Izvor: Magyar Szó, 21.Jan.2015, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devizni kurs i poverenje
Komentar Kornela Bajtaija
Mislim da čitaocima, koji su devedesete godine proživeli u ovoj državi, ne moram naročito objašnjavati „uzbudljivost” ljuljanja deviznog kursa. Kada uveče legnemo, sa uverenjem da od para koje imamo na računu možemo kupiti, na primer 10 kilograma mesa, a ujutru ustanemo sa informacijom da je ta suma dovoljna samo za 5 kilograma, te se u toku dana ispostavi da ćemo ipak moći kupiti između 7 i 8 kilograma.
Tačno znamo da su se tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << događale centralno organizovane špekulacije sa kursem nemačke markem, a od dobiti je finansirano funkcionisanje „države koja ne ratuje”. Mlađan Dinkić je krajem devedesetih napisao izvrsnu knjigu u kojoj ove mahinacije objašnjava u detalje.
Jedan od osnova stabilnosti monetarnog sistema je poverenje. Ako od strane privrednih subjekata i od strane tržišta novca ne postoji poverenje prema jednoj valuti, onda ta valuta ne može imati stabilan kurs. Ovaj kamen stabilnosti je švajcarska centralna banka pomerila u četrvrtak. O čemu se radi? Tokom krize koja je izbila 2008. godine su najveći igrači na tržištu novca svoje pare ulagali u švajcarski franak. Prema zakonima ponude i potražnje, ako se prema nečemu povećava potražnja, onda to nešto postaje skuplje. U datoj situaciji je okretanje prema švajcarskoj valuti rezultiralo jačanjem franka. To bi, dugoročno gledano, bilo štetno za privredu Švajcarske, jer jak franak poskupljuje eksport Švajcarske, čija je logična posledica smanjenje izvoza i novca koji se eksportom dobija. Ovu je situaciju htela preduprediti centralna banka Švajcarske kada je uvela ograničenje kursa na 1.20. To je značilo da je centralna banka veštači slabila franak ukoliko bi on počeo suviše jačati.
O obrazloženju odluke se može saznati da švajcarska centralna banka misli da se privredna situacija stabilizovala u toj meri da svetski ulagači ne drže svoje pare u švajcarskoj valuti i da je zbog toga ukinula ograničenje kursa. To znači da će kurs franaka od sada da se formira slobodno.
Odluka je rezultirala neviđenom histerijom na tržištu novca. U regiji je najveći pad obeležila poljska valuta, a odmah za njom su krenule i mađarska forinta i češka kruna. Kurs evra i franka se izjednačio.
Veliki problem predstavljaju krediti odobreni na osnovu franaka, jer će u takvim slučajevima mesečna rata u velikoj meri porasti. Situacija je jedino u Mađarskoj mirnija, jer je tamošnja vlada nedavno sve stambene kredite podignute na deviznoj osnovi, promenila prema određenom kursu, u domaću valutu. To je mnoge porodice spaslo od sadašnjeg monetarnog cunamija.
Najveći gubitnici su Poljska i Hrvatska. U Poljskoj je 40 posto stambenih kredita izdato na osnovu švajcarske valute, a prosečni dugovi oko 700.000 domaćinstava iznose 70.000 evra. Sadašnje pomeranje kursa će rezultirati da će im mesečne rate porasti za između 50 i 70 evra.
U Hrvatskoj ima oko 60.000 građana koji su se zadužili u francima. Tamošnja vlada sad pokušava da im pomogne. Premijer je najavio da će već tokom ove nedelje pred Saborom biti predlog zakona koji će pokušati urediti ovu situaciju. Zagreb zapravo pokušava da uradi nešto slično kao što je to učinila Budimpešta, ali sa fazom kašnjenja, što znači da zakon neće doneti značajne olakšice. Ministar finansija tek sad počinje da govori o vezanom kursu kao o jednom od mogućih rešenja, ali, kao što je rekao, prvo se o tome mora razgovarati sa pravnicima i bankarima. Ako znamo koliko je taj proces trajao u Mađarskoj, vidi se da će dužnici još dugo biti u velikim problemima.
Naravno, ako govorimo o nespremnim centralnim bankama, svakako moramo pomenuti i srpsku. U Srbiji je otprilike 20.000 kredita podignuto na osnovu švajcarske valute, a ukupan dug stanovništva po tom osnovu iznosi 1,1 milijardu franaka. Vlada i Narodna banka Srbije sad peru ruke. Pre godinu i po dana je centralna banka izdala neobavezujuću preporuku bankama u kojoj je inicirala trogodišnji grejs period na polju otplate dugova. Sadašnju situaciju pokušavaju rešiti na sličan način.
Nadležni iz ministarstva finansija su za „Blic” izjavili da oni nemaju nikakvih kompetencija za rešavanje ovog problema, njih jedino zanima kako će se sve to odraziti na državne dugove.
Guvernerku, Jorgovanku Tabaković, ne brine suviše ni činjenica da dinar već mesecima slabi i da je kurs evra već duže vreme iznad 120 dinara. I o ovoj situaciji je sličnog mišljenja. Kaže da su u centralnoj banci svesni činjenice da će ova situacija teško da se odrazi na dužnike i obećala je da će razgovarati sa predstavnicima banaka, a nakon toga će se moći početi sa traganjem za konkretnim potezima u vezi eventualnog rešenja problema otplate kredita. Tabaković ne misli da je mađarski recept dobar jer bi u slučaju da se kurs zamrzne na nekom nivou troškove morala snositi država ili narodna banka.
Sve to znači da u Srbiji Narodna banka i Vlada, mada su veoma ožalošćeni, ne nameravaju pomoći dužnicima, jer neće valjda plaćati umesto onih od čijih poreza žive…
Jedan evropski stručnjak je izjavio da nakon što je Švajcarska centralna banka nedavno obećala da neće pustiti kurs, pa je to ipak učinila, Švajcarska i franak su izigrali poverenje tržišta. Trenutno se još ne vidi kakve će dugoročne posledice ova kriza imati na tržište novca, ali na osnovu izjave guvernerke Srbije svako može slobodno odlučiti u koga će imati poverenje kada se radi o parama.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
