Izvor: Večernje novosti, 16.Mar.2013, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubo Jurčić: Srbija na dobrom putu

SPECIJALNO ZA ”NOVOSTI”: ZAGREBKADA se u Zagrebu pita kako najkraće i najslikovitije opisati univerzitetskog profesora i političara Ljubu Jurčića, odgovor glasi: ”On je tak’ normalan.” Na ovim prostorima možda boljeg komplimenta i nema! Razgovarali smo u njegovom kabinetu na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu, neposredno pošto se prof. Jurčić vratio sa Kopaonika, sa ”srpskog Davosa”. S naglašenim simpatijama govori o susretu s ministrom Mlađanom Dinkićem. - Dinkić >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mi je pričao da Srbija ima negativan bilans sa inostranstvom. Ali oni imaju ulaganja, čoveče! Sada su otvorili fabriku koja zapošljava 600 ljudi, imaju stotinjak investicija. Da su nama u Hrvatskoj te fabrike, u Vukovaru, Slavonskom Brodu, Zadru, Zagrebu, bili bismo prva zemlja u Evropi. U Srbiji je tekući bilans sa svetom dosta velik, a nama u Hrvatskoj, zahvaljujući krizi, uvoz je pao sa 22 milijarde evra na 16, a izvoz se vratio na 10 milijardi. Negativan bilans nam je šest milijardi, ali kada se uračuna prihod od turizma od šest milijardi, zahvaljujući krizi i smanjenoj potrošnji građana, bilans će nam biti uravnotežen. Ali, na nižem standardu građana. * Koja je to formula po kojoj Srbija ima investicije? - Kada je ”Fijat” dolazio, kupljeno je sve što mu treba, a Italijani su doneli tehnologiju i tržište. Srpska država će to da nadoknadi jer će imati od 200 do 300 kooperanata, pa će preko 70 odsto to biti srpski proizvod. Ako još dobiju dozvolu za izvoz automobila u Rusiju, a tu postoje dobri prijateljski odnosi, mislim da bi ”Fijat” mogao da pravi 150.000 automobila godišnje, što je dve milijarde dolara izvoza. To je cela tajna.DA LI JAČI JEDE SLABIJE * DA li je liberalni kapitalizam blizu kraja? - Neoliberalizam, koji pretpostavlja da će tržište samo po sebi sve da reši, a neće, teza je darvinizma u ekonomiji, da jači jede slabije. Bez imalo solidarnosti. Ova kriza je direktna posledica neoliberalističke politike koja je dobila zamah padom socijalizma. Sada se traži novi koncept, a smatram da će sve završiti tako da će tržište funkcionisati tamo gde je uređeno, ali će postojati pojačana kontrola. * Znači li to da su Srbi fleksibilniji od Hrvata? - Imaju proizvodnu orijentaciju. Poslednjih godina njihova generacija političara to je shvatila. Ne znam ko je ko tamo, ali vidim da je kod ministra Dinkića to u glavi. Kada se uđe u tako velike svetske poslove, a Hrvatska i Srbija su male zemlje, samo je bitno da znate šta hoćete i šta treba za to. ”Fijat” će za Srbiju imati mnogo više efekata nego što će se to računovodstveno videti. U Srbiji ostaje problem nezaposlenih. U Hrvatskoj je veća cena rada, a produktivnost je približno ista. Srbi imaju i stimulativne mere za zapošljavanje i skinuli su tabu da država ne sme da bude u privredi. * Kada u Srbiji pročitaju da ih hvali ugledni hrvatski ekonomist, neće verovati. Može li se zaključiti da bi Hrvati trebalo da uče od Srba? - Da, trebalo bi da uče. * Do juče nam je Slovenija bila primer, a danas je ona ekonomski mrtvac? - Mnogi misle da je dovoljno postati članica EU i teći će med i mleko. Slovenija je imala dobru pripremu za ulazak u EU, ali su mislili da će neka nevidljiva ruka da reši probleme. Malo su popustili, zadužili se, uložili u pogrešne projekte i ostali su - kamate i dugovi. Sada moraju da smanje plate i penzije i počelo je urušavanje ekonomije. Nisu radili ono što sada radi Srbija, a to je dizanje dohotka. Kada se sluša MMF i ide se u rezanje potrošnje, to dovodi i do rezanja proizvodnje i smanjivanja broja zaposlenih. I onda ste na litici. * Na litici su svi na ovim prostorima? - Nismo stvarali preduzetnike, već su neki jeftino došli do imovine. Kako su je džabe uzeli, verovali su da će sutra to preprodati po daleko višoj ceni. Ti ljudi nisu preduzetnici. Mi smo uništili naša preduzeća, a ostali su špekulanti sa imovinom i svi su nudili na prodaju fabrike koje