Izvor: Politika, 12.Okt.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je formirao Nacionalnu štedionicu
U istragu o slučaju koji uveliko ispituje policija, uveden je i pokojni premijer Zoran Đinđić za koga URS tvrdi da se usmeno dogovorio sa Dinkićem i Đelićem o formiranju nove banke, dok demokrate sve to demantuju
Međusobno optuživanje dvojice bivših ministara Mlađana Dinkića i Božidara Đelića o tome ko je kriv za sumnjivo postupanje u slučaju „Nacionalna štedionica”, nastavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i juče, razmenom saopštenja između Ujedinjenih regiona Srbije (URS) i Demokratske stranke (DS).
Dok policijska istraga ovog slučaja ulazi u novu fazu, saslušanjem Vladimira Ilića, visokog funkcionera URS-a, i najavom novog saslušanja Vesne Arsić, nekadašnje Dinkićeve bliske saradnice, novi dosad nepoznati detalji izlaze na svetlost dana, sugerišući da i te kako ima istine u izveštajima Verice Barać o spornom postupanju državnih organa pri formiranju ove banke sa sugerišućom premisom „nacionalna”.
Sada je u slučaj „Nacionalna štedionica” uveden i pokojni premijer Zoran Đinđić za koga URS navodi da je usmeno učestvovao u formiranju Nacionalne štedionice, dok DS to negira, dodajući da pokojni premijer, ali ni tadašnji ministar finansija Božidar Đelić nisu znali za Dinkićevu odluku da se formira ova banka. URS im je nešto kasnije uzvratio pitanjem: „Ako je Nacionalna štedionica osnovana bez znanja Đinđića, zašto je onda pokojni premijer prisustvovao svečanom otvaranju banke”?
Jučerašnji nastavak međusobnih optužbi tadašnjih partnera, a sadašnjih političkih protivnika, započeo je objavljivanjem kompletnog zapisnika sa Dinkićevog saslušanja u policiji, iz kojeg se vidi da je lider URS-a izjavio da su se on, Đinđić i Đelić usmeno dogovorili da osnuju Nacionalnu štedionicu.
Usledilo je saopštenje DS-a u kojem se kaže da je podelio njen kapital pravnim licima koje je sam odabrao, ali nije dodelio nijednu jedinu akciju Republici Srbiji.
– Pošto država zbog Dinkićevih odluka nije nikada imala većinu u kapitalu štedionice, Đelić nije ni mogao bilo kakvu većinu da ispusti nečinjenjem – pišu demokrate, dodajući da se Đelić iz sve snage borio za državni interes u slučaju štedionice, koja je zbog toga i podnela krivičnu prijavu protiv njega.
Brojni dokazi o Đelićevoj borbi su u posedu nadležnih organa, koje pozivamo da efikasno zaokruže ovaj slučaj – piše u saopštenju DS-a.
Dinkićev URS je uzvratio istom merom. Upitali su Đelića zašto je u septembru 2002. godine predložio tadašnjoj vladi, koja je takav predlog prihvatila i donela poseban zaključak koji je potpisao tadašnji potpredsednik vlade Žarko Korać, da se Nacionalnoj štedionici, osim isplate stare devizne štednje, dodeli i isplata zamrznute štednje prevarenim štedišama Dafiment banke i Jugoskandika?
– Zar bi to vlada učinila da nije bila u potpunosti saglasna i da od početka nije učestvovala zajedno sa centralnom bankom u ovom važnom državnom projektu, kojim je omogućeno da stotine hiljada prevarenih građana Srbije konačno dobiju svoj novac koji im je 10 godina bio zamrznut u propalim državnim i piramidalnim bankama, a sve upravo zahvaljujući Nacionalnoj štedionici – navedeno je iz URS-a.
Da podsetimo Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena je uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa (SDK-a), čije je radnike godinu dana plaćala država.
Dobila je posao isplate stare devizne štednje – posle gašenja četiri velike banke, a generalna ideja države bila je da se osnuje jedna nova banka koja će isplaćivati 4,2 milijarde evra stare štednje koja je konvertovana u obveznice.
Na početku država je bila većinski vlasnik sa više od 60 odsto akcija, da bi zatim imala manjinski paket od 37 odsto, pošto su privatni vlasnici u međuvremenu sproveli nekoliko dokapitalizacija, tako da je državni udeo opadao.
Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Evrobank grupa, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije. Među vlasnicima štedionice koji su EFG grupi prodali svoj udeo bila su i preduzeća Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, koja su bila najveći pojedinačni vlasnici akcija.
Država je tada odbila da proda svoje akcije, iako je bila ponuđena cena čak pet puta veća od knjigovodstvene vrednosti, a Dinkić je objasnio da državi nije neophodan taj novac, jer ima suficit u budžetu. Predstavnici Vlade Srbije i Evrobanke EFG 2006. godine potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.
U trenutku kada je štedionica osnovana, Dinkić je bio guverner, dok je Božidar Đelić bio ministar finansija, a kada je 2005. ona prodata Evrobanci EFG po višestruko većoj ceni u odnosu na kapital, Dinkić je bio ministar finansija.
Dušan Telesković
objavljeno: 12.10.2013.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
