Izvor: Politika, 07.Feb.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan miting nije dovoljan za vanredne izbore
U kojim okolnostima bi opozicija mogla da isposluje vanredne izbore
Možda, kao što „Partibrejkersi” kažu, jedan poziv menja sve, ali jedan opozicioni miting, ma kako respektabilan bio, ne menja mnogo, slažu se politički analitičari. Snaga Srpske napredne stranke, iskazana i kroz dobru organizaciju ovako velikog skupa kakav je održan u subotu u Beogradu, u ovom trenutku ipak nije dovoljna da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdejstvuje vanredne parlamentarne izbore.
Sagovornici „Politike” ukazuju da sudbina zahteva naprednjaka i njihovih saveznika zavisi od nekoliko faktora, posebno od volje vladajuće koalicije iz koje, međutim, i dalje uporno ponavljaju da nema razloga za vanredne izbore.
„Izbori zavise od vladajuće većine, od nekih njihovih unutrašnjih odnosa snaga i procena kada im je najmanje loš trenutak za izbore”, kaže Branko Radun, koji smatra da su unutrašnji odnosi u koaliciji koju predvodi Demokratska stranka značajniji za odluku o raspisivanju izbora nego pritisak opozicije.
Zahtev SNS-a je izuzetno teško ostvarljiv, ocenjuje Dejan Vuk Stanković, dok Vladimir Vuletić kaže da raspisivanje vanrednih izbora prema zahtevu opozicije „u ovom trenutku ne izgleda preterano ostvarljivo”.
Vuletić, inače, zahtev opozicije nije ni razumeo kao zahtev za raspisivanje izbora, nego kao zahtev za počinjanje razgovora i pregovora o raspisivanju izbora. A to je nešto što će svakako potrajati. „Tako da se postavlja pitanje ima li uopšte smisla i raspisivati izbore nekoliko meseci pre redovnog roka. A pitanje je i zašto bi za zemlju bili važni vanredni izbori, da li bi ubrzali rešavanje nekih suštinskih problema”, navodi Vuletić ukazujući da izbori, osim od vlasti, zavise i od toga da li će međunarodni faktori uputiti određene sugestije bilo vlasti bilo opoziciji da do njih dođe.
Postoje, međutim, okolnosti u kojima bi opozicija mogla da isposluje vanredne izbore. Radun navodi da bi serija mitinga, protesta, ili štrajkova sa nekom političkom porukom, i to u dužem periodu, mogla značajnije da utiče na vlast da raspiše izbore. „Ovaj miting sam po sebi jeste jasna poruka, ali nije dovoljan da bi nešto prelomio”, naglašava on navodeći da će vladajuća većina sama da odluči o terminu izbora koji im odgovara.
Podsetivši da je vlast vrlo kategorički saopštila da neće na vanredne izbore, zato što procenjuje da ima većinu u parlamentu i izbori im nisu u političkom interesu, Dejan Vuk Stanković ukazuje da je pitanje vanrednih izbora, u principu, uvek stvar procene vlasti ili proizvod nekog snažnog pritiska koji vlast tera da pristane na te vanredne izbore. „Jedino, znači, ako opozicija uspe da omasovi proteste koje je najavila za dva meseca i da Srbija dođe u slično socijalno stanje kakvo je vladalo 1996–1997. ili 2000. posle izbora na kojima je pobedio jedinstveni kandidat opozicije. Dakle, za tako nešto potrebno je da se dobije šira, masovnija i spontanija podrška građana nego što je ovaj predviđeni politički performans u aprilu u centru Beograda. I to u dužem periodu”, ističe Stanković.
Ako se, dakle, ne steknu sve pomenute okolnosti, SNS ima malo šansi da natera vlast na izbore. Zbog toga, i Vuletić i Stanković smatraju da ova koalicija ima šanse da izdrži do proleća sledeće godine, odnosno pun mandat.
„Ukoliko ne bude vrlo čvrstih argumenata opozicije i međunarodnih činilaca, onda će težiti tome. Ne vidim razloga da tako ne bude. Ovakav pritisak opozicije je nešto što je uobičajeno i logično, ali nije samo po sebi dovoljno da bi se obezbedilo raspisivanje izbora”, kaže Vuletić.
Stanković ocenjuje da vlast polaže nadu u dobijanje statusa kandidata za EU i u novac od prodaje „Telekoma” kojim bi pokušala da spreči nastavak negativnih ekonomskih trendova. „Jednostavno, kupuje se vreme da bi se eventualno do kraja mandata dobilo nešto pozitivno sa čime se može izaći pred građane na izborima. Naravno, nijedna od ove dve stvari ne mora nužno da se dogodi i uspeh im nije garantovan. Zbog toga mi se čini da je to rizik”, kaže on.
Radun, međutim, misli da u vladajućoj koaliciji već razmišljaju o vanrednim izborima koji bi se održali krajem godine. Zbog toga će možda pritisak opozicije imati kontraefekat, jer će vlastima možda biti nezgodno da to sada urade pošto bi ispalo da su to uradili pod pritiskom.
Da li se, onda, uopšte mogu očekivati neki razgovori vlasti i opozicije u naredna dva meseca na temu izbora? Sagovornici „Politike” sumnjaju u to dopuštajući mogućnost da ipak bude nekih neformalnih kontakata između njih.
B. Baković
---------------------------------------
Vlast poklekla jedino 1992.
Jedini izbori izdejstvovani pod pritiskom opozicije su oni održani 1992. godine, ističe Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija. Rat, kao nova okolnost u odnosu na izbore iz decembra 1990. godine, zatim studentski protest i formiranje Deposa, naterali su Slobodana Miloševića da prihvati da se održe vanredni parlamentarni izbori sa novim izbornim zakonom i uslovima.
J. C.
objavljeno: 08.02.2011.
Pogledaj vesti o: Miting srpske napredne stranke
