Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžetska jednačina sa mnogo nepoznatih

U nameri da minus u budžetu smanji za 133 milijarde, ministra Dinkića mogu da sapletu neke ambiciozno postavljene uštede

Suočen sa dužničkom krizom koja preti da srpske javne finansije gurne u još dublji minus, ministar Mlađan Dinkić je napravio plan ušteda u 2013. za oko 133 milijarde evra. Za naše prilike to je ogroman novac i jednak je ukupnim trogodišnjim izdacima za dečju zaštitu, na primer.  

Ukoliko obećano bude zaista i ostvareno, jaz u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budžetu će biti prepolovljen. Plan predviđa i da se deficit do 2015. godine, sa trenutnih skoro sedam odsto smanji na svega jedan odsto BDP-a.

Na čemu se taj program stabilizacije javnih finansija zapravo zasniva i hoće li ambiciozno postavljene uštede u praksi zaista moći da se ostvare? Upućeni u javne finansije smatraju da u sprovođenju onoga što je namerio, Dinkića može da saplete rashodna strana budžeta, kao i da je kresanje nekih troškova precenjeno. Tu se, između ostalog, misli na izdatke za kupovinu robe i usluga i to je čini se prva slaba tačka. Godišnje se u Srbiji za tu namenu potroši skoro osam odsto BDP-a. Vrlo često se u javnosti, međutim, smatra da se na to troše znatno veća sredstva. Deo tih izdataka, ipak, nije diskrecione prirode, kao što se uglavnom misli. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Ministar finansija planirao je da samo u budžetu za 2013. godinu izdatke za robu i usluge smanji za 0,7 odsto. Po jednoj od računica Fiskalnog saveta, međutim, taj izdatak je moguće smanjiti ali tek do 2016. godine. U tom četvorogodišnjem periodu efekti uštede bi mogli da se kreću od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 20 milijardi dinara.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ne misli da je to neizvodljivo, ali da bi voleo da vidi detaljniji plan kako će se to i ostvariti. Jer, poskupljenjem komunalija ili cene struje, na primer, i za državu će taj trošak biti veći. Nabavka kancelarijskog materijala takođe će biti skuplja zbog rasta PDV-a, na primer. Arsićeve procene pokazuju da će i troškovi za lekove biti veći, pa je pitanje na koji način će se uštedeti.

Neke računice takođe pokazuju da ministru finansija nedostaje nešto manje od 20 milijardi dinara ušteda, bilo sa prihodne, bilo sa rashodne strane, da bi se minus u kasi prepolovio.

U svom prethodnom izveštaju Fiskalni savet je takođe istakao da je primetno na koji način će ministar finansija uštedeti 70 milijardi, ali se ne vidi kako će uštedeti još 30 milijardi dinara. Od objave tog izveštaja promenile su se dve stvari. Prvo, Dinkić je obećao da će dodatno (za oko 0,5 odsto BDP-a) smanjiti minus u kasi i drugo, inflatorna očekivanja su porasla. U ovom trenutku, veća inflacija od planirane može da bude saveznik ministru finansija kada je reč o smanjenju minusa u kasi. Jer, kad cene rastu, skaču i prihodi u kasi. Uz to, veća inflacija 2013. godine neće značiti i veće obaveze, jer je rast plata i penzija ograničen na dva odsto BDP-a, što znači da po tom osnovu neće biti dodatnih troškova. Budžet za 2013. godinu ministar finansija je napravio na proceni da će rast cena dogodine biti 5,5 odsto. To se u znatnoj meri poklapa i sa procenom Međunarodnog monetarnog fonda koja je pre nekoliko dana objavljena. Milojko Arsić, međutim, smatra da će rast cena dogodine biti veći od planiranog.

– Kada je o ekonomskom rastu reč, veliki potencijal predstavlja poljoprivreda koja je ove godine bila u padu. Ministar finansija planirao je rast BDP-a od dva odsto. To će u velikoj meri zavisiti i od „Fijata”. Računica pokazuje da izvoz novog modela automobila može za 0,5 odsto da poveća BDP. Takođe, mnogo toga će zavisiti i od dešavanja u Evropi – kazao je Arsić.

Tokom godišnjeg sastanka MMF-a i Svetske banke koji je minule nedelje održan u Tokiju govorilo se i o uticaju programa fiskalne konsolidacije na ekonomski rast. Milojko Arsić, međutim, smatra da će u Srbiji ti uticaji biti ograničeni, prvenstveno zbog toga što uravnoteženje javnih finansija može da utiče na povećanje poverenja investitora.  

Najveći priliv u budžet dogodine će ipak doneti povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto. Po tom osnovu očekuje se priliv oko 30 milijardi dinara. Dodatno će biti povećan i porez na dobit, koji je od prvog oktobra sa 10 uvećan na 12 odsto. Sledeće godine planirano je da on dostigne 15 procenata. Na ime povećanja tog nameta, očekuje se 23 milijarde dinara.

Čini se da je i sam Dinkić svestan da neki od ovih rizika postoje. Jer, u planu fiskalne konsolidacije on navodi nekoliko izazova. Jedan je pad privredne aktivnosti, što bi prema oceni autora fiskalne strategije „dovelo do značajnog smanjenja priliva kapitala i spoljnotrgovinske razmene”. U tom slučaju prihodi bi podbacili. Drugi rizik u narednom trogodišnjem periodu predstavlja inflacija, ali ne i 2013. godine jer je rast plata i penzija dogodine ograničen. Kao rizike ministar finansija vidi i naplatu neporeskih prihoda, kao što su oni iz stečajne mase društvenih preduzeća, banaka, sukcesija… Izdaci za kamate, za zajmove koji su uglavnom u stranoj valuti takođe mogu da pomrse račune ministru finansija. U fiskalnoj strategiji se njihov negativan efekat u najgorem slučaju procenjuje na oko jedan odsto BDP-a u 2015. godini.

Anica Telesković

objavljeno: 16.10.2012.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...