Izvor: Politika, 19.Jan.2013, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amaterizam
Da je nekog reda i političke odgovornosti ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić još juče bi, posle sastanka sa vojvođanskim paorima, morao da se javno izvini biračkom telu Srbije. Ne zato što je popustio pred opravdanim zahtevima paora, da se državna zemlja koju koriste poljoprivredni kombinati prvo ponudi njima, a ne šeiku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već zbog toga što se prihvatio tog posla s toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << amaterizma da je to gotovo neoprostivo.
Najpre je uoči Nove godine, kao Božić Bata, ponudio šeiku na desetine hiljada hektara plodnih oranica kao da ih Srbija ima stotine, a ne svega četiri miliona hektara, ne bi li došli do para za navodnjavanje i osavremenjavanje proizvodnje. Kada se otuda vratio i saopštio šta je tamošnjem domaćinu ponudio reagovali su isti ti vojvođanski paori rekavši da su i oni veoma zainteresovani za tu istu zemlju, a pogotovo su se protivili ustupanju državnih hektara strancu po nižoj ceni nego što država Srbija traži od njih.
I umesto da se vreme od prve ideje do dolaska visokog gosta iz UAE u Srbiju iskoristi za raščišćavanje „terena” – da se sve lepo stavi na papir i vidi šta nam je interes, šta se može i po kojoj ceni prodati, a da ceo aranžman ne bude u suprotnosti sa Ustavom, zakonima, pa i interesom domaćih građana, Dinkić slavodobitno potpisuje predugovore o prodaji i iznajmljivanju oranica kao da su njegova očevina. Obećava čak i deo vojnog poljoprivrednog dobra. Kada mu je na to skrenuta pažnja on se „pokrio” obećanjem da će to pitanje biti rešeno nekim naknadnim ugovorom.
I kada je posle odlaska šeika iz Srbije postalo jasno da je ministar Dinkić nudio i zemlju koja ne može biti otuđena nikakvom akrobacijom, seda za sto s paorima, uz sadejstvo ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, i radi ono što je moralo da se učini pre njegovog odlaska u goste kod šeika. Obrnut red poteza koji je samo nama svojstven i koji se ne može obrazložiti siromaštvom i našom nezasitom potrebom za tuđim parama.
Šta ovo zamešateljstvo oko obećane prodaje naših oranica govori? Da i u ovoj vladi nema zbora i dogovora, a još manje ideje šta nam valja činiti u daljoj prodaji kombinata koji su već jednom prošli kroz kataklizmu domaće privatizacije ostavljeni u parlogu. Otuda i manir ministra Dinkića da kao trgovački putnik iz Moskve odleti u Abu Dabi i potpiše sporazum o prodaji i iznajmljivanju oranica, a onda od mnogo čega digne ruke u razgovoru s vojvođanskim paorima.
O kakvoj se sada pregovaračkoj poziciji može razgovorati kada dođe trenutak da se okvirni sporazum sa šeikom pretoči u ugovor. Nije li bilo normalno da se sve prethodno kod kuće dogovori i utanači, pa tek onda izađe pred partnera, a ne zarad partijske ili lične promocije praviti štetu na svakom koraku.
Slobodan Kostić
objavljeno: 19.01.2013.
