Izvor: B92, 16.Feb.2011, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A za šta je bila odgovorna DS?
Beograd -- Ministar ekonomije u ostavci Mlađan Dinkić kriv je za rast nezaposlenosti i pad plata, ali odgovornost nije samo na njemu, već na celoj Vladi, tvrde ekonomisti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je na rast nezaposlenosti u značajnoj meri uticala svetska kriza, koja je i u drugim državama dovela do pada broja radnika, ali da je od članova Vlade na nezaposlenost ipak najviše uticao upravo Dinkić.
Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministar ekonomije je pogrešio u tome što je razvoj poslovnog ambijenta stavio u drugi plan, a svoje aktivnosti fokusirao na rešavanje pitanja pojedinih investitora.
Arandarenko: Krivica svih vlada
Ekonomista Mihail Arandarenko kaže da koreni nezaposlenosti u Srbiji datiraju još iz davnih dana i da odgovornost zbog toga nije samo na ovoj vladi, nego i svim prethodnim. „Koreni su daleko dublji, još devedesetih smo imali problema sa nezaposlenošću, a greške su pravljene dve decenije unazad", ističe Arandarenko.
On navodi da je "bavljenje konkretnim investitorima opravdano kada se radi o velikim ulagnjima kao što je Fijatovo, ali on je zbog toga zanemario rešavanje strukturnih problema privrede, koje bi dovelo do boljeg ambijenta, što bi za posledicu imalo to da bi investitori počeli da samostalno dolaze u Srbiju, bez potrebe za subvencionisanjem njihovog poslovanja".
"Pritom država nije ni trebalo da subvencioniše sve radno intenzivne delatnosti, već samo kapitalno intenzivne, kao što je Fijatova, dakle one koje podrazumevaju velika ulaganja investitora", smatra Arsić.
Po mišljenju ovog stručnjaka to što Dinkić više neće biti ministar ne bi trebalo da ima ikakvog uticaja na budući dolazak investitora koji su do sada pregovarali sa njim jer je lider G17 plus rekao da će postaviti svoje ljude u Vladu, a nezavisno od toga „Vlada će podržati sve investicije i trebalo bi da ispoštuje sve što je dogovoreno sa ulagačima, čak i ako je to u nekim slučajevima loše za državu".
Arsić smatra i da su plate u Srbiji tek sada posle pada dinara zapravo došle na nivo koji odgovara snazi naše privrede što srpsku ekonomiju čini konkurentnom, a kao negativan primer navodi Bosnu, u kojoj su plate veće nego u Srbiji, ali koja zbog toga što njena ekonomija ne pruža potporu tolikim zaradama ima veću nezaposlenost nego Srbija.
Urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković smatra da je za rast nezaposlenosti i niske zarade odgovorna ukupna makroekonomska politika, uz značajnu odgovornost ministarstva ekonomije, ali i drugih resora u Vladi.
Neto efekat subvencija nula
Miroslav Zdravković podseća da je do sada 250.000 ljudi izgubilo posao i to prevashodno u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, što govori o tome da se „novac iz budžeta rasipa, a da je neto efekat svih subvencija nula". Prema Zdravkoviću, za poboljšanje situacije na tržištu rada potreban je mnogo bolji odgovor poreske politike i politike zapošljavanja, ali ne preko subvencija. „Predsednik Srbije Boris Tadić je predstavio strategiju razvoja do 2020. godine, ali se od tada efektivno ništa ne radi na njenoj realizaciji. Od te strategije za sada nema ništa", upozorava Zdravković.
"Do septembra 2008. jačanje dinara uticalo je na rast plata u evrima, kao i na zaduživanje preduzeća koje je samo u prvih devet meseci te godine dostiglo četiri milijarde evra. Suprotno tome, od septembra 2008. do sada, dakle u periodu od 2,5 godine, praktično nije promenjen ni jedan evro duga, što pokazuje da subvencije ne daju rezultate", kaže Zdravković.
On zaključuje da do 2008. godine najveću odgovornost snosi monetarna politika, odnosno Narodna banka Srbije, pošto su ljudi navođeni na to da uzimaju velike kredite i da veruju da će cena nekretnina stalno rasti.
Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris kaže da pitanje zaposlenosti nije pitanje koje se odnosi samo na jedno ministarstvo, već na kompletan rad Vlade, zbog čega ne bi trebalo smatrati ni jednog ministra isključivo odgovornim za trenutnu situaciju.
"Kompletan makroekonomski ambijent, uticaj eksternih faktora poput globalne ekonomske krize i postojeći regulatorni ambijent, koji nije najpovoljniji za investitore, utiču na pitanje zaposlenosti. To znači da je skup svih okolnosti doveo do ovakve situacije, a ne samo postupci jednog ministarstva", smatra Fabris.
Nezaposlenost i male plate rezultat su, pre svega, prethodnih osam godina pogrešno koncipirane ekonomske politike, kaže portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić. Odgovornost za ekonomsku situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi je ne samo na Dinkiću, tvrdi on, već apsolutno na svima.
"Učinak Ministarstva ekonomije je, može se reći, polovičan, bilo je dobrih, ali i loših stvari. Isuviše se ekonomskih teoretičara u Srbiji bavi realnom ekonomijom, ali za stanje ekonomske politike odgovorna je cela vlada", napominje Rajić.
To što je država obezbedila neka sredstva je pozitivno, ali i malo, a opšta privredna klima u Srbiji je nestabilna čemu doprinose i brojni nameti države poslodavcima.
"Ceo ambijent je loš, subvencionisani krediti su pomogli samo da se preživi, ali pojedinci nemaju prava da prozivaju samo Dinkića jer je odgovornost na celoj vladi", ističe Rajić.
Nikolić: Mlađan je vodeći srpski ekonomista
Ekonomista Goran Nikolić ne slaže se da je Mlađan Dinkić loše radio posao ministra i ističe da on spada u red vodećih srpskih ekonomista i da se, osim u naučnom radu, potvrdio i u praksi.
"On je vratio kredibilitet instituciji guvernera NBS, uveo je PDV i reformisao bankarski sektor. U protekle tri godine bio je jedan od retkih političara koji je delovao proaktivno, imao je ideje i angažovanost da ih sprovede. Subvencionisanje radnih mesta u vreme krize je dobra odluka i bilo bi dobro da sledeći ministar nastavi tu politiku", kaže Nikolić.
Sa druge strane, Danijel Cvjetićanin kaže da je Dinkić bio dosledan u sprovođenju „ekonomije destrukcije", koja je imala za cilj da uništi domaću privredu u interesu stranih faktora.
"Dinkić je radio u mreži raznih interesa, ne verujem da je mnogo toga radio iz sopstvene glave. On je na neki način odrađivao domaći zadatak. Mislim da je odluka o njegovoj smeni brzopleto doneta, jer mi još ne znamo kako će stranci da reaguju na to. Kada bismo znali šta su vlastima rekli u odgovarajućim ambasadama, onda bismo znali i šta je pisac smene hteo da kaže", rekao je Cvjetićanin.
