Izvor: B92, 04.Jan.2012, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Kako smo prodali Mobtel
Beograd -- Predsednik URS Mlađan Dinkić, kaže da je u periodu prve Koštuničine vlade Srbija uspela da dokaže da je većinski vlasnik Mobtela.
"Deset godina su razni govorili kako Bogoljub Karić zapravo nije pravi vlasnik Mobtela, da je imao privilegije od Miloševća, da zapravo nije odnos 51:49 za Karića, nego da država >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima većinsko vlasništvo, međutim niko tu ništa nije uradio" priča Dinkić.
Karić koji u tom periodu angažovao advokata Martina Šlafa, koji je imao dobre veze s tadašnjim potpredsednikom austrijske vlade i prepustio mu je pro forme vlasništvo u Mobtelu, tvrdi predsednik URS.
"Austrijanci koji su izgubili, tačnije njihov direktor, bukvalno par dana posle toga tražio je sastanak sa mnom i izrazio spremnost da plate treću licencu 360 miliona evra. Tako smo kroz par meseci dobili još 360 miliona evra i do vrha napunili državni budžet. Prvi put u istoriji imali smo višak u budžetu i taj višak od dve milijarde evra iz te 2006. godine kasnije se trošio sve do pre dve godine" , kaže Dinkić.
"Šlaf je sve vreme imao zadatak da zapravo obezbedi da Telekom Austrija dobije većinsko vlasništvo Mobtela po što nižoj ceni. Odmah u startu pitao je: „Hoćete li da prodate vaših 49 odsto"?. Naš odgovor bio je da imamo većnu, ali smo još u procesu dokazivanja. On se nije dao: „Nudim vam za vaših 49 odsto 200 miliona evra", što je bila smešna cena" , priča Dinkić.
Dinkić kao ministar ekonomije u Koštuničinoj vladi, kada je Karić napustio Srbiju, analizirao je bilanse Mobtela i uočio da dve austrijske banke, Rajfajzen i Hipe alpe Adria, imaju prema Mobtelu potraživanja od 90 miliona evra.
"Pozvao sam nešto posle Nove godine direktora i jedne i druge banke u Austriji i rekao im: „Gospodo, predlažem vam da vaša potraživanja prema Mobtelu prodate državi Srbiji". „A što bismo mi to uradili?", pitali su! Objasnio sam da je vlasnik Mobtela pobegao iz zemlje, da Mobtel ima dugova i da æe verovatno otiæi u stečaj. „Ako nama ne prodate potraživanja, ne znam šta će biti sa vaših 90 miliona evra". Tražili su neko vreme da razmisle, dao sam im tri dana. Posle tog roka stigao je odgovor:: „Pristajemo", priča Dinkić.
Država je ta potraživanja konvertovala u kapital Mobtela.
"Pozvali smo Šlafa i rekli „Gospodine, mi sada nemamo više 49 odsto nego 70". Šlaf nije imao kud i onda smo se dogovorili da krene međunarodni tender, pri čemu je, naravno, on sa 30 odsto i dalje imao prilično veliki udeo" , objašnjava Dinkić.
Tada se deset kompanija javilo na tender, on je radio sve da rastera konkurenciju, jedan po jedan odustajali su Dojče telekom, Frank telekom i drugi veliki igrači,
Svi su verovali da postoji dogovor da se Mobtel proda Austrijancima, što meni nije bilo ni na kraj pameti, izuzev ako ponude najvišu cenu.
Svi su verovali da postoji dogovor da se Mobtel proda Austrijancima, na šta kako sam tvrdi Dinkić nije hteo da pristane, izuzev ako ponude najvišu cenu.
S druge strane, nikako nije odgovaralo da Šlafu ostane 30 odsto akcija Mobtela, pa mu je ponuđen dogovor. Šlaf je pristao da napusti Mobtel samo ako cena na tenderu bude viša od milijardu i sto miliona evra.
Imao je još jedan uslov: da se treć licenca proda po ceni od minimalno 360 miliona evra.
"Opet nismo imali izbora i pristali smo. Insistirao sam na licitaciji pred TV kamerama da to bude potpuno transparentno. Na kraju je ta transakcija proglašena transakcijom godine u svetu. Ja sam, delimično zbog toga, u svetu proglašen ministrom finansija za tu godinu" , priča Dinkić.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
