 2000. godinenije imala ministra koji je stupio na dužnost sa 29 godina, ali Selaković ističe da uči od starijih, i to ne samo od stručnjaka, već i od običnih ljudi iz naroda. Kada je u ponedeljak predstavio Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, istakao je da su u radnoj grupi bili mladi stručnjaci, da najstariji od onih koji su došli iz tima ministarstva ima 30 godina i da su se svi školovali u Srbiji.
Uspostavio je odličnu saradnju sa svetom – predstavnicima UN, Saveta Evrope, OEBS-a... Na sastanku u Briselu prošle zime poklonio je Štefanu Fileu kopiju Dušanovog zakonika i ispričao mu o prepisci češkog vladara Karla Četvrtog i cara Dušana. „Poruka je vrlo jasna – Srbija je deo Evrope, civilizacijski, kulturno, državotvorno, već vekovima”, rekao je tada Selaković za „Politiku”. U januaru je obišao srpske optuženike u zatvoru Sheveningen u Hagu, što nije učinilo nekoliko prethodnih ministara.
Ministarstvo pravde i državne uprave je apsolutni rekorder po broju akata usvojenih u Narodnoj skupštini – deset zakona i devet ugovora, istakao je pre nekoliko dana prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić.
Usvojene su dve nacionalne strategije sa pratećim akcionim planovima – za reformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije, a nacionalna strategija za reformu javne uprave biće pred vladom u septembru.
„Nisam zadovoljan, mislim da uvek može mnogo bolje i mnogo više”, rekao je novinarima kada su ga pitali da li je zadovoljan svojim radom i radom ministarstva.
Aleksandra Petrović
-----------------------------------------------------------
Velimir Ilić, ministar građevinarstva
Hrast i koridorski snovi
„Želim da gradim jeftine stanove, pokrenem firme, građevinu dignem na noge, rešim probleme legalizacije... I, naravno, da završim Koridor 11 od Beograda do južnog Jadrana, koji je moj životni cilj, moj san”, rekao je Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma, na početku mandata. U ostvarenju tog sna mu se, međutim, isprečio hrast – zapis, ali je Ilić oformio je tim stručnjaka koji treba da razreše sudbinu hrasta.
Pravi test za njega će biti zakon o planiranju i izgradnji, koji bi do jeseni trebalo da bude predstavljen javnosti. Obećao je da će investitori dobijati građevinske dozvole za mesec dana, da ništa unapred neće plaćati i da će ukinuti plaćanje na konverziju prava korišćenja u pravo svojine, kojoj podležu vlasnici privatizovanih preduzeća. Ustavni sud je to uradio pre njega. Premda je Ilić bio za to da im se naplati ekstraprofit, Ustavni sud je bio jasan i pojednostavljeno rečeno ocenio da, ako hoće da grade, moraju na tender za zemljište jer oni kupovinom preduzeća nisu stekli i pravo korišćenja na zemljištu.
Velimir Ilić je obećao da će rešiti problem legalizacije jer smatra da Srbija mora da ima popisanu imovinu. Doneo je zakon o katastarskoj legalizaciji i omogućio vlasnicima nelegalnih kuća da upišu svojinu na objektima za 100 evra. Ustavni sud je u međuvremenu ocenio neustavnim odredbe trenutno važećeg Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na legalizaciju jer je prekršen princip jednakosti građana pred zakonom.
M. U. A.
-----------------------------------------------------------
Milan Bačević, ministar prostornog planiranja, prirodnih resursa i rudarstva
Doveo Amerikance i Kineze
Svaki put kada je spominjana rekonstrukcija vlade Milan Bačević, ministar prostornog planiranja, prirodnih resursa i rudarstva, bio je na spisku ministara koji odlaze. „Ako moja stranka, koja me je delegirala na ovu funkciju, ima kvalitetnijeg čoveka za ovu funkciju, ja se neću protiviti da se taj kvalitetniji pojavi”, odgovorao je na najavu da će biti smenjen.
U žižu interesovanja javnosti dospeo je kada je podržao istraživanje nalazišta nikla na Mokroj gori, u okolini Topole, Vrnjačke Banje i Trstenika. Nije mu pomoglo ni objašnjenje da je istraživanje nikla deo obaveza koje je nova vlada nasledila od prethodne. Kao i da istraživanje služi samo da se utvrdi da li postoje i kolike su rezerve rude i da taj postupak nije štetan za zdravlje ljudi i državu.
