Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans povećava deficit u budžetu
Fiskalni savet tvrdi da sređivanje državne kase ide u pogrešnom smeru
Ministar finansija Mlađan Dinkić nije uštedeo nijedan dinar novim predlogom rebalansa budžeta, niti je smanjio minus u kasi. Naprotiv, jaz između prihoda i rashoda je povećan. Ovo je zaključak najnovijeg izveštaja Fiskalnog saveta. Time je i zvanično potvrđeno pisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politike” da uprkos štednji novog ministra – budžetski deficit raste.
– Prvi korak fiskalne konsolidacije napravljen je u pogrešnom smeru. Rebalans povećava, umesto da smanjuje deficit – ocenio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i dodao da su mere koje se odnose na povećanje poreza i ograničenje rasta plata i penzija – ipak dobre.
Kako onda nadležni ministar tvrdi da je uštedeo? Naime, Ministarstvo finansija procenilo je da će, ukoliko se ništa ne preduzme, minus u kasi do kraja godine biti 235 milijardi dinara. Tako posmatrano, rebalansom koji predviđa deficit od 222 milijarde dinara, Dinkić je uštedeo 13 milijardi. Međutim, računica Fiskalnog saveta je drugačija i pokazuje da bi minus u kasi, bez preduzimanja bilo kakvih mera, bio 216 milijardi (što je za 19 milijardi manje od Dinkićevog proračuna). Tako je zapravo, deficit rebalansom povećan za šest milijardi. Prema Petrovićevom objašnjenju, Ministarstvo finansija je, novostvorene obaveze u računicu unelo kao nasleđene rashode, pa je tako dobijen znatno veći iznos. Tu nije reč o izdacima za kupovinu robe i usluge, odnosno nameri države da izmiri sve neplaćene račune, kako su pre dva dana novinare uveravali zvaničnici ovog ministarstva.
– Jasno se vidi šta je rashode povećalo. To su izdaci za 13. penziju od oko četiri milijarde, subvencije i budžetski krediti za privredu što je više od 10 milijardi i veća izdvajanja za zaposlene u pojedinim ministarstvima u iznosu od tri do četiri milijarde – objasnio je Petrović i dodao da je nove rashode trebalo pokriti „preraspodelom” sredstava.
Članovi Fiskalnog saveta uočili su da su, na primer, zaposlenima u MUP-u, Poreskoj upravi i obrazovanju, plate povećane mimo zakonom predviđene indeksacije. U MUP-u, na primer, neto povišica po zaposlenom iznosi oko 10.000 dinara, izračunali su u Savetu.
– To povećanje je donekle ublaženo, jer nije veliko, a donete su i strukturne mere za trajno smanjenje deficita. Međutim, kredibilitet čitavog programa može biti ugrožen, jer je prvi korak povećanje, umesto smanjenja minusa u kasi. Moje mišljenje je da MMF to neće prihvatiti i da to nije dobra polazna osnova za razgovor – ocenio je Petrović.
I dok je Fiskalni savet rashodnoj strani rebalansa dao negativnu ocenu, prohodnu je pohvalio. Te mere će ove godine obezbediti smanjenje deficita za 20 milijardi. Poreska reforma je prihodno pozitivna, rast plata i penzija je niži od inflacije. Promene poreskih zakona (PDV, akcize, porez na dohodak) donose potrebno povećanje prihoda i doprinose uređenju javnih finansija. Povećanje PDV-a sa 18 sa 20 odsto pogodiće građane, ali ne u velikoj meri. Računica Fiskalnog saveta pokazuje da će trošak prosečnog domaćinstva biti povećan za svega 0,9 odsto. Dobra mera je i to što se uređuje sistem budžetskih korisnika sa sopstvenim prihodima (kao što su agencije i fondovi), što povećava transparentnost, kažu u Fiskalnom savetu.
Sve to, ipak, nije bilo dovoljno da se jaz u kasi između prihoda i rashoda smanji, jer su rashodi veći za oko 25 milijardi.
I kada je reč o 2013. godini, u računici Ministarstva finansija nešto ne štima. Plan nadležnih je da se dogodine uštedi oko milijarda evra kako bi se minus u kasi smanjio na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim članovi Fiskalnog saveta nisu uspeli da vide gde će vlada uštedeti oko 300 miliona evra.
– Čak i da se deficit smanji na četiri odsto BDP-a to neće biti dovoljno da se nivo javnog duga smanji, jer će on i tokom sledeće godine nastaviti da raste. Stabilizacija je, uz izuzetno oštro smanjenje deficita, moguća tek u 2014. godini, dok je smanjenje nivoa javnog duga moguće tek od 2015. godine – objašnjavao je Petrović šta je neophodno uraditi kako bi Srbija izbegla grčki scenario.
Trenutno javni dug je na nivou od oko 56, a do kraja godine dostići će 60 odsto BDP-a. Po Zakonu o budžetskom sistemu, on ne može biti veći od 45 odsto BDP-a.
----------------------------------------------
„13. penzija” – loša mera
Program isplate 13. penzije negativno ocenjujemo, jer je proizvoljan i loše usmeren, kazao je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. Time se diskvalifikuje oko 100.000 starih koji uopšte ne primaju penziju i koji su u lošijoj situaciji, dodaje.
– Ne uzima se u obzir imovinsko stanje ostalih članova domaćinstva. Pa će tako 16.000 dinara dobiti penzioner koji izdržava suprugu koja nema nikakvu penziju, ali i penzionerka sa 14.000 dinara čiji muž ima relativno dobru penziju – ukazao je Altiparmakov.
A. Telesković
objavljeno: 14.09.2012.
