Izvor: RTS, 22.Dec.2010, 22:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju: Milorad Dodik

Svojim bazičnim političkim stavom ostaću isti, nemam nameru da se menjam, već da nastavim politiku u interesu RS, i istrajem na onome što se zove njena zaštita, razvoj i budućnost, rekao predsednik RS Milorad Dodik, gostujući u emisiji "Svedok“ na RTS-u.

Gostujući u emisiji Svedok na RTS-u, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da će svojim bazičnim političkim stavom ostati isti, da nema nameru da se menja, već da nastavi politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u interesu RS, i istraje na onome što se zove zaštita, razvoj i budućnost RS.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li je on sada predsednik jednog entiteta u protektoratu, Dodik je odgovorio da nema logičnog objašnjenja za mnoge stvari koje se dešavaju, jer Bosna i danas ima visokog predstavnika koji je remetilački faktor, ali da danas "možemo biti srećni što imamo RS, i moramo da razgradimo sve što su kao nametnuta rešenja radili visoki predstavnici, a problemi su se nagomilali".

"Bosna je danas zarobljena u političkom blatu iz kojeg se teško može izvući, a Amerika i Britanija, pre svega, podržavaju instituciju visokog predstavnika, a Bosna se održava pritiscima međunarodnog faktora koji je putem sile i moći, pre svega nametnuo sankcije, kažnjavao Srbe, tražio krivca, zanemarujući činjenicu da su Srbi bili stradalnici u ratu", kaže Dodik.

O tome čega se više plaši, ekonomske kriza čiji rep može da zakači i region, ili ustavne krize u BiH, rekao je da i jedna i druga stvar dolaze sa Zapada, da je kriza razarajućeg obima i da, naravno, ima uticaja, ali da je ekonomska situacija relativno stabilna.

"Probleme moramo rešavati, a prioritet je uvek ekonomija. Međutim, u zemlji duboko podeljenoj, nedovršenoj, koja nema bazični konsenzus, nego se nameće kao moranje, teško je baviti se ekonomijom, jer Bosna, po zapadnim projekcijama, nije država uspeha, a nedostaje joj ambijent za ulaganje i ekonomiju".

Pod formom protektorata, kaže Dodik, stranci su i ono malo ekonomije devastirali "pod plaštom liberalne ekonomije i takvih vrednosti". Dodaje da takav koncept nije prirodan za život tri entiteta.

Bosna nije država uspeha

"Bosna je bila Jugoslavija u malom, i sada na tim ruševinama imate aroganciju muslimana koji se nameću kao žrtve i traže svoja prava, i cela ta priča o ustavnim promenama, a sve da bi neko tamo na Zapadu bio zadovoljan. U suštini, vi tamo imate narode koji ne žele da žive zajedno", rekao je Dodik.

O promenljivim odnosima sa stranim državnicima kaže da mnoga rešenja izostaju bez saradnje sa okruženjem i Međunarodnom zajednicom. "Bosna je mogla biti zemlja sa međunarodnim kapacitetom, ali mnogi su te kapacitete razgradili, i sada računaju da mi ne želimo da shvatimo to što rade, smatrajući da nam čine dobro. Ja sam uvek za saradnju, ali uvek kažem i šta mislim o svemu, vodio sam uvek realnu politiku", kaže predsednik RS.

Na pitanje da li zvanični Vašington odustaje od namere da rešava direktno nedovršene poslove na Balkanu, Dodik kaže da je Amerika u jednom novom periodu, suočena sa otvorenim svetskim problemima koji su veći nego ovde, i oni ostaju zainteresovani za te probleme, a Hilari Klinton, pa i Obama, rekli su da je osnova politike prema drugima nemešanje u unutrašnje stvari BiH. Da ostanu tvrdi prema onome što je napisano u Dejtonu, ali nismo to videli, tu podršku".

"Mislim da je Amerika zamorena mnogim pitanjima, ali ja nisam entuzijasta. Međutim, spreman sam da budem na pozicijama Dejtona, dva entiteta, tri konstitutivna naroda", rekao je Dodik.

