Izvor: Blic, 05.Jun.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani ispaštaju zbog nepodobne vlasti
Načelnici opština Pale i Foča Slobodan Savić i Zdravko Krsmanović tvrde da je jedini razlog zbog kojeg njihove lokalne zajednice nisu dobili kredit iz Fonda za razvoj istočnog dela IRB RS - politički motivisan. Oni smatraju da to predstavlja "ispunjavanje predizbornih pretnji Milorada Dodika da opštine u kojima pobedi opozicija neće moći računati na podršku Vlade".
Krsmanović i Savić uveravaju da su nakon nekoliko meseci od podnošenja zahteva za kredite u IRB >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << RS dobili odgovor iz Vlade, kao skupštine akcionara IRB, da novca u Fondu za razvoj istoka - nema.
Međutim, direktor Fonda za razvoj istočnog dela RS Branislav Subotić kaže da novca u Fondu ima. "Biće i ove godine novca u Fondu za razvoj istoka. Međutim, o preciznim ciframa još ne mogu da govorim jer se očekuje usvajanje finansijskog plana poslovanja Fonda", navodi Subotić. On potvrđuje da su zahtevi za kredit ovih opština prošli skoro svu predviđenu proceduru - Kreditni odbor posrednika ili komercijalnu banku, Kreditni odbor IRB, odnosno Fond. Pošto su traženi krediti veći od pola miliona KM, zahtevi su upućeni i na Kreditni odbor Skupštine akcionara, odnosno na Vladu RS.
"Skupština akcionara, odnosno Vlada, tim opštinama je poslala identično obaveštenje da se traže alternativni izvori finansiranja. Nigde nije pisalo da novca nema. Dakle, sada je sve na Skupštini akcionara", kaže Subotić.
Ipak, načelnik Pala kaže da je kao alternativno rešenje od Vlade RS opština dobila preporuku za zaduženje kod komercijalne banke. "Mi smo već izabrali najpovoljniju banku i pozajmili smo tri miliona KM. Međutim, kamatna stopa je 7,49 odsto, a iz Fonda za razvoj istoka je oko 5,5 odsto", objašnjava Savić. Opština Pale iskoristiće ovaj kredit za završetak sportske dvorane, škole "Srbija" i za prilazne puteve prema ovoj školi. "Jasno je nama da se novac iz IRB daje po političkoj osnovi. Naš izbor je bio: skuplji kredit od komercijalne banke ili da ne završavamo započete radove", navodi načelnik Pala.
Direktor Fonda za istočni deo RS Branislav Subotić demantuje da ovim opštinama nije odobren kredit samo zbog toga što je u njima na vlasti opozicija, a ne slaže se i da procedura odobravanja kredita za ove opštine traje predugo. On kaže da je Kreditni odbor IRB odgovorio opštinama u roku od mesec dana, a da ne može da komentariše to što Skupština akcionara još nije zvanično odgovorila.
Načelnik Foče Zdravko Krsmanović kaže da će ova opština uskoro odabrati najpovoljniju banku za kredit od oko 2,1 milion KM za nekoliko infrastrukturnih projekata, budući da su dobili isti odgovor kao i Pale. "Reč je o diskriminