Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su kriza i Vučić „sasekli” srpske tajkune
Posle Karića, Beka, Kostića, Drakulića, i Mišković javno priznao saradnju sa političarima, ali nema političara koji je danas spreman da govori o saradnji sa tajkunima
Poslovično povučeni Miroslav Mišković odao se (namerno ili slučajno?) kroz saopštenje svoje kompanije koje glasi: „Proteklih godina mnogi političari sarađivali su sa vlasnikom ’Delte’ Miroslavom Miškovićem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali Aleksandar Vučić nije jedan od njih”. To je još jedno u nizu javnih priznanja koja su izrekli i Milan Beko, i Bogoljub Karić i Miodrag Kostić i Zoran Drakulić, ali i drugi manje medijski atraktivni biznismeni, a kojima je samo potvrđeno ono što je godinama bila javna tajna – da postoji sprega krupnog biznisa i visoke politike.
A sada, neka se spreme ti „mnogi političari”, poručuje profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, ističući da je upravo zbog toga proces protiv Miškovića važan. Važniji od toga koliku će kaznu dobiti, ili da li će je uopšte dobiti, ili da li će morati da vrati deo novca koji se prelio sa računa građana Srbije na njegov račun.
„Možda će hapšenje tako važnog čoveka, moćnog i bogatog, koji je imao i dobre političke, ali i ekonomske veze, ako bude sreće, do kraja i u potpunosti raskrinkati taj jedan neverovatan sistem kako su funkcionisale srpske vlade u proteklih 20 godina. Samo su se uloge menjale. Kod nekih vlada je bio neki tajkun najjači, a kod drugih vlada je bio neki drugi, ali su svi oni dobijali državnu podršku koja se merila od nekoliko desetina do nekoliko stotina, čak i milijardi evra kada se sve to sabere”, ukazuje prof. Savić.
I prvi potpredsednik Vlade Srbije je u intervjuu za „Politiku” u decembru prošle godine, nekoliko dana pošto je Mišković uhapšen, rekao da bi bilo važno da saznamo koga je sve finansirao. „Mislim da to i nije prevelika tajna, bar za 20 političara. Ali to što imate saznanja ne znači da imate dokaze. I zato bi bilo dobro da to kaže on ili neko ko je zajedno s njim ili u njegovo ime to činio”, rekao je tada Vučić.
Mišković je, u međuvremenu, pušten iz pritvora uz jemstvo od 12 miliona evra, ali i dalje se ne zna ništa o tome koga je finansirao, osim onoga što se i ranije znalo na osnovu izjave tadašnjeg predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, koji je 2008. godine rekao da su Mišković i Beko u kampanji te godine finansirali jednu televizijsku emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza za Srpsku radikalnu stranku.
Vučić je krajem jula ove godine na Glavnom odboru SNS-a rekao da Srbijom prvi put posle 20 godina vladaju oni koji su izabrani na izborima, a ne tajkuni. Prva pobeda vlade Srbije i SNS-a je, istakao je, što je odbijena podrška otuđenih centara finansijske moći i tajkuna. Ali, da li im je stvarno „odzvonilo”?
Vlasnik „Delte” očigledno je već dugo u problemu, Karić je u bekstvu, malo-malo pa se i Bekovo ime spomene u kontekstu neke sporne privatizacije („Ce-market”, „Luka Beograd”), a ostali veliki biznismeni, u narodu poznatiji kao tajkuni, ako ništa drugo, imaju finansijskih poteškoća. Još im je sada za resornog ministra došao čovek iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Hoće li on imati razumevanja za njihove probleme? Ili su svi ti najbogatiji Srbi čije se bogatstvo, po Savićevim rečima, meri veličinom siromaštva najsiromašnijih Srba, posle toliko godina bogaćenja dok su građani i država siromašili, nepovratno na silaznoj putanji?
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, misli da će njihov uticaj oslabiti i da će novi ministar privrede Saša Radulović prednost dati preduzetnicima. On smatra da su im presečene linije uticaja iz dva razloga: „Kriza je, pa država majka nema više odakle da daje mnogima, a drugo, u ovoj fazi intenzivne borbe protiv korupcije, čemu jedino odajem veliko priznanje, nikome se baš ne isplati da bude taj prvi koji će biti obelodanjen i njegove namere kažnjene”.
