Izvor: Politika, 28.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
G 17 plus ne da svoje resore, a neće tuđe
SPS otvoren za razgovore o rekonstrukciji vlade i o modelu podizanja efikasnosti njenog rada, u stranci Mlađana Dinkića kažu da će se striktno držati koalicionog sporazuma sa DS-om
„Politika” saznaje
Dragan Đilas, potpredsednik Demokratske stranke, razgovarao je preksinoć sa Vericom Kalanović, potpredsednicom G 17 plus, potvrdilo je nekoliko izvora za „Politiku”.
Đilas nije hteo ni jednom jedinom rečju da komentariše ovu informaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politike”. Juče nismo uspeli da dođemo do Verice Kalanović, koja bi potvrdila ili demantovala našu informaciju, ali u G 17 plus kažu da se „razgovori ovlašćenih predstavnika dve stranke vode već nekoliko dana” te da su u kontaktu svakodnevno. Čak je, kako kažu, sada došlo do malog zastoja u razgovorima zbog nekih stvari oko kojih dve strane nisu mogle da se slože.
--------------------------------------------------
Šefovi poslaničkih grupa SPS-a i PUPS-a Branko Ružić i Momo Čolaković juče su u Skupštini Srbije izjavili da razgovora o rekonstrukciji nema. Ružić je naveo da socijalisti do sada nisu učestvovali u razgovorima o rekonstrukciji vlade, ali da očekuju da oni otpočnu u dogledno vreme, a Čolaković je istakao da još nije bilo razgovora unutar stranaka vladajuće koalicije. Prema njegovim rečima, međutim, rekonstrukcija Vlade Srbije već kasni i ne treba sa tim odugovlačiti jer, kako je istakao, nema smisla vladu rekonstruisati godinu dana pred izbore.
U DS-u zvanično ne žele da govore o rekonstrukciji vlade, a u G 17 plus kažu za naš list da se poslednjih dana u medijima „svašta podmeće što nije tačno”. Kako navode u ovoj stranci, G 17 plus je još prošle nedelje podržao predlog DS-a za smanjenje vlade na 20 članova. U njoj bi G 17 plus imao pet članova, a koalicija SPS–PUPS bi smanjila broj svojih članova na četiri, odnosno obe ove grupacije bi se odrekle po jednog člana vlade, čime bi se zadržao sadašnji odnos. Sada se, kako ističu, čeka da DS zvanično predloži rekonstrukciju vlade i odredi svoje kandidate za manju vladu. Po ovoj formuli, DS bi trebalo da se odrekne tri svoja resora (najčešće pominjana su ministarstva za ljudska i manjinska prava, vere, trgovina, poljoprivrede).
Činjenica je da su sve članice vladajuće koalicije trenutno spremne na „sažimanje” pojedinih resora u cilju smanjenja vlade, ali sudeći prema rečima izvora iz G 17 plus, ta spremnost važi za spajanje ministarstava iste stranke. Kako nezvanično saznajemo u DS-u, ta stranka je raspoložena za „mešanje karata” i rado bi, na primer, sektoru ekonomije, koji je doskoro vodio lider G 17 plus Mlađan Dinkić, pripojili Škundrićevo Ministarstvo energetike, ali u G 17 plus ne znaju za takav model rekonstrukcije.
„Svi su se složili da je koalicioni sporazum glavni dokument po kome će se uraditi rekonstrukcija. Ministarstvo ekonomije nesporno pripada po sporazumu G 17 plus i to niko ne osporava. A nudili su nama energetiku i trgovinu, to smo odbili”, kaže naš izvor u toj stranci.
Prošle nedelje je, podsetimo, Dinkić izjavio da G 17 plus neće preuzimati resore u vladi koje su vodili DS, SPS ili neko druga članica koalicije.
„G 17 plus ima precizan koalicioni sporazum sa DS-om, koji ćemo u potpunosti poštovati. Pored toga, nikada se nije pričalo o oduzimanju potpredsedničkog mesta Jovanu Krkobabiću, a ako to neko i predloži mi smo protiv toga, odnosno mi smo za to da on ostane potpredsednik”, navode u G 17 plus, čime zapravo kažu da žele da se Ivica Dačić odrekne nekog od svojih stranačkih funkcionera.
U javnosti se najčešće spekulisalo da se Dačić koleba između Petra Škundrića i Milutina Mrkonjića, a, prema našim saznanjima, socijalisti bi najradije da se odreknu resora prosvete – ne zbog ministra i zamenika lidera SPS-a Žarka Obradovića nego zbog toga što je to ministarstvo „vruć krompir” koji bi rado nekome prepustili.
Branko Ružić je juče u Skupštini Srbije rekao da je SPS otvoren za razgovore o rekonstrukciji vlade i o modelu podizanja efikasnosti njenog rada.
I prema nezvaničnim informacijama iz SPS-a, ta stranka je spremna za razgovore unutar koalicije na svaku temu koja se tiče rekonstrukcije, a na pitanje da li su socijalisti upućeni u razgovore o smanjenju vlade na 20 članova, naš izvor iz te stranke kaže da „nije bilo nikakvih razgovora i inicijativa za razgovore na zvaničnom nivou”. „Možda je bilo bilateralnih razgovora unutar koalicije ’Za evropsku Srbiju’, ali mi o tome ne znamo ništa zvanično i ne možemo da razgovaramo o rekonstrukciji vlade putem medija ni u hipotezama”, kaže naš sagovornik.
