Izvor: Politika, 02.Jan.2010, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan – mapa neiskorišćenih prilika

Mnogi privrednici smatraju da se šansa krije u raspodeli komparativnih prednosti država i regija. – Šta Vlada Srbije sprema za podsticanje privredne saradnje

Sazreva uverenje da su tržišta država u regiji minijaturna i da se moraju regionalno povezivati.

U uslovima globalne svetske krize, zemlje regiona su još više upućene jedna na drugu, smatra srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i najavljuje poteze vlade u vezi sa čvršćom regionalnom saradnjom i integracijama. Kao prvo, obećava pomoć srpskim kompanijama da se što bolje pripreme za inostrana tržišta bivše Jugoslavije. Zatim, vladinu direktnu podršku iz budžeta za neke od strateških projekata koji su u interesu ekonomskog razvoja, kao što je na primer Luka „Bar”, za koji će vlada odvojiti određena sredstva i biti manjinski suvlasnik u zajedničkom preduzeću koje će voditi privatne kompanije. I treće, Srbija u 2010. godini preuzima predsedavanje CEFTA komitetom i insistiraće na liberalizaciji tržišta javnih nabavki i tržišta usluga. Već od 1. maja sledeće godine, kompanije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije mogu da konkurišu pod jednakim uslovima u Srbiji, ali i kompanije iz Srbije pod istim uslovima moći će da konkurišu na tenderima u tim zemljama. Ministar Dinkić smatra to jako važnim jer će se na taj način povećati međusobna saradnja i konkurentnost – pobeđivaće bolje kompanije, biće jeftiniji radovi, jeftinije usluge, a od svega toga korist će imati građani regiona.

Predsednik kompanije T-Hrvatski Telekom Ivica Mudrinić ne miri se sa podatkom da će zemljama regiona biti potrebno 50 godina da dostignu 75 odsto proseka razvijenosti Evropske unije:

– To se mora dostići jednim skokom, a ne „mic po mic". Ako se ne osposobimo za integraciju, onda ćemo postati jeftina radna snaga a naša preduzeća će biti plen onih koji imaju više kapitala. To jednako važi za Hrvatsku, za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu...

Mudrinić ima tri predloga za povećanje konkurentnosti regiona. Kaže da je preduslov svega vizija društva i ekonomije kakve želimo imati za 15 ili 20 godina, drugo rešenje je da se u okviru CEFTA napravi podela komparativnih prednosti za svako pojedino područje koje je u nečemu izvrsno, a kao treće rešenje preporučuje prekogranično investiranje jer ono omogućuje konsolidaciju i kompenzovanje dela nekonkurentnosti.

Podržavajući ideju o analizi komparativnih prednosti pojedinih područja unutar regiona jugoistočne Evrope Tatjana Fink, generalna direktorka slovenačke kompanije „Trimo", predlaže formiranje kompetentnih centara i tu ideju objašnjava sledećim primerom – jedna država regiona (recimo, Slovenija) ima najbolje modele za marketing, druga (možda Srbija) ima najkompetentniji centar za razvoj novih materijala, treća (Hrvatska) za razvoj tehnologije...

– Tu bi se moglo mnogo uspešnije raditi kao regija, a zapadni Balkan je region neiskorišćenih prilika. Ne samo kad se sa stanovišta proizvodnje govori o reprolancu, nego mnogo šire. Sličan „reprolanac" mora se napraviti povezivanjem univerziteta i razmenom studenata – kaže Tatjana Fink.

Za glavnog menadžera Hrvatskog udruženja menadžera i preduzetnika Esada Čolakovića nije bitan naziv ekonomske integracije regiona. „Hoće li se zvati Jugosfera ili, ako nekome zbog geopolitičkih konotacija zgodnije zvuči, Jadranska inicijativa ili Severozapadni Mediteran nije bitno. Ali taj smer razmišljanja je zdrav i treba ga podupreti – smatra Čolaković i dodaje da je sazrelo uverenje da su tržišta država u regiji minijaturna i da se moraju regionalno povezivati.

