Izvor: BKTV News, 05.Dec.2012, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijski bedž na fotelji
Uprkos svim obećanjima, debata u skupštini o zakonu o javnim preduzećima potvrdjuje da politika nije do kraja proterana. To je priznao i ministar Mladjan Dinkić koji u ime vlade obrazlože predlog zakona . I rekao: ”Većinu stvari koju govorite – slažem se. Nisam promenio mišljenje koje sam izrekao u kampanji, zalažem se za departizaciju ali ne postoji politički konsenzus da se to uradi odjednom”. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
Na to je odvratio predstavnik LDP: ”Vaša je dužnost, kao nekoga ko obrazlaže zakon, da kažete ko je protiv . I Vučić je prošle nedelje rekao da je za departizaciju. Ko je onda u vladi protiv?
Dakle, uz sve novine i javnost rada, zakon je još daleko od toga da može da obezbedi da se novi direktori biraju na osnovu programa, pokazanih rezultata, kreativnih ideja, a bez partijskih bedževa. Koliki je pomak – tek će da se vidi. Ostaje i enigma - da li će oni koji su postvaljeni pred donošenje zakona, na osnovu sadašnje podele „partijskog plena“, ostaju ili idu na konkurs.
Suština je, ipak, u sledećem:
Vlada kao celina preuzima ogromnu odgovornost, ako se ne odupre pritiscima pojedinih koalicionih partnera., Javna preduzeća zapošljavaju 10 odsto od ukupno zapslenih i nose 40 odsto svih gubitaka?!
Zato i jeste bitno da li ostaju inkubatori, iz kojih se izležu „izborni pokloni“, od sitnih potkupljivanja glasova, do besmislenih – početih a nikad završenih radova – u selima i zaseocima.
Odnosno, ostaju li i dalje „sirotišta“ za stranačke funkcionere, kojima je dovoljno samo da „zmrznu funkciju“,i
Ogroman potencijal je u njima. I dobrim delom od restruktuiranja te oblasti, a ima bar 700 javnih prduzeća u zemlji, zavisi brži izlazak iz ekonomske krize i „partizacije države u celini“!
Zbog toga valja apelovati da se uključi i javnost? Pre svega što i predlagač u ime Vlade priznaje da je ono što piše u Zakonu, zapravo sadašnji maksimum usaglašene političke volje vladajućih stranaka. U menjanju prakse da su direktori javnih preduzeća partijski poslušnici ili miljenici, a ne pravi menadžeri!
Mislim da je bitno da kandidat kada konkuriše – predoči program. I to celovit. A to znači i razvoj, i organizaciju, i efekte, uključujući i akceptiranje socijalnog aspekta, kada je reč o cenama usluga koje pružaju javna preduzeća.
Pretpostavka je, naravno, da je reč o stručnjaku, o čoveku koji dobro poznaje tu oblast. Čoveku, koji iza sebe ima ne jednu, već više referenci da je već nešto stvarao u svom radu. Ovoj zemlji je dosta potpredsednika Vlade kojima je to prvo radno mesto u radnoj knjižici, ali čije supruge su vlasnice velikih firmi. Birajmo onda njih za direktore?!!
Mala je šansa da će se pravi ljudi javljati na konkurse, ako ostane mogućnost da ministar bira „najboljeg“. Nije li pravednije da se za one najvažnije i najznačajnije oblasti makar traži potvrda skupštine?!
I najzad, ne samo kod javnih prduzeća, već i kod svih firmi u kojima je većinski državni i kapital, valja se obezbediti od ponavljanja onog što je ovih dana dospelo u javnost da je jednoj konsalting firmi plaćeno 600.000 evra za programe spašavanja komapnije, koja je posle toga otišla u još veće dužničko ropstvo.
Zar će neko birati u velikoj svetskoj ekonomiji nekog za glavnog menadžera koji će, zatim, potrošiti i pola milijarde da mu neka konsultantska kuća kaže – šta treba da radi. Tamo je zakon – ili znaš ili nisi za taj posao.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
