Izvor: Politika, 14.Apr.2013, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poreska decentralizacija na popravnom

Budžetski deficit, preporučuje Fiskalni savet, može da se smanji ako se prepolove prihodi lokalnih samouprava od poreza na plate – sa 80 na 40 odsto

Decentralizacija na kojoj je insistirao Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, u vidu povećanja prihoda lokalnih samouprava od poreza na plate sa 40 na 80 odsto – napravila je manjak u državnoj kasi od 25 milijardi dinara.

Ovaj gubitak bi, prema preporuci Fiskalnog saveta, trebalo da bude namiren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako što će opštine i gradovi višak para vratiti u državnu kasu. Najbolje rešenje je da se taj procenat prepolovi sa 80 na 40 odsto. Onako kako je to bilo pre nekoliko godina. Sa ovakvim stavom se, kako je „Politika” pisala slaže i kancelarija Svetske banke u Beogradu.

Nikola Altiparmakov, predstavnik Fiskalnog saveta, kaže da je do neravnoteže došlo zato što su mnogo više povećani prihodi nego što su smanjeni transferi – doznake iz republičkih budžeta u lokalne kase.

– Budući da nadležnosti lokalnih samouprava nisu menjane niti proširivane u proteklim godinama zaključili smo da višak sredstava u odnosu na obaveze na lokalnom nivou iznosi oko 25 milijarde dinara godišnje. Optimalan pristup podrazumeva vraćanje sredstava sa lokalnog na republički nivo, jer bi mnogobrojni operativni i politički rizici mogli da ugroze uspešno sprovođenje alternativnog rešenja – prenosa dodatnih nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo, jer je fiskalna decentralizacija najpre političko, a potom ekonomsko pitanje – objašnjava Altiparmakov i podseća na problem prenosa održavanja puteva na lokalne samouprave, čije finansiranje je opet morala da preuzme republika.

Dakle, Fiskalni savet u „Oceni stanja i perspektiva fiskalne decentralizacije u 2013. godini” preporučuje da se država vrati na inicijalni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava iz 2007. prema kome su opštine ubirale 40 odsto prihoda od poreza na plate, a transferi su iznosili 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto sadašnjih 1,1 odsto.

S tim što ako lokalne samouprave prihvate održavanje 6.000 prekategorisanih puteva, koji su im nedavno preneti u nadležnost – transfere bi im trebalo povećati za četiri milijarde dinara.

Da je stari zakon o finansiranju lokalnih samouprava ostao na snazi opštine i gradovi bi u 2013, po osnovu poreza na zarade i republičkih transfera prihodovali 107 milijardi dinara (prihodi po ova dva osnova bi iznosili po 53,5 milijarde dinara).

Izmene iz 2011. znatno su povećale ukupna sredstva koje opštine i gradovi dobijaju po ova dva osnova, tako da će prihodi u ovoj godini iznositi nepunih 137 milijardi dinara (102 od poreza na zarade i 35 milijardi dinara od republičkih transfera).

Poslednje zakonske izmene u jesen 2012. godine ograničile su i ukinule pojedine izvorne prihode lokalnih samouprava, takozvane kvazifiskalne naknade, čime će godišnji prihodi na lokalu biti smanjeni za pet do šest milijardi dinara.

Druga mogućnost je da opštine zadrže prihod od poreza na zarade u iznosu od 80 odsto. Ali Altiparmakov naglašava da bi u tom slučaju transferi morali da budu smanjeni za 25 milijardi dinara, što znači da bi sa 30 milijardi u 2013. došli na pet milijardi dinara u 2014.

Fiskalni savet naglašava da dalji proces decentralizacije i prenosa dodatih nadležnosti na lokalne samouprave u srednjem roku nisu sporne, ali ne veruje da takav pristup može da reši postojeću fiskalnu neravnotežu u kratkom roku.

Ovu neravnotežu je, prema preporuci Fiskalnog saveta, neophodno otkloniti u što kraćem roku, kako bi se u budžetsku 2014. godinu ušlo sa uravnoteženom fiskalnom pozicijom između republičke i lokalnih vlasti.

Ukoliko se fiskalno održivo rešenje ne usaglasi u što kraćem roku „postoji veliki rizik da će se lokalne samouprave trajno adaptirati na viši nivo raspoloživih prihoda neproduktivnim povećanjem tekućih rashoda”.

Tu sumnju autori potkrepljuju primerom da su u toku devet meseci 2012, u odnosu na isti period 2011. godine, rashodi za subvencije na lokalnom nivou realno porasli 25, rashodi za robu i usluge 20 , rashodi za zaposlene 10, dok su kapitalni rashodi na lokalu povećani tek za dva odsto.

Fiskalni savet ukazuje da počev od 2014. godine lokalne samouprave neće više moći da naplaćuju oko 0,4 odsto BDP prihoda u obliku naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, tako da se mogu javiti ideje da se ovaj gubitak na neki način kompenzuju sa 0,7 odsto BDP sredstava viška na lokalnom nivou.

„Sa ekonomskog stanovišta, ovaj pristup bi bio kompletno neopravdan, tim pre što postojeća zakonska regulativa podrazumeva integraciju naknade za korišćenje zemljišta u porez na imovinu, dok takođe postoji i mogućnost i da se gubitak lokalnih prihoda po ovom osnovu nadomesti odgovarajućim sredstvima od uvođenja naknada za komunalne delatnosti”, navode autori studije.

Isto kao i Svetska banka, Fiskalni savet u porezu na imovinu vidi mogućnost za povećanje lokalnih prihoda. Oni sugerišu da poreska osnovica treba da prati realnu tržišnu vrednost nepokretnosti, da treba povećati obuhvat naplate i da u budućnosti transfer iz republičkog budžeta bude uslovljen stepenom naplate lokalne samouprave.

Marijana Avakumović

objavljeno: 14/04/2013
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...