Taman kada se oko toga slegla prašina, na sebe je skrenuo pažnju željom da „oživi stogodišnji san Srbije i da sa svim građanima dosanja” izgradnju kanala na Moravi koji bi spojio severnu Evropu sa Egejskim morem. Kineska kompanija „Čajna Gezhouba grup korporejšn” angažovana je da uradi studiju opravdanosti. Ona je potvrdila da je projekat izgradnje kanala izvodljiv i da postoje infrastrukturne prepreke koje je moguće rešiti.
„Ovaj projekat je nešto u šta treba verovati i podržati. Ima više smisla nego što što bi skeptici priznali”, rekao je Bačević. Prema njegovoj zamisli, država se ne bi zaduživala, a kao potencijalne partnere navodio je Kineze, Amerikance i Ruse.
Medijsku pažnju privukao je i kada je u Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat „Trepča” doveo američki konzorcijum „Nju dženerejšn pauer”, ali nije jasno kako će se ta saradnja realizovati.
M. U. A.
-----------------------------------------------------------
Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja
O Koridoru – pesmom da ti kažem
Ministar Milutin Mrkonjić se u medijima i političkim raspravama pominjan više zbog romanse s pevačicom narodne muzike nego zbog infrastrukturnih projekata.
Junak srpskih tabloida je postao i kada je pevačici Ani Bekuti „nameštao tezge” koje su plaćane iz budžeta, pa se tako dogodilo da je samo u Aleksandrovcu pevačica dobila tri miliona dinara novca Centra za socijalni rad. Opština Gornji Milanovac joj je isplatila honorar od 840.000 dinara. Ministar je, kažu, opštinama obećavao puteve u zamenu za koncerte.
Kada je reč o njegovom resoru saobraćaja i izgradnje, a pre svega o Koridora 10, za koji je zadužen, ministar se nije proslavio jer je prošle godine (u kojoj su mu se prepleli mandati u obe vlade) sagrađeno svega 9,7 kilometara autoputa.
Njegov početak mandata u Dačićevoj vladi obeležen je sukobom s Velimirom Ilićem oko nadležnosti. Kada su se strasti stišale prionuo je na traženje kreditora za stanicu „Prokop” i obilaznicu oko Beograda.
Prvi koji mu je od podređenih direktora javnih preduzeća izašao na crtu bio je Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije”, iz SNS-a. On se javno usprotivio Mrkonjićevom planu da se iz ruskog kredita za infrastrukturu finansira izgradnja pruge Valjevo–Loznica. I u tome je uspeo. Taj projekat je ostao da čeka bolja vremena i ustupio mesto završetku pruge Stara Pazova – Novi Sad, kako je Simonović tražio.
Ali Mrkonjić nije podlegao zahtevu svog pomoćnika Saše Mirkovića iz SNS-a da smeni direktora „Puteva Srbije” Zorana Drobnjaka. Drobnjaku je stavljeno na teret da finansijski plan ovog preduzeća za 2013. godinu nije usvojen, jer njegov predlog podrazumeva troškove reprezentacije od 12,4 miliona dinara i održavanje lokalnih puteva koji nisu u nadležnosti „Puteva Srbije”.
M. U. A.
-----------------------------------------------------------
IvanMrkić, ministarspoljnihposlovaSrbije
Gospodin nenametljivi
Da je Vuka Jeremića nasledio čovek potpuno drugačijeg profila možda najbolje ilustruje njihov razgovor prilikom nedavnog susreta u Briselu kada je Jeremić svom nasledniku poručio: „Sve je dobro, samo moraš da počneš da tvituješ”, na šta mu je Mrkić odgovorio da mu ne pada na pamet, što je kasnije objasnio rečima da ima „svoje vidove komunikacije koji funkcionišu”. Njegovo imenovanje na mesto ministra spoljnih poslova predstavljalo je veliko iznenađenje jer su do sada to ministarstvo vodile jake političke ličnosti, a ne karijerne diplomate. Ni sam Mrkić, navodno, nije bio preterano oduševljen idejom naprednjaka da preuzme resor spoljnih poslova jer je njegova želja bila da bude na čelu diplomatske misije u Pekingu.
U neformalnim razgovorima s članovima Mrkićevog tima može se čuti da je konačno posle jednog „estradnog ministra” došao „pravi profesionalac” kakav ministar spoljnih poslova prema njihovom mišljenju i treba da bude. Sam Mrkić je u jednom od obrazloženja koje je dao, pošto je smenio ambasadora u Turskoj Dušana Spasojevića, što je uzburkalo i podelilo ne samo stručne krugove nego i javnost, izrekao nešto što bi moglo da bude i njegov moto na ministarskoj funkciji: „Naši ambasadori treba da budu jedinstveni predstavnici šefa naše države, izuzetno stamene ličnosti s razvijenim osećajem za izbegavanje samoreklamiranja”.
Iako se trudio da ga nema previše u medijima, nekada su njegovi, odnosno potezi nove vlasti, prvenstveno vezani za brojne smene ambasadora, okretali medijsku pažnju ka njemu. Ali, bilo je i mnogih situacija kada upravo zbog logike nenametljivosti kojom se rukovodio nije uspevao da svoje aktivnosti medijski promoviše onda kada mu je stalo do toga. Tako je slabo zapažena njegova uloga u obnavljanju narušenih odnosa s Hrvatskom posle promene vlasti u Srbiji prošle godine.
J. Cerovina
-----------------------------------------------------------
Bratislav Petković, ministar kulture
Dozvoljeni nivo kulture od 0,62 odsto
Desetak dana pre nego što će zvanično biti imenovan za ministra kulture, Bratislav Petković, tada savetnik predsednika Srbije za kulturu, u intervjuu „Politici”, izgovorio je rečenicu koju mu kulturni poslenici neće zaboraviti: „Umetnost mora da bude patriotska”. Petković je tada imao i velike planove da u zgradu Narodnog muzeja na beogradskom Trgu republike smesti Muzej Nikole Tesle, a Narodni muzej u zgradu Glavne pošte u Takovskoj ulici(!).
Za ljude koji se bave kulturom, Petković je ministar koji je ćutke pristao na sramotni budžet za kulturu od 0,62 odsto. Prošlog meseca organizovan je do sada nezapamćen javni protest kulturnjaka na kome se ministar nije pojavio, ali je prokomentarisao „da je trebalo da se desi ranije jer je urušavanje kulture počelo pre više od deset godina”.
Ministarstvo kulture još odugovlači sa izradom nacionalne strategije za kulturu, mada je obećano da bude gotova do kraja prošle godine. Javnost je iziritirana činjenicom da je za manifestacije jubileja Milanskog edikta, koje imaju lokalni karakter, izdvojeno 360 miliona dinara, a za rad svih republičkih institucija kulture 450 miliona dinara. Kao neodgovorna ocenjena je nedavna izjava Petkovića povodom manjka novca za Nišvil da su džez muzičari „ljudi entuzijasti kojima nije stalo do para, samo da negde mogu da sviraju”. Istina je da su otvoreni Muzej Vuka i Dositeja (mada je rekonstrukcija već bila u završnoj fazi), stalna postavka Istorijskog muzeja Srbije kao i Muzej Srpske pravoslavne crkve, ali rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti stagniraju.
„Nalazim se svuda gde treba i ne vidim zašto ne bih bio ministar i u rekonstruisanoj vladi”, kazao je nedavno Petković.
M. Đorđević
-----------------------------------------------------------
KARLOV UGAO
. Za godinu dana vlade, imali smo samo 365 dana krize.
. Vladi ne treba rekonstrukcija, već restauracija nekih ministarskih ikona.
. Što se obrazovanja tiče, ponavljali smo godinu.
. Ako je vlada, kažu, prozapadna sponzoruša, da li je još uvek nevina?
. O vladinim poduhvatima saznajemo preko specijalnih kanala. Naprimer onog Beograd–Solun.
. U ovom trijumviratu zna se ko je Cezar. Pitanje je samo ko je Brut.
. U ovoj godini, vlada se borila za Kosovo. Protiv kosovskih Srba.
. Ako nastavimom ovako, sledeća godina biće nam završna.
Dragutin Minić
objavljeno: 21.07.2013
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić, Nova godina