Politička volja Sarajeva ne stanuje u Banjaluci

Kaže da je u EU još veća konfuzija, što se toga tiče, ali da ukoliko postoji kancelarija Visokog predstavnika, da se ne može kretati ka Evropi, u kojoj ima dualizama i razlika u mišljenju, od zemlje do zemlje. Navodi i da je pre nekoliko dana Visoki predstavnik nametnuo jedan zakon, „koji mi nismo prihvatili, jer on nema prava na to, kao što nema prava da se meša u ustavne promene ili učestvuje u izbornom procesu".

O razgovorima o ustavnim promenama, a na pitanje smatra li sebe nekom vrstom ustavobranitelja, Dodik kaže da se ne oseća neugodno, da bi bilo realno potrebno da se u Ustav ugradi mehanizam za jedan mirni razlaz, kako bi postojala jedna svima poznata situacija.

"Politička volja Sarajeva ne stanuje u Banjaluci, ni među ljudima u RS i to je stvarno stanje stvari u političkim odnosima. I ovde u Srbiji postoji jedna opčinjenost egzotičnim Sarajevom, kao u vreme bivše Jugoslavije, ali to je danas grad sa 96 odsto Bošnjaka", kaže Dodik.

Predsednik RS rekao je da Evropa danas jeste cilj i sinonim slobode, ali da ne može da usisava u sebe bilo koga, da preti i kažnjava lidere, i da je logično poštovati izborna obećanja. "Ja definitivno mislim da je RS zauvek, a BiH dok mora. Za promenu ustava BiH potrebna je naša volja, a nje nema", navodi Dodik.

"Nije samo to tačno da je Dejton zaustavio rat, nego je uspostavio ustav, način izbora skupštine, ministarskog veća, a koji nije vlada, Dejton predviđa potpunu autonomiju RS, i Federacije sa druge strane, i političku jednakost tri naroda, i to je način opstanka Bosne, u suprotnom je nema", rekao je Dodik.

Uveren u referendum

Dodaje i da BiH ne može veštački da se održi naporima stranaca i njihovih propisivanja šta je dobro. "Bosna ima subjektivitet i legitimitet, i ako ne bude poštovana u BiH, sa stanovišta Dejtonskih i ustavnih prava, RS će je ignorisati, a to onda znači da je nema".

Kaže i da se Bosna gradila nasiljem međunarodnih faktora, kojem jeste prethodilo ratno nasilje i da najveći ishod Dejtona jeste mir, da je Dejton napravio tu održivost i uverenje svima da će se zaštititi.

O izjavama o referendumu i tome da li su one često neka vrsta avanturizma, kaže da se pokazalo da nisu, da nije u pitanju politika avanturizma, jer je uveren da će RS imati svoj referendum u statusu, ali ne sto puta, nego samo jednom, jer samo jednom i može biti uspešan, kada za to dođe vreme.

Narodi će izaći na svoje nacionalne referendume i reći hoće li, ili neće da žive zajedno, rekao je Dodik. O statusu Kosova Dodik kaže da onda kada Srbija bude rekla da je to pitanje rešeno, "onda ćemo reći i mi".

O tome da pitanje trećeg entiteta Hrvati otvaraju neuporedivo ozbiljnije nego do sada, Dodik kaže da su Hrvati devastirani „nečistom ulogom Visokog predstavnika, jer su dovedeni u poziciju marginalne manjine, promenom načina odlučivanja. Oni su se hranili činjenicom da na nivou BiH zatraže neki nivo kvaliteta u kojem se osigurava njihov status jedne trećine prava, da im, recimo, od deset ministarstava pripadne tri. Sada, kada su u poziciji da je Komšić ponovo izabran glasovima Bošnjaka, postalo im je jasno da je njihov identitet ugrožen". Osećati se pripadnikom jedne manjine je jedna stvar, a političke odluke sasvim druga, kaže Dodik.

