Izvor: Press, 28.Nov.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haralampije sa kozama!
Najpre svirao klavir, onda prešao na gitaru i svirao u bendovima „Haralampije" i „Galerija", a zbog odbijanja naređenja u vojsci završio kao čuvar koza
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić važi za jednu od najnepredvidljivijih ličnosti na srpskoj političkoj sceni. Lider je G17 Plus, jedine stranke koja je od 5. oktobra bezmalo sve vreme na vlasti, i važi za čoveka od čijih odluka zavisi svaka vladajuća koalicija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Da čvrsto čuva ono što može da mu pobegne naučio je još kao dečak u Parizu, kad mu je odleteo balon punjen helijumom. Da nije sramota čuvati koze shvatio je u vojsci, a osvajanje uzvišenih ciljeva usavršio je kada je upoznao suprugu Tanju.
Ručak samo na konju
Mlađana je majka Mirosinka rodila u 19. godini, odmah posle završetka Ekonomske škole u Paraćinu. Otac Dušan je bio devet godina stariji i radio je kao profesor u istoj školi. Odmah posle venčanja prešli su u Beograd, gde se krajem 1964. Mlađan i rodio.
- Majka je posle završila Ekonomski fakultet i zaposlila se na Ekonomskom institutu. Otac je iz Vlasotinca, a majka iz sela Gornji Katun kod Varvarina, gde i danas živi ujak Budimir... Često su me vodili tamo jer sam obožavao životinje. Nisam hteo da jedem, pa su imali muke sa mnom. Najsigurnije im je bilo da me popnu na konja, ja se zaludim, a tetka mi onda ugura kašiku u usta i viče: „Gutaj, Mlađo!" - priseća se Dinkić.
Dinkićevo detinjstvo ima miris pokvarenih jaja, jer je pored zgrade na Novom Beogradu u kojoj su živeli bila fabrika „Galenike", odakle se širio smrad hemikalija.
- Otac je radio u Saveznom zavodu za planiranje, pa je postao naš predstavnik u OECD u Parizu, gde smo živeli dve godine, od moje četvrte do šeste godine. Sećam se da sam ga tamo danima molio da mi kupi balon punjen helijumom. I kad sam ga konačno dobio, ne znajući kako to funkcioniše, pustio sam balon i on je odleteo... Plakao sam kao kiša! Pamtim i kad su nas u Rimu poslužili žabljim batacima. Kada sam čuo šta je u tanjiru, nisam hteo ni da pomirišem! Majka je bila fina, kurtoazno je pojela i pohvalila hranu, pa su joj doneli repete! A bilo je odvratno... - priseća se Dinkić.
Prvi bend „Haralampije"
Kad se vratio u Srbiju, sačekala su ga pravila Divljeg zapada.
- Stalno smo se igrali kauboja i Indijanaca. Mog druga Sašu Zlatkovića slučajno sam tih dana pogodio strelom među oči, tako da i sada ima ožiljak...
U osmoj godini dobio je brata Srđana i bio najsrećniji na svetu.
- Išao sam u OŠ „Marko Orešković" i bio odličan đak. Na fizičkom sam uvek bio najbrži, a kad smo skakali uvis tako sam se napregao da mi je mišić noge polomio kost. Nisam čuo da se to ikome ikada desilo, bolovi su bili nesnosni! Tada sam se već zainteresovao za muziku, svirao sam klavir i u školi „Josif Marinković"... - priča Dinkić.
U 14. godini sa drugarima osniva bend „Haralampije", a ime su izabrali tako što su iz crkvenog kalendara uzeli najzanimljivije ime sveca. Dinkić je svirao gitaru, najjeftiniju „jolanu", i zavideo drugu Goranu Stevanoviću koji je imao skup i ozbiljan instrument.
- Naš bubnjar nije imao bubnjeve, već kante za mleko obavijene samolepljivim tapetama! Šteta što nemam snimak našeg prvog nastupa u MZ „22. decembar" - priseća se Dinkić.
Farbao sam se u plavo!
Posle dve godine u Devetoj gimnaziji, u vreme usmerenog obrazovanja, upisuje Prvu ekonomsku školu u Beogradu.
- Ekonomija je bila stalna tema u kući, uz doručak i ručak služeni su inflacija, deflacija, BDP... I tako sam ja krenuo u ekonomiju, dok se bratu Srđanu to smučilo, pa je završio mašinstvo. U srednjoj školi smo imali bend „Galerija". Tu nam se pridružio Igor Avžner, bio je odličan gitarista. Tada sam se farbao u plavo kolor šamponom i napisao stotinak pesama. Prva se zvala „Atomski udar"...
U vojsku u Sloveniju odlazi 1983. i svira u vojnom orkestru. Ali je vrlo brzo prekomandovan na mrtvu stražu u Šapljane kod Rijeke, jer je odbio da obriše pod. I tamo se snašao...
- Pravilo je bilo sedam dana na straži, a sedam dana prebacuješ buriće od 200 litara nafte ili čuvaš koze. Koze niko nije hteo da čuva, a meni se svidelo. Tu je najvažnije da jarcu svežeš rogove! Ujutru odvedem koze u šumu, one se razbeže, a ja sviram gitaru po ceo dan. Predveče uhvatim jarca, sve koze krenu za njim i sve je pod kontrolom. A ostali nose buriće... - smeje se ministar.
Prvi susret sa Tanjom
Ekonomski fakultet završio je sa prosekom 9,2 i bio je jedan od najboljih studenata. Bio bi i bolji da poslednji ispit nije zbrzao.
- Do treće godine studija stalno sam svirao, a onda sam odlučio da budem asistent i posvetio se nauci. Tada sam upoznao Tanju, koja je takođe studirala ekonomiju. Upoznala nas je 29. novembra 1987. moja drugarica, sada naša kuma, na Trgu Republike... Tanja je važila za mnogo atraktivniju devojku nego što sam ja bio među momcima. Prvi susret nije bio impresivan, ja u rokerskom fazonu, a ona iz finog sveta. Gledala me je belo kad sam pokušao da je osvojim svirajući nešto. Nije padala na te fore... - priseća se Dinkić.
Iako su počeli da se zabavljaju tri nedelje posle prvog sudara, priznaje da su mu ti dani bili dugi kao meseci.
- Dva puta smo započinjali vezu, 1987. i 1991, oba puta oko mog rođendana Kao i kod svih velikih ljubavi, bilo je uspona i padova. Čak smo i veridbu raskidali. Bilo je to 1991, ratno vreme, mobilisani drugovi, svaki dan stižu pozivi... Nešto nam nije išlo i raskinuli smo. Ali, za tih nekoliko meseci razdvojenosti, shvatio sam da nijedna ne vredi kao Tanja. Pomirili smo se oko mog rođendana i odlučili da se venčamo...
Izgubili bebu pred svadbu
Dok su pripremali svadbu, obradovala ih je vest da će dobiti bebu.
- Nažalost, Tanja je imala spontani pobačaj. To nam je jako teško palo. Ipak, napravili smo lepu svadbu u „Kovaču". Posle građanskog i crkvenog venčanja u Zemunu. Bilo je veselo, svirali su „Spomenari", a pevao je i Goran Pitić - priča Dinkić.
Onda počinje njegova politička karijera: knjiga o piramidalnim bankama, ulazak u opoziciju, osnivanje NVO G17, bend „Monetarni udar", mesto guvernera i ministra... Tanja je sve vreme bila uz njega.
- Ne postoji idealno, ali mislim da ja sa Tanjom imam nešto najbliže tome. Ona voli druženje van očiju javnosti, retko idemo na premijere. Imamo ljubav i razumevanje i to je najvažnije... - kaže na kraju Mlađan Dinkić. Danijela IsailoviĆ