Ljubodrag Savić ocenjuje da tajkunima u Srbiji ipak nije „odzvonilo” („nekima verovatno jeste, ali zato što će izgubiti političku podršku, što se uvek menjalo od vlasti do vlasti”) i da će sprega biznisa i politike u nekoj meri postojati i dalje, ali i on kaže da im je finansijska kriza veliki problem.
„To su ljudi koji su mislili da će novac koji lako dolazi, taj virtuelni sistem koji funkcioniše tako da se ni iz čega stvara nešto i to nešto samo raste, kao kvasac – trajati beskonačno. Pa su mnogi od njih potrošili najveći deo tog novca na potpuno neproizvodne stvari – na poslovne prostore, na zemljišta, skladišta, luksuzne automobile, letovanja... Pošto više nema novca iz Fonda za razvoj, morali su, da bi preživeli, da se zadužuju kod komercijalnih banaka. A one nisu domaće nego strane, pa kažu: pošto si u velikom problemu, kamata ti nije pet nego sedam odsto, jer imam rizik s tobom. Pa se dobar deo njih, kako se to u ekonomiji kaže, preinvestirao”, objašnjava Savić, ukazujući da je „Simpo” paradigma toga.
Knežević dodaje da nema nikakve dileme da je veliki biznis bio uslovljen i konektovan na političke interese. Kako kaže, tri centra moći su vladala celom ekonomijom Srbije – Ekonomski institut, gde je Aleksandar Vlahović, onda grana „Diloita” koju je vodio Danko Đunić, i treća grana je bila „Ces Mekon”, gde je bio Mirko Cvetković...
„I to su neretko školski prijatelji. Bio sam na tri poslednja kopaonička skupa i video na šta se to svodi: veliki biznis traži nove veze sa novim političarima. Tako da ne postoji u Srbiji veliki novac koji nije napravljen uz blagonaklonost velike politike. U jednom trenutku, kriza je presekla takav poslovni lanac. Sad je postalo jako skupo posedovati i nije toliko atraktivno trgovati uvoznom robom, jer su pad kupovne moći i pad agregatne tražnje najveći deo najvećih poslovnih ljudi zatekli ’na suvom’. Što si veći, u krizama si više ugrožen”, kaže Knežević.
Teško je oceniti kako će se stvari odvijati do kraja, kaže prof. Savić. Vučić je zaorao duboku brazdu, smatra profesor, ali nije siguran da svi ostali u vladi misle na isti način.
„Bojim se da ima nekih čak i u ovoj vladi, naravno i u onim prethodnim, koji su duboko sarađivali sa najbogatijim Srbima i da je ta veza višegodišnja i dvostrana. Kao sistem spojenih sudova, jedni druge hrane i pomažu da rastu. Verovatno se sećate izjave bivšeg ministra finansija koji je rekao – ne pitamo kako ste zaradili prvi milion ako poštujete naša pravila igre. Da li je to čovek rekao u naletu iskrenosti, ili šta li, ali to je jedna dobra paradigma koja odslikava stanje na srpskoj političkoj sceni”, dodaje on.
Ali, na pitanje da li to što je Mlađan Dinkić sada van vlade, znači da su se promenile okolnosti za krupni kapital, Savić odgovara odrečno. Zato što, kako kaže, ima još „Dinkića”.
Objašnjavajući na koje su se sve načine pojedinci bogatili uz pomoć države poslednjih 20 godina, a sve u skladu sa propisima (novac iz Fonda za razvoj, krediti za likvidnost, privatizacija, javne nabavke, posebne privilegije), kaže da ako to sad neko bude hteo da istraži, treba stvarno da bude ekspert da pronađe šta se sve radilo. U prilog tvrdnji da će njihove veze sa partijama i političarima opstati, dodaje da prosto nije moguće da funkcionišu jedni bez drugih.
„Kada su se peli oni na političkoj lestvici, ovi su ih finansirali. E sad, kad oni osvoje vlast, ovi dođu da naplate dug. To je jedna spirala i čak i da onaj na vlasti hoće da se odvoji – ne može, jer to ponekad može da košta i glave. Tu je još jedna stvar koju ne treba potcenjivati – deo te spirale su i neki delovi sudstva i policije. Tako da je taj proces ispravljanja krive Drine vrlo mukotrpan i sa neizvesnim krajem. Nešto će se postići ali ne tako spektakularno kao što ljudi očekuju, i ne preko noći, upravo zbog ovih stvari”, ocenjuje Savić.
Biljana Baković
objavljeno: 02.09.2013.
Pogledaj vesti o: Bogoljub Karić