Rekao je i da samo Bošnjaci i jedan broj stranaca želi da Bosna opstane, i da je to legitimno, ali da je legitimno i kada se to ne želi. „Ako želite nas unutra, hajde da vidimo šta nam nudite, jer arogancija Sarajeva nije primamljiva priča".

O promenama kod Bošnjaka, i o odnosu sa Bakirom Izetbegovićem kaže da u RS postoji bazičan dogovor, da je RS neupitna, da njeni kapaciteti ne dolaze u pitanje, a sve bošnjačke političke partije su isključivo za ukidanje RS, a po principu jedan čovek jedan glas, da BiH uvek bira jednog predsednika, što bi značilo da će on uvek biti Bošnjak. Nema tu mnogo promene politike. Dodaje i da je sam Bakir Izetbegović, kada je bio u poseti Nemačkoj, rekao da je njegova politika, zapravo, politika njegovog oca.

Interes RS jaka i stabilna Srbija

Što se tiče izjava da Bosni i Hercegovini preti ekonomsko i socijalno urušavanje, Dodik je naglasio da uvek postoji mogućnost ugrožavanja ekonomskog stanja, i da ono jeste lošije nego 2005. godine, ali da je to proizvod svetskih ekonomskih kretanja.

"RS ima stabilne izvore finansiranja, ima stabilan budžet, finansije, nema značajnog deficita, ali je jedini socijalni problem - problem penzija, koje su tako stvorene da se značajan broj penzionisao zaslugama rata, i mi imamo danas gotovo isti broj zaposlenih i penzionera. Dodaje i da je u prošloj godini pokrivenost uvoza bila 63 odsto i da će na bazi svojih resursa RS nastaviti da bude stabilna.

O srpsko-hrvatskim odnosima kaže da te odnose i treba normalizovati, jer nema druge, zbog tereta iz prošlosti, i potrebe da se on reši. „Mislim da je upravo Tadićeva uloga odlučujuća, jer je bio spremniji da ide dalje od mnogih u regionu, a tako i pokaže napore koji Srbiji daju jednu drugu priliku na putu ka EU, kaže Dodik".

Što se tiče interesa RS u Srbiji, Dodik kaže da je takav interes jaka Srbija, politički i socijalno stabilna i mirna, realno etablirana u regionu, jer kao takva jedino može biti od koristi za RS. A Srbija je najmoćnija u regionu, i ima politički i regionalni uticaj koji je nesumnjiv.

Prijateljski sa Tadićem

O američkim depešama „iscurelim u Vikiliksu", i o tome da li je pritiskan iz Beograda da umiri retoriku, rekao je da to potvrđuje priču o večitoj krivici, „i da smo mi jedino krivi, pa kakva je onda to retorika", kaže Dodik.

"To je decenijsko kažnjavanje Srba, ta iskrivljena slika, a ja se borim za istinitu sliku", rekao je Dodik.

O odnosima sa Tadićem kaže da su prijateljski, i da će nastaviti sa njim da se i dalje grli i ljubi, kada god se vide, kako god to bilo protumačeno".

"Tadić je uložio ogromne napore, i redovno nas obaveštava o situaciji u Srbiji, ali on nikada nije rekao da mi nešto moramo da uradimo, nego smo uvek zajedno razgovarali i procenjivali šta je najbolje", kaže Dodik i dodaje da njegov politički fokus nije takav način političkog odlučivanja.

Dodik kaže i da je Srbija, učestvujući u privatizaciji Telekoma RS, i za sebe mnogo učinila i time i sebi učvrstila ekonomsku poziciju.

Predsednik Republike Srpske zaključuje da, kada je reč o nacionalnoj politici Srbije, RS treba da bude na prvom mestu, jer je ona institucionalni okvir svih Srba koji tamo žive, a u tom pogledu taj okvir je potpuno legitiman, i odnose treba razvijati u onim okvirima mogućim Dejtonom, kao i na putu ka Evropskoj uniji.

Nastavak na RTS...