Izvor: B92, 10.Maj.2010, 01:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Autoput spaja "dva oka u glavi"

Beograd -- U svakoj predizbornoj kampanji mahali su političari projektom koji sa šest traka povezuje Srbiju sa Crnom Gorom. Uz drumski Koridor 10, to je prioritet zemlje.

Premijeri Srbije, Hrvatske i Crme Gore u oktobru 2009. nazdravljaju početku izgradnje autoputa Bar-Boljari-Beograd (arhiva, Beta)

Ostaće autoput Beograd - južni Jadran zapamćen i po tome što nikada do sada stručna javnost nije bila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toliko podeljena oko izbora trase. Trasa deonice autoputa Beograd - južni Jadran od Požege do Boljara definitivno ide preko Peštera, potvrdio je nedavno ministar Mlađan Dinkić.

Na višedecenijsku dilemu, da li će se šest traka graditi preko Duge poljane ili Zlatibora, Republička reviziona komisija stavila je tačku još u maju 2008. godine. Od ponuđene četiri varijante, Komisija je usvojila „istok 1" dužine 107 kilometara, koja od Požege, preko Arilja, Ivanjice i Peštera spaja Srbiju sa Crnom Gorom.

Užičani su tada optužili kabinet Vojislava Koštunice da je time učinjen ustupak Sulejmanu Ugljaninu i Rasimu Ljajiću i da je to politička odluka, koja ekonomski nema opravdanje. Nova Vlada Srbije dugo se nije izjašnjavala, međutim, izgleda da je zainteresovanost turskih kompanija za izgradnju ovog autoputa prevagnula, pa je odluka Revizione komisije sada prihvatljiva i za kabinet Mirka Cvetkovića.

Najveći rival usvojenoj varijanti bilo je rešenje „zapad", koje kreće od Požege i od Gorobiljskog polja prelazi u dolinu reke Đetinje, prolazi pored Sevojna, zatim se penje prema Čajetini, prolazi pored sela Mačkat, Ljubiš, spušta se ka Kokinom Brodu i Novoj Varoši odakle se penje ka Sjenici i produžava do Boljara. Ova varijanta duga je 156,6 kilometara.

Prednosti i mane zapadne varijante

Zagovornici „zapadne", odsnosno zlatiborske varijante veliku prednost u odnosu na „peštersku" vide u razvijenim industrijskim i turističkim centrima u čijoj bi blizini prolazio autoput. Kako kažu, ne postoji primer da se bira najkraća, već ekonomski najisplativija varijanta. Nigde u svetu autoput u širokom luku ne obilazi administrativni centar cele regije. Užice je najvažnije zdravstveno, političko, kulturno, turističko, privredno središte regiona, a autoput preko Peštera prolazi kroz okolne varoši i nenaseljene gudure.

Novac za prvu deonicu od Uba do Lajkovca je obezbeđen iz budžeta, a u toku su pregovori sa najvećim turskim kompanijama, koje su zainteresovane da učestvuju u ovom projektu, duž cele trase na teritoriji naše zemlje. Kako nezvanično saznajemo u Vladi Srbije, reč je o firmama „Enka", „Makjol" , „Kolin" i „Juhtel". U igri su razne opcije - koncesija, parnerstvo javnog i privatnog sektora, ali izgleda da je Vlada najviše naklonjena modelu po kojem se gradi most Zemun - Borča. Ugovor bez tendera.

Varijanta „zapad" jeste nešto duža i skuplja, ali je daleko isplativija, smatraju Užičani. Od Surčina do Zlatibora gde se grade novi luksuzni hoteli, Mokre Gore, Zlatara putuje se pet sati postojećom magistralom, prosečnom brzinom od 60 kilometara na sat. Stranci zato ne dolaze.

U Zlatiborskom okrugu već godinama se beleži spoljnotrgovinski suficit. Prošle godine je van granica Srbije prodato robe vredne skoro pola milijarde dolara. Pošto je usvojena varijanta „istok" trpeće i brojne razvijene opštine, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Bajina Bašta, Čajetina...

Zapadna varijanta autoputa prolazi pored zaštićenog područja Zlatibor, obilazi sistem za vodosnabdevanje Veliki Rzav, prolazi pored Radoinjskog i Zlatarskog jezera, doline reke Mileševke sa manastirom Mileševom. Ta ograničenja su uzrokovala povećanje dužine autoputa, jer je trasa morala da se prilagodi tim ograničenjima. Dužina trase je najveća mana zapadne varijante.

To znači u odnosu na „peštersku" varijantu dodatnih oko 500 miliona evra za izgradnju, pola sata do sat duže putovanje do mora, veću potrošnju goriva, skuplje održavanje autoputa.

Prednosti i mane istočne varijante

Autoput dugačak 420 kilometara

Orijentaciona dužina trase od Beograda do Bara iznosi 420 kilometara i to Beograd - Požega 148 kilometara (Obrenovac - Ub - Lajkovac - Ljig - Čačak - Požega), zatim Požega - granica sa Crnom Gorom 107 km, a na teritoriji Crne Gore 165 km. Kroz Crnu Goru, od Boljara, trasa autoputa ide preko Berana, Andrijevice, Mataševa, Podgorice, tunela Sozina, do Bara.

Istočna varijanta autoputa je kraća za oko 40 kilometara od zapadne, a samim tim je jeftinija gradnja za oko 500 miliona evra. Vreme putovanja, održavanje, tekuće i investiciono je takođe povoljnije po istočnoj varijanti. Razvoj nerazvijenog područja kroz koje prolazi trasa autoputa je na strani istočne varijante.

Autoput će preporoditi ovaj kraj, decenijama poznat po siromaštvu, snežnim blokadama i višesatnom putovanju do Kraljeva, Užica ili Beograda. Prolazak trase preko Peštera od životnog je značaja za žitelje ovog dela Srbije.

"Nova saobraćajnica će Srbiji i Evropi „otvoriti" ogromne prirodne i turističke potencijale Peštera i Golije, gde postoje idealni uslovi za proizvodnju i izvoz zdrave hrane, a zaustaviće i seobe koje su poprimile alarmantne razmere", kaže Bajro Gegić, predsednik opštine Tutin.

Međutim, autoput gde se naplaćuje putarina, mora da ima alternativni pravac, a preko Peštera takve saobraćajnice nema. I to je velika mana ovog usvojenog rešenja. Ovako veliki projekti grade se u etapama i svaka deonica koja se završi pušta se u saobraćaj i naplaćuje se putarina. Ali, da bi preko Peštera krenula vozila, mora da se završi kompletan autoput.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na B92...