Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome sve smeta Dinkić
Da li je Mlađan Dinkić završio karijeru u aktuelnoj vladi čak i kao „vudu lutka i večiti gromobran za tuđe neuspehe i frustracije”, kako je u prošlonedeljnom intervjuu „Politici” sam opisao svoju moguću ulogu u vlasti, ili sinhronizovani medijski napadi na njegov lik i delo poslednjih nedelje služe samo za to da ga malo spuste na zemlju? Odnosno da mu „pomognu” da shvati da treba da deli – za početak svoje ministarstvo privrede i finansija. I da li, uopšte, iza njegove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najnovije medijske golgote stoji neko od koalicionih partnera ili ga je, možda, opozicija videla kao najosetljiviju tačku aktuelne vlasti?
Oni koji spolja posmatraju političku scenu, politički analitičari, dopuštaju da su sve ove varijante moguće, dok neposredni akteri ili značajno ćute ili nagoveštavaju „velike događaje“ posle 28. juna. Samo i dalje nije izvesno da li će biti velikog spremanja Vlade Srbije, ili će se ići na vanredne izbore, ali bi, izgleda, u obe varijante teret promena mogao najviše da oseti Dinkić i njegovi Ujedinjeni regioni Srbije.
Prema izvorima „Politike”, Dinkiću će se na dušu staviti to što je loše projektovao budžet, koji se slabo puni i već mora na rebalans, a u oktobru bi trebalo da bude još jedan. Pored toga, u dogovorima oko rekonstrukcije vlade on ne želi da pusti niz vodu svoje ljude. To bi, navodno, trebalo da budu dovoljni razlozi za podelu njegovog ministarstva. Dinkić je, međutim, i u pomenutom intervjuu našem listu već odgovorio da ove kritike ne stoje, a juče je za B92 ponovio da na ministarskom mestu može da ga zameni svako ko smatra da može bolje od njega da upravlja javnim finansijama.
„Mene su u ovu vladu zvali i (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić. Ova vlada je pre godinu dana mogla da se formira i bez URS-a i može da nastavi da radi komotno i bez nas. Ako bilo ko smatra da može bolje da radi od nas iz URS-a, mi smo uvek spremni da odemo”, rekao je Dinkić.
Ako su već ursovci tako otvoreno spremni da odstupe i ako bez njihovih 16 mandata vlada i dalje ima većinu, doduše tanku, od 128 poslanika (ali i sa nekim opozicionarima „na rezervnoj klupi”), čemu onda ponovno aktiviranje nekih starih afera i stalno lansiranje iz nezvaničnih izvora priče da će on morati da se odrekne dela svog ministarstva? Po nekim izvorima, i predizborni rat u Zaječaru je pokazatelj klime u vladajućem bloku na republičkom nivou, kao i to što predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije prihvatio Dinkićev zahtev da sazove sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost povodom pisanja tabloida, ali i to što je ministar finansija i privrede često među slabije ocenjenim članovima vlade u ispitivanjima raspoloženja javnog mnjenja.
Sociolog Jovo Bakić ocenjuje da je ovo jedna politička igra koja bi mogla da se završi izborima. On ne veruje da bi Dinkić pristao da se povlači sa mesta ministra u potpunosti, ali bi možda prihvatio podelu ministarstva.
„Nije isključeno da je cilj ovih prozivki na Dinkićev račun upravo to, ali opet mi se čini da nije u interesu naprednjacima da u ovakvoj situaciji uzmu privredu. Bilo bi logičnije da idu na izbore pa da imaju više odgovornosti. Ovako, ako sa Dinkićem dele odgovornost za privredu, to je gubitnička kombinacija”, kaže Bakić dodajući da Dinkić i dalje može da služi vladajućoj koaliciji, i to kao neka vrsta žrtvenog jarca kako bi moglo da se kaže da je ono što je loše rađeno radio Dinkić, a ono što je dobro – radili su Vučić i Dačić.
Ocenjujući da interes da poljuljaju Dinkića mogu da imaju i koalicioni partneri i opozicija koja bi na taj način pokušala možda da destabilizuje vladu, analitičar Branko Radun ukazuje da je problem lidera URS-a u tome što ima suviše moći u odnosu na podršku koju je dobio na izborima ili koju sada ima u javnosti. Ta disproporcija, kako kaže, mnogima smeta.
Na pitanje zašto Dinkić sada bode oči, ako su mu koalicioni partneri pre skoro godinu dana sami dali toliko nadležnosti iako im, gledano po broju poslanika, nije bio neophodan, Radun odgovara da su se neke stvari u međuvremenu ipak promenile – odnos snaga, rejtinzi, ali i neke relacije moći i uticaja.
„Očigledno da svi smatraju na političkoj sceni da Dinkić ima suviše moći, da se svi drugi menjaju u vladi a da on ostaje. I naravno da je prirodna želja njegovih koalicionih partnera da se moć malo preraspodeli. S druge strane, prirodno je i da pojedine stranke opozicije imaju interes da slabljenjem nekoga iz vladajuće koalicije oslabe njen rejting, ili da možda i zamene Dinkića”, ističe Radun, navodeći kao primer i da bi Đilas mogao da ima interes da vodi kampanju protiv Dinkića da bi ga zamenio.
I Dejan Vuk Stanković smatra da postoji mogućnost da opozicija ugrožava Dinkića, jer, na primer, sam pomen izlaska na izbore čini političku poziciju DS-a boljom „zato što, kako vreme protiče, može da uspostavi ili učvrsti unutrašnje jedinstvo samo ukoliko postoje izbori kao šansa da se opet uđe u neke razgovore koji mogu da dovedu do ponovnog povratka u vlast”.
„Ne isključujem mogućnost ni da najjača opoziciona stranka podržava te priče o rekonstrukciji vlade koja bi značila temeljnu reviziju koalicionog sporazuma. Vidi se da je DS prepoznala Dinkića kao najslabiju kariku u koalicionom lancu i pokušava na sve načine da ga politički i profesionalno ospori”, kaže Stanković.
On ne osporava mogućnost da iza napada na Dinkića stoje naprednjaci budući da, po njegovoj oceni, oni hoće da podele odgovornost sa njim, odnosno da ga delimično razvlaste i da oni počnu da kontrolišu tokove ekonomskog života. Moguća promena strukture Dinkićevog ministarstva, kako ističe, predstavlja jedan prilično veliki test za kvalitet odnosa u koaliciji. Ipak, dodaje Stanković, Dinkićevo prisustvo u vladi im i odgovara, jer bi radije da podele odgovornost za nepopularne ekonomske mere koje su neizbežne. Uostalom, kada je reč o merama štednje, Dinkić im je neka vrsta saveznika u odnosu na Dačićeve socijaliste.
J. Cerovina – B. Baković
objavljeno: 19.06.2013.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