Tim povodom i Slobodan Vučićević, predsednik Uprave slovenačke kompanije „Droga Kolinska", podseća na deseti stub konkurentnosti (veličina tržišta) i kaže da se „ne lažemo, sve naše ekonomije su male, mikroskopske u svetskim razmerama i zato ne možemo sebi da priuštimo da smo vezani samo za svoja tržišta. Zato moramo od naše regije da napravimo jedinstveno tržište, atraktivno za investitore".

A Aleksander Svetelšek, direktor slovenačke naftne kompanije „Petrol”, smatra da u vreme krize novac nije problem za dobre projekte i ukazuje na druge prepreke.

– Kad investitor dođe u jednu od zemalja zapadnog Balkana, njega više interesuje kakva je fleksibilnost radne snage, kakvi su problemi da se dođe do zemljišta, do dokumentacije, do građevinske dozvole – upozorava Svetelšek.

Veselin Vukotić, predsednik Upravnog odbora crnogorske kompanije „13. jul Plantaže", postavlja ključno pitanje – sa kog tržišta ta kompanija obezbeđuje sebi novac, jer nije svejedno da li ga pribavlja prodajom robe na lokalnom tržištu, državnom ili na regionalnom i globalnom tržištu. Odgovor na to pitanje je životno važan za „Plantaže" jer ta kompanija 70 odsto prihoda ostvaruje van Crne Gore. „To bi bila loša kompanija kad bi bila locirana samo na crnogorskom tržištu", kaže profesor Vukotić.

Ne sporeći poslovnu analizu uglednog crnogorskog proizvođača kvalitetnih vina, Bine Kordež, predsednik Uprave i generalni direktor slovenačke trgovine „Merkur", kaže da za trgovce važi malo drugačija, „biznis matematika".

– U našoj branši najvažnije je da dobijemo 10 do 20 odsto tržišnog udela, a ako neko hoće biti najbolji mora biti i najveći, za šta je potrebno oko pola milijarde evra ulaganja. Zato mislim da je bolje biti prvi u bližim regionima, nego da idemo na dalja tržišta – kaže Kordež. On tvrdi da „Merkur" ima ogromne mogućnosti da robu koju kupuje u Srbiji prodaje na svim tržištima u regionu gde ima prodavnice:

– Trenutno otprilike polovinu robe kupujemo u Srbiji i dosta toga izvozimo. Hteli bismo da sve, 100 odsto kupimo u Srbiji ono što prodajemo, ali problem je naći adekvatnu robu.

Primedbe na nabavku robe u Srbiji ima i direktorka „Trima":

– Treba da se ukinu brojne administrativne procedure. Samo da navedem jedan primer. „Trimo" je lokalna proizvodna firma u Srbiji, a za materijale koje nabavimo za tu proizvodnju treba u Srbiji platiti 10 odsto carine, a za proizvode koji dolaze iz uvoza nema carine. To je totalni nonsens, on pokazuje kako sami sebe stavljamo u lošiju poziciju nego što ima naša konkurencija.

Miša Brkić

(Sutra: EPS, Petrol i INA na virtuelnoj berzi)

----------------------------------------------------

Argeta

„Ne treba da idemo daleko da bismo nešto saznali o prednostima većeg tržišta. Evo primera iz naše prakse, „Droga Kolinska" je napravila fabriku „argeta" paštete u Sarajevu, ne da bismo prodavali taj proizvod samo u Bosni i Hercegovini, nego u zemljama CEFTA. Jer smatramo članice tog „saveza" jednim tržištem. Puno smo uložili i fabrika je već isplativa”. (Slobodan Vučićević)

------------------------------------------------------

Hotel sa pet zvezdica

„Ako imamo hotel i želimo da on ima pet zvezdica, onda na sedmom spratu ne mogu dve skupine mafijaša revolverima da pucaju jedan na drugoga a da mi istovremeno primamo goste u prizemlju i kažemo: ’Samo izvol’te, mi smo hotel sa pet zvezdica’. To ne dolazi u obzir. Ako se mi ne suočimo s tom činjenicom, onda nema budućnosti. Ne možete imati hotel sa pet zvezdica, ako vam na recepciji neko tamo skače ili glumi majmuna. Ne može biti ni da bude soba savršena, a smetlište pored recepcije”. (Ivica Mudrinić)

[objavljeno: 03/01/2010]

Nastavak na Politika...