Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Maj.2011, 02:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta ima RS protiv Suda i Tužilaštva BiH

BANJALUKA -

Raspisivanje referenduma u Republici Srpskoj pokrenulo je u Bosni i Hercegovini raspravu da li je taj potez Banjaluke pro ili anti-dejtonski, što je u drugi plan gurnulo suštinsko pitanje referenduma - da li zajedničke institucije BiH, posebno Sud i Tužilaštvo, vode selektivnu politiku, na štetu RS.

Građani ovog entiteta u junu bi trebalo da se izjasne o nametnutim zakonima visokih predstavnika u BiH, posebno o radu suda i tužilaštva, a dosadašnji učinak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zajedničkih organa potvrđuje tezu predsednika RS Milorada Dodika o selektivnoj politici.

U RS su tako izračunali da je Sud BiH u svom desetogodišnjem radu, do kraja prošle godine, pravosnažno ili nepravosnažno izrekao presude od ukupno 1.328 godina i šest meseci zatvora. Čak 1.067 godina zatvora dobila su lica srpske nacionalnosti, dok su Hrvati osuđeni ne 137, a Bošnjaci na 124 godine.

Kada su u pitanju pravosnažne presude, Srbi su osuđeni na 812 godina zatvora, Hrvati na 137 godina i šest meseci, a Bošnjaci na 95.

Prema podacima koje je Dodik izneo u Parlamentu RS, pred Sudom BiH podignute su 122 optužnice zbog krivičnog dela ratnog zločina, a postupak se vodi protiv 183 lica. Pravosnažno je osuđeno 69 lica - i to 50 Srba, 11 Hrvata i osam Bošnjaka.

Kad je reč o selektivnom pristupu predmetima ratnih zločina, kao očigledan primer navode se slučajevi napada na kolone JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i u Tuzli, maja 1992.

U slučaju "tuzlanske kolone", Haški tribunal je za pet osumnjičenih lica dao oznaku "A", što podrazumeva da bi trebalo da se procesuiraju u tužilaštvu i sudu u Bijeljini, gde je istraga i pokrenuta. Međutim, nakon saglasnosti Tribunala taj predmet je preuzelo Tužilaštvo BiH, gde je strani tužilac Dejvid Ševenidmen pre dve godine, pred svoj odlazak iz BiH, saopštio da je predmet zatvoren i da nema optuženih u tom slučaju, kao ni u slučaju Dobrovoljačke.

Tako je tužilački tim, koji je predvodio Ševenidmen, obustavio istragu u predmetu "tuzlanska kolona" protiv ratnog gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i drugih zbog napada na kolonu JNA u Tuzli u maju 1992. godine kada je ubijeno najmanje 50 vojnika, a ceo napad zabeležen je i kamerama lokalne televizije.

Nakon velikog pritiska iz RS, tužilaštvo BiH je saopštilo da će istraga biti nastavljena i - ona je još u toku.

Dobrovoljačka i tuzlanska kolona nisu jedini slučajevi koje se po Tužilaštvu BiH "vuku" dugi niz godina, a u pitanju su ratni zločini počinjeni nad Srbima.

Ni zločin koji su nad pripadnicima JNA počinili mudžahedini na području srednje Bosne još nisu procesuirani, iako je Hag u presudi komandantu Armije BiH Rasimu Deliću (koji je oslobođen) utvrdio neposredne izvršioce.

Tek je prošle godine dozvoljeno da se u Sarajevu i Tuzli obeleže godišnjice stradanja vojnika JNA, koji je trebalo da se - kako je dogovoreno - mirno povuku iz tamošnjih kasarni.

U Tuzli se, inače, dan napada na kolonu JNA - 15. maj - slavi kao Dan odbrane.

Za dešavanja u Dobrovoljačkoj, a potom i u tuzlanskoj koloni još niko nije odgovarao.

Prošle godine je na osnovu srpske poternice u Londonu zbog zločina u Dobrovoljačkoj uhapšen ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić, koji je potom puštan na slobodu, a u Beču još traje proces oko izručenja Srbiji ratnog generala Armije BiH Jovana Divjaka, koji je priveden početkom marta na bečkom aerodormu.

U slučaju "tuzlanske kolone", u Srbiji je uhapšen Ilija Jurišić, koji je nakon sudskog procesa takođe oslobođen.

Odbacujući optužbe da tužilaštvo radi selektivno, glavni tužilac Milorad Barašin najavio je ranije da će u junu biti poznata sudbina predmeta Dobrovoljačka, koji vodi Tužilaštvo BiH, dok je po pitanju "tuzlanske kolone" još neizvesno kada će biti okončana istraga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...