nisu gotovo ništa proizvodile. * Hrvatska je prošla dugi put do EU, da li se isplatilo? - Jednim delom. Ali, ako se Hrvatska sama ne sredi, neće biti napretka. Evropa ima direktive šta morate a šta ne smete, a između je ogromno slobodno područje. Pametna zemlja baš na tom području napravi ono što je dobro. Hrvati su se formalno prilagodili Evropi, ali suštinski nisu, a naši se uslovi pogoršavaju i doći će do pada standarda. Nekoliko sledećih generacija, kako se čini, neće da žive bolje zbog činjenice što ulazimo u EU. * Da li bi Srbiji trebalo da ide prema EU punim gasom? - Punim, pametnim gasom. Srbija pripada Evropi. Evropa je stvorena zbog stabilnosti i mira, a na našem području neće ga biti bez Srbije. Ako se sve rešava kroz Evropu, Srbija treba da je u Evropi. A to ne znači isključivanje saradnje sa Rusijom, Kinom, Amerikom. Ne treba slepo ići u Evropu, ni očekivati da će se tamo rešiti problemi. * A i Evropa je u velikoj krizi? - Da, svet nije u krizi, već Evropa. Danas se na Evropu gleda kao na muzej, na Aziju kao industriju, Ameriku kao šoping centar, a na Afriku kao resurs za nacionalni park i zoološki vrt. Evropa više nije lider sveta, a čini se da se Brisel digao iznad evropskih država, vozi po svome i ne vidi specifičnosti država i nacija. * Koliko zemlje bivše Jugoslavije i regiona moraju intenzivnije da sarađuju? - EU bi trebalo da pored novca koji daje za fondove osnuje i institut za razvoj naših krajeva. Drugačije neće ići. Taj bi institut morao da pokriva sve, od Slovenije do Crnog mora, Turske, Grčke. Kao što smo u socijalizmu imali institute koji su obučavali ljude da ovladaju tehnologijama i iskoriste nacionalne resurse. Kod stranih investicija stranac svojim znanjem iskorišćava naše resurse, a na tom ne počiva razvoj. * Sada smo na skliskom terenu, jer će reći - evo nove Jugoslavije, Balkanoslavije? - Ne govorim o političkom ujedinjenju. Na skupu Gete instituta pre deset godina su me pitali kakva je prognoza za BiH 2015. Rekao sam da ako se obuče ljudi da iskorišćavaju ogromna prirodna bogatstva sa savremenim tehnologijama, biće mirna i dragulj-država. Ali, ako će se rešavati tuđi interesi preko leđa Bosanaca, nikada neće biti mira. Mislim da je ova druga opcija na delu. * Dakle, moramo da sarađujemo? - Možete da pričate, plešete i pevate, ali ako nema hleba, roditelji jedu svoju decu. Ja sam patriota, gajim patriotizam, ali ne na mržnji prema drugom. Hrvatski sam ekonomista, uvek ću da budem za Hrvatsku, ali ne gradim hrvatstvo na napadu na Italijana, Mađara, Srbina, Jevreja. Priče kojima nas plaše da ne smemo međusobno da sarađujemo, zločin su ne prema drugom narodu, nego prema svom. Moramo da sarađujemo. * Koliko će evropska kriza da utiče na jugoistok Evrope, na Hrvatsku i Srbiju? - Mi nećemo da osetimo mnogo efekata, ni pozitivnih ni negativnih, kada je reč o događajima u EU. Hrvatska će od sada da sedi tamo gde se donose odluke. Ali u politici, kao i u životu i u prirodi, nema ravnopravnosti jačeg i slabijeg, većeg i manjeg. Pravda je uvek na strani većih i jačih. Mi ne živimo mnogo u Evropi. Problem smo sami sebi i devedeset odsto rešenja i za Hrvatsku i za Srbiju jeste u nama. Taj veliki talas mi jednostavno ne osećamo, mi plivamo po svom, a oni koji stvaraju talase su drugi igrači, Kina, Japan, Amerika. A EU je raštimovani brod. * Verujete li u koncept ujedinjene Evrope? - Ovaj koncept ujedinjene Evrope pokušaj je da se izbegne treći svetski rat. Generacija koja je osetila Prvi i Drugi svetski rat je stvorila Evropu i tu je promovisan veći stepen solidarnosti. Ali posle raspada Sovjetskog Saveza, evropske zemlje postale su konkurenti na zajedničkom tržištu i nastali su dugovi. Dobra strana Evrope je što je sačuvan mir, ali se izgubila solidarnost. Uvođenje evra pogodovalo je kapitalu, ali državu ne vodi kapital, već politika. Kapital ima samo računicu, kalkulator, ulaz-izlaz, a ljudi i društva su bića. I tu je Evropa pogrešila, očekujući da će se narodi ponašati kao mašine.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Večernje novosti...