Izvor: Press, 22.Nov.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iznevereni radnici čipsare
Zaposlenima su uručena rešenja o prekidu radnog odnosa iako je ministar Dinkić početkom septembra obećao da nijedan radnik neće ostati bez posla
Oko 60 radnika „Slap grupe" - čipsare u Čačku - protestovalo je juče ispred fabričke kapije zato što su nakon uvođenja stečaja ostali bez posla. Radnici su ogorčeni što nije ispunjeno obećanje ministra ekonomije Mlađana Dinkića o uvođenju „radnog stečaja", već će se svih 130 >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << radnika od 26. novembra naći na evidenciji tržišta rada.Radnici su morali pre desetak dana da napuste proizvodne pogone. Već su im uručena rešenja o prekidu radnog odnosa, iako je ministar Dinkić prilikom posete čipsari, početkom septembra, obećao da nijedan radnik neće ostati bez posla. Sa zebnjim čekaju 3. decembar za kada je zakazano ročište sa poveriocima pred Višim privrednim sudom u Beogradu.
Radnici ne znaju na čemu su
- Ništa od onoga što je ministar Dinkić obećao nije ispunjeno. U kontaktu smo sa njegovim ministarstvom i rečeno nam je da će radnici biti vraćeni na posao. Ali ne preko preduzeća „Slap grupa", već preko firme ćerke „Slap fuda", preko čijeg računa smo i primili jednu platu. Nije nam rečeno ni kada će radnici moći da se vrate na posao. Posle ročišta sa poveriocima znaćemo da li će uvesti radni stečaj ili će na fabriku staviti katanac. Još jednom molimo sve nadležne u državi da pomognu da se fabrika ne ugasi, jer čipsara ima brend, tržište i važna je ne samo za Čačak već za ceo region - rekao je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zoran Zečević.
Radnici ne znaju šta se događa i čemu da se nadaju, jer su bili iznenađeni kada je 8. decembra sa svojim timom došla Gordana Zlatanović-Kostić, koju je za stečajnog upravnika postavio Viši privredni sud.
- Posle mesec dana štrajka vratili smo se u fabriku i počeli da radimo. Proizvodnju je organizovao prethodni stečajni upravnik kojeg je bila postavila Agencija za privatizaciju. Radilo se u dve smene, a roba nije ni ulazila u magacin, već je sve odmah išlo u kamione. Nova stečajna upravnica je došla i rekla da smo učinili krivično delo što smo ušli u fabriku i što smo pokrenuli proizvodnju! Naređeno nam je da izađemo iz fabrike, a ako to ne uradimo da će za sedam dana doći obezbeđenje i izbaciti nas. Ni sada ne možemo da uđemo u fabriku, jer je postavljeno obezbeđenje. Još se nadamo da će ministar Dinkić ispuniti obećanje dato pred novinarima, ali smo sada pokolebani. Plašimo se bankrota, što bi značilo likvidaciju firme - rekla je Slavica Ćubović, predsednik Štrajkačkog odbora u vreme štrajka u čipsari.
Boje se prevare
Zori Žunić je uručeno rešenje o prekidu radnog odnosa usled otvaranja stečajnog postupka.
- Radila sam u čipsari 31 godinu i sada ne znam šta dalje. Do penzije mi je formalno ostalo četiri godine, ali u poslednjih pet godina od privatizacije, nije mi uplaćen staž. Još nisam izgubila nadu da će fabrika ponovo raditi, ali mnogi u Srbiji su prevareni - rekla je Žunićeva.
Većinski vlasnik čačanske čipsare 2005. godine postao je Slaviša Purić kupovinom akcija koje su radnici prodali na berzi. Purić se duže vreme nalazi u pritvoru pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić početkom septembra obećao je da će „u narednih nekoliko dana biti napravljen protokol između Ministarstva ekonomije, sindikata i rukovodstva fabrike o uvođenju radnog stečaja". Prema ministrovom obećanju, radni stečaj trajaće najviše dva meseca, a sedište fabrike koja će ponovo nositi ime „PIK Čačak" biće vraćeno iz Beograda u Čačak.
- U kompaniji koja radi proizvode za veliko tržište sada je totalno nerazjašnjena pravna situaciju. Nju je vodio vlasnik za koga je utvrđeno da se bavio kriminalom, tako da mu je fabrika oduzeta po osnovu zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom i korupcijom - rekao je u septembru Dinkić.
Pometnju među zaposlene unela je ubrzo odluka Upravnog odbora preduzeća da imenuje Vladimira Cvijana za direktora.
Račun „Slap grupe" blokiran je više od 800 dana zbog duga od 920 miliona dinara, od čega 600 miliona potražuju poverioci, a ostalo je dug sadašnjim i bivšim radnicima.
.jpg)
