Izvor: Politika, 10.Maj.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bi Srbi bili Englezi
Ako računamo da parlamentarizam u Velikoj Britaniji traje od 13. veka, to znači da, ako smo optimisti, možemo da očekujemo da će politički lideri u Srbiji početi redovno da podnose ostavke za polovinu vremena koje je bilo potrebno Britancima, to jest za oko 350 godina. Ova šala Đorđa Vukovića iz Cesida možda deluje malo preterano ako se setimo da su prošle godine Mlađan Dinkić i Vojislav Koštunica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podneli ostavke zbog izbornih poraza svojih stranaka. Ipak, to je bilo prvi put za četvrt veka modernog srpskog višestranačja i tek treba da postane praksa – tako da Vukovićeva šala za sada ima dobru osnovu.
Za 52 minuta juče su pale ostavke lidera tri stranke u Velikoj Britaniji koje su na izborima ostvarile slabije rezultate od očekivanih. Naši lideri, Dinkić i Koštunica, povukli su se sa čela stranaka u dva dana, ali tek onda kada su njihove partije ostale ispod cenzusa. Dvojici najdugovečnijih stranačkih prvaka u Srbiji, Vuku Draškoviću i Vojislavu Šešelju, to, međutim, nije padalo na pamet čak ni kada su SPO i SRS ostajali bez skupštinskih mandata.
Niko od viđenijih političara nije se povlačio ni kada bi propao kao predsednički kandidat. Mada bi u prilog ovakvoj praksi mogla da posluži karijera Tomislava Nikolića, koji je u nekoliko predsedničkih trka gubio „za malo”, ali nije odustajao, da bi konačno 2012. trijumfovao.
Kako razmišljaju naši tribuni? Boris Tadić je, recimo, bio višestruko poražen na opštim izborima maja 2012, ali mu nije padalo na pamet da se povuče sa čela Demokratske stranke. Izgubio je od Nikolića na predsedničkim izborima, zbog kojih je inače sebi „skratio mandat” (ostavka nije popularna reč u srpskom političkom miljeu), a to je, opet, direktno uticalo i na odlazak DS-a u opoziciju. Kasnije te godine, Dragoljub Mićunović je izjavio: „Ne znam kako je centralno pitanje postalo to hoće li Boris Tadić podneti ostavku.” I još je zapitao koji je to predsednik stranke podneo ostavku posle poraza na izborima. Nisu ni Milošević, ni Koštunica, to nije automatizam, podsetio je tada predsednik Političkog saveta DS.
Koštunica je to ipak učinio, dve godine kasnije.
Izdanak DS-a, kasnije osnivač i predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, čija je stranka takođe ostala „ispod crte” prošle godine, poručio je još u izbornoj noći da je on poslednja osoba koja bi podnela ostavku kada je teško. Dodao je i da se ne oseća odgovornim za izborni rezultat i da se u kampanji nije štedeo. Potom je na sednici Glavnog odbora LDP-a poentirao: „Ja sam predsednik stranke, a predsednik stranke ne može da je ostavi.”
Ali, u situaciji kad lideri tvrdoglavo istrajavaju na čelnim funkcijama, partije nezadrživo venu kao biljke, davno je primetio profesor Vladimir Goati. Kako je objašnjavao u autorskom tekstu za „Politiku”, ostavka se podnosi jer u partiji posle izbornog poraza neizbežno dolazi do pada entuzijazma, izvesnog opuštanja, nezadovoljstva... Stvara se gubitnički mentalitet, pa krug funkcionera oko lidera, nastojeći da sačuva partiju kao instituciju koja živi duže od jednog čoveka, biva pokretač procesa koji se završava ostavkom vođe.
Ali, to nije „filozofija” i političara u Srbiji. Ovde do prošle godine nije bilo ostavki ako se izuzme gotovo zaboravljeni slučaj Miroljuba Labusa, koji je 2006. otišao sa čela G-17 plus, ali tek pošto su ga preglasali u toj stranci. U Srpskoj radikalnoj stranci, recimo, ništa se nije menjalo iako ta stranka godinama posle 2000. nije uspevala da osvoji vlast, a pobeđivala je na izborima. Tek kada su Nikolić i Aleksandar Vučić formirali drugu stranku, uspeli su da kapitalizuju veliku izbornu snagu.
Pitanje života i smrti
Da je kod nas razvijena politička kultura kao u starim demokratijama, napominje Đorđe Vuković, na političkoj sceni ne bismo imali nijednog od političara koji su danas aktivni, jer su svi bili gubitnici na nekim izborima.
„Ali, nismo mi po tome specijalni, pošto i druge nedovoljno demokratski razvijene zemlje imaju slično ponašanje lidera. Ključno je to što se u takvim uslovima politika doživljava kao pitanje života i smrti. U razvijenim demokratijama oni koji izgube na izborima imaju gde da se vrate, imaju svoje profesije”, ističe Vuković i ukazuje da je kod nas to dosta teško izvesti, što zbog liderskih sujeta, što zbog nekih „poslova” koji zavise od tih funkcija.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
.jpg)
