Izvor: B92, 11.Nov.2012, 16:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proleće dočekujemo bez dugova?

Beograd -- Od proleća 2013. država neće biti uzročnik nelikvidnosti, obećao je nedavno privrednicima ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

To bi trebalo da znači da sadašnja vlada neće, kao prethodna, povećavati plate službenicima, a da nije platila račune za struju, vodu, grejanje i iznošenje smeća.

Usvajanjem Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država će se obavezati da će od 31. marta naredne godine sve svoje račune plaćati u roku do 45.

Istovremeno će preduzeća i preduzetnici svoje obaveze za preuzetu robu i pružene im usluge morati da izmire do 60 dana.

"Cilj je da država bude generator likvidnosti, a ja preuzimam obavezu da disciplinujem državne organe da plaćaju račune u roku do 45 dana", rekao je Dinkić.

Međutim, šta će biti sa sadašnjim dugom države, gradova i opština i javnih preduzeća privatnom sektoru, koji se nezvanično procenjuje na oko 1,2 milijarde evra?

Privrednici su primetili da na rashodnoj strani predloga budžeta za 2013. nije predviđena stavka ,,vraćanje dugova”, iako su nadležnima u Dačićevom timu predočili da očekuju od vlade da saopšti plan vraćanja starih državnih dugova, jer i privredi gori pod nogama.

Ukupan dug preduzeća i preduzetnika procenjuje se na oko 20 milijardi evra. Računi trećine od ukupno 103.000 preduzeća su blokirani. Samo 15 odsto od ukupnog broja preduzeća nije pod pretnjom blokade.

Država nema plan vraćanja duga, ali je ministar Dinkić poručio da vlada nije zaboravila svoja dugovanja, pre svega proizvođačima lekova, kao i putarima i drugim firmama. Njegovo ministarstvo je već dalo doprinos borbi protiv nelikvidnosti omogućavanjem malim i srednjim preduzećima da plaćaju PDV posle naplate isporučene robe ili usluge, ali i subvencionisanjem kama kredita za likvidnost, piše Politika.

Koliko ukupno država duguje privredi nije zvanično rečeno, ali je ministar finansija saopštio da je najveći dug zdravstva. Težak je 26 milijardi dinara. Od ukupnog duga farmaceutskoj industriji, 13 milijardi duguju bolnice, a 13 milijardi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ostala dugovanja države su manja, među kojima je dug putarima i dugovi lokalnih samouprava za kapitalne investicije.

Dinkić je rekao da se tačan iznos dugova lokalnih samouprava privredi upravo utvrđuje, ali nije saopštio kolika su dugovanja javnih preduzeća. Ipak, privrednike je ohrabrila njegova izjava da je cilj kome teži Ministarstvo finansija da do početka naredne godine budu regulisani dugovi republike i dobrim delom dugovi „lokala”.

Sve s namerom da se od 31. marta, stupanjem na snagu pomenutog zakona, koji treba da uspostavi redovnost u plaćanju, propisani rokovi zaista poštuju.

Prošlog utorka je postalo jasno da ,,regulisanje državnog duga do kraja godine” ne znači da će do tog roka država isplatiti privredi sve svoje zaostale obaveze. Svesni činjenice da u budžetu nema tolikih para, predstavnici domaćih i stranih proizvođača lekova i veledrogerija pristali su na sastanku sa ministrom finansija i ministarkom zdravlja da RFZO postepeno skraćuje rokove plaćanja.

Dugovanje bolnica od 13 milijardi dinara preuzeće država kao javni dug. On će biti isplaćivan u nominalnom iznosu bez kamate u naredne tri godine, u jednakim tromesečnim ratama. RFZO će postepeno skraćivati rokove plaćanja sa sadašnjih 200 dana na 150 dana u 2013. godini, zatim na 120 dana u 2014, da bi u 2015. godine taj rok bio 90 dana.

Upućeni tvrde da se samo jednim zakonom ne može postići redovnost plaćanja. Zbog toga što srpskom ekonomijom hara destrukcija, jer vlasnici preduzeća i oni koji njima upravljaju prisvajaju deo kapitala na koji nemaju pravo.

Tako se preduzeća svesno guraju u stečaj, njihovi poverioci ostaju bez imovine, a nesavesni dužnici, koji prisvajaju tuđe, ostaju nekažnjeni.

Nastavak na B92...