Izvor: Press, 31.Dec.2010, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsku je OHR hteo da sruši!
Pod pritiskom arogantnih visokih predstavnika Srpskoj su otimane nadležnosti. Šefovi OHR-a su smatrali da će tako RS polako ugasiti i ojačati BiH. Nisu uspeli, a RS se sve više uvažava u međunarodnoj zajednici
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da je RS izložena svakodnevnim napadima onih čiji je osnovni politički cilj svođenje Srpske na praznu političku ljušturu, ali da on nikad neće odustati od borbe za afirmaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << snažnog političkog statusa RS!
Predsednik Srpske u razgovoru za Press RS ističe da je ponosan što RS sve više uvažavaju u međunarodnim krugovima. On se osvrnuo i na ulogu međunarodne zajednice u BiH i poručio da će RS krajem januara ili početkom februara 2011. sudu u Velikoj Britaniji podneti tužbu protiv bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna!
- Pod pritiskom arogantnih visokih predstavnika, Srpskoj su otimane nadležnosti, jer su šefovi OHR-a mislili da će RS polako utihnuti, a da će BiH ojačati. Visoki predstavnik nije predviđen kao nosilac vlasti u BiH i nema pravo da nameće zakone - kaže Dodik.
Nije li tvrdnja da su šefovi OHR samo rušili Srpsku previše smela?
- Najbolji primer arogancije OHR-a je Pedi Ešdaun, koji je u svojoj knjizi priznao da mu je namera i zadatak po dolasku u BiH bio da razgradi Dejtonski mirovni sporazum. Na raspolaganju mu je bilo 800 službenika OHR-a i 36 miliona evra mesečno.
Šta ćete preduzeti u vezi s tim slučajem?
- Ešdaun je prekršio međunarodni ugovor i međunarodno pravo i zato smo odlučili da krajem januara sudu u Britaniji podnesemo tužbu protiv njega. Vlada RS je pripremila sve neophodne papire i dokaze o kršenju međunarodnog prava od strane Pedija Ešdauna.
Očekujete li pritiske zbog tog poteza?
- Visoki predstavnik je dužan da sprovodi Dejton, ali svi visoki predstavnici su ga razgrađivali. Svesni smo da ćemo biti izloženi pritiscima da odustanemo od te tužbe, ali nećemo odustati.
Zar Ešdaun nije postupao u skladu sa „bonskim ovlašćenjima"?
- Bonska ovlašćenja ne daju pravo visokom predstavniku da nameće zakone, a on je to radio masovno i mnogo. Svi zakoni koje su doneli visoki predstavnici su neustavni i nemaju našu podršku. Za prihvatanje nekog zakona, koji je nametnuo visoki predstavnik, nije dovoljno da ga prihvati Parlament BiH. Mora da ga prihvati i RS kao strana potpisnica aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Šta to znači?
- Suština Dejtona su aneksi koje je potpisala RS, čime je postala faktor međunarodnog prava, a aneksi su postali deo međunarodnog ugovora koji se po Bečkoj konvenciji moraju sprovoditi, a ne tumačiti i menjati. Kroz delovanje međunarodnih faktora, pre svega visokih predstavnika, RS je ostajala bez svojih izvornih nadležnosti. Po Dejtonu, BiH ima deset ovlašćenja i nema pravo da reguliše brojne oblasti, ali uprkos tome je donela zakone o tim oblastima i na neustavan način sebi pribavila brojna neustavna ovlašćenja.
Koja su to ovlašćenja?
- Sve nadležnosti koje izričito nisu date BiH pripadaju entitetima. Želimo da vratimo Srpskoj oduzete nadležnosti i nećemo se libiti da primenu zakona donetih na taj način otkažemo na prostoru RS. Nismo spremni da prihvatimo autoritet BiH ni po jednom pitanju koje nije u skladu sa Ustavom BiH i to će biti okosnica našeg političkog delovanja u budućnosti.
Šta je s pitanjima odbrane, Visokog sudskog i tužilačkog saveta i indirektnog oporezivanja, koja su na nivo BiH preneta uz saglasnost RS?
- Ne sporimo deset ovlašćenja BiH, kao nažalost ni pitanja odbrane, VSTS-a i indirektnog oporezivanja, ali to ne znači da nećemo i dalje ukazivati da je VSTS, kao plod reforme pravosuđa koja je vođena pod patronatom međunarodnih predstavnika, jedna hibridna institucija.
Šta s odbranom i indirektnim oporezivanjem?
- Nastojaćemo da Srpskoj vratimo fiskalni suverenitet, koji joj je oduzet donošenjem Zakona o indirektnom oporezivanju. Zahvaljujući tome smo dovedeni u situaciju da se prvo puni budžet BiH, a tek onda budžet RS i opština. Bez obzira na to što su svake godine povećavani prihodi, suština je da BiH nema pravo na izvorne prihode. Što se tiče vojske, zalagaćemo se za demilitarizaciju BiH, jer troškovi za vojsku mogu da reše sve deficite u BiH. Mi smo prevareni, jer nam je rečeno da će se reformom odbrane smanjiti troškovi za vojsku, a oni su povećani i postoji tendencija da se još više povećaju ako BiH uđe u NATO.
Hoće li ući u NATO?
- O tome ćemo sprovesti obavezujući referendum i poštovati odluku građana RS.