I u PUPS-u izražavaju spremnost da razgovaraju o smanjenju državne administracije i vlade, te da bi, prema rečima Mome Čolakovića, rekonstruisana vlada mogla da ima između 15 i 18 ministarstava. Ali, dodaje Čolaković, u njoj mora biti mesta za onog ko se bavi pitanjima nezaposlenih, socijalno ugroženih i penzionerima, sve dok u državi budu postojali takvi problemi. On je naglasio da potpredsednik vlade Jovan Krkobabić dobro obavlja svoj posao i da treba da obavlja tu funkciju do istaka mandata vlade.
Iako su spremni na veliko smanjenje vlade (u odnosu na sadašnjih 27 članova, računajući premijera), i PUPS-ov predlog za vladu od 15 do 18 ministarstva je udaljen od nekih predloga koji već postoje u skupštinskoj proceduri. SNS i LDP (odvojeno) predlažu 12-člane vlade, dok predlog nedavno preminulog narodnog poslanika Vladana Batića predviđa jednog člana više. Ivica Dačić od početka ove godine predlaže da se najpre uradi analiza o tome kakva je vlada Srbiji potrebna, pa da se ti „nalazi” stručnjaka fiksiraju zakonom koji bi važio i za sve buduće vlade. Možda će ova priča o rekonstrukciji vlade na kraju dovesti do takvog zakona, ali prema trenutnim stavovima predstavnika pojedinih stranaka čini se da neće biti jednostavno sprovesti u delo takvu ideju.
I dok traju zakulisne bitke velikih članica vladajuće koalicije zbog resora manji partneri izražavaju spremnost da sve daju zarad normalnog funkcionisanja vlade do kraja mandata. Rasim Ljajić je nekoliko puta već izražavao spremnost da se odrekne svog ministarstva ne tražeći ništa zauzvrat, a potpredsednik SPO-a Srđan Srećković izjavio je juče da je ta stranka spremna da, radi uspešne rekonstrukcije vlade, stavi na raspolaganje sve funkcije na kojima se nalaze članovi SPO, ukoliko će to doprineti ubrzanju evrointegracija i popravljanju teške ekonomske situacije u zemlji.
B. B. – J. C.
------------------------------------------------------------------
Kako utvrditi stalan broj ministarstava
Predlog da se donese zakon kojim bi se jednom za stalno utvrdio broj ministarstava u vladi nije loš, smatraju predstavnici stranaka u srpskom parlamentu, ali teško je izvodljiv iz više razloga. Niko, međutim, tu ideju ne odbacuje, ali poručuju da se o tome može razgovarati.
Nada Kolundžija (DS), šef poslaničke grupe ZES-a, kaže da je „nemoguće doneti zakon koji će važiti jednom zauvek”. Tu ideju, ona, kako kaže, razume kao „potrebu da se ustali jedan obrazac, model, koji će važiti, bez obzira na to da li dolaze nove koalicije, ili ne”.
Prema njenim rečima „trebalo bi tragati za rešenjem, koje će dati najbolji odgovor na pitanja koje ministarstvo će pokrivati koje oblasti, da nam se ne događa da svaka nova vlada definiše šta ulazi u koji resor”. Ona pojašnjava da nam se događa da u jednoj vladi jedno ministarstvo „pokriva” jednu oblast, a u drugoj vladi mu se dodaju ili oduzimaju određene nadležnosti i da to ne bi trebalo da bude tako. U tom smislu, kaže Kolundžija, treba tragati za rešenjem, ali nemoguće je da jedan zakon važi zauvek.
Vlajko Senić, zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus, smatra da ideja o utvrđivanju broja ministarstava, koji bi važio za sve buduće vlade nije loša i da bi tu ideju trebalo sprovesti tako da „to važi od narednih izbora”. Senić kaže da treba utvrditi kakva vlada treba Srbiji, koliko ministarstava i koja su to, pa da to važi za ubuduće, „loše je da veličina vlade zavisi od rezultata izbora i koalicija koje će biti sklopljene”. Mislim, zaključuje Senić, da „treba unapred da odredimo kabinet koji će se popunjavati uvek na isti način, a ne da kabinet posle izbora smanjujemo ili proširujemo prema potrebama novoformiranih koalicija”.
Ivan Andrić (LDP) kaže da su se zakoni o vladi i o ministarstvima menjali svaki put kada se menjala vlast. On ističe da bi za donošenje jednog „stalnog zakona” o vladi i o broju ministarstava bilo potrebno uraditi široku javnu raspravu. Prema njegovim rečima, za ovo rešenje ima mnogo razloga „za”, ali i „protiv”. On navodi da je, na primer, u nekom periodu neko ministarstvo potrebno, a u nekom drugom nije, pa tako „sada imamo potpredsednika vlade za evrointegracije, a to mesto kasnije neće biti potrebno, već će nam trebati potpredsednik, ili ministarstvo za saradnju sa Evropskom unijom, ili zemljama članicama EU”. Dakle, zaključuje Andrić, život je vrlo dinamičan i teško je doneti jedan zakon koji će važiti zauvek, ali „mi smo spremni da podržimo i učestvujemo u razgovorima o donošenju zakona koji će važiti nekoliko godina – pet, šest, sedam, ili više”.
U SNS-u podsećaju da su oni već poslali skupštini predlog zakona o ministarstvima. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, kaže za „Politiku” da je SNS uradio analizu i dao svoj predlog zakona koji je najbolji za Srbiju u ovom trenutku. „Fiksiranje” takvog zakona za naprednjake bilo bi prihvatljivo.
M. Č. – B. B.
--------------------------------------------------------
objavljeno: 01.03.2011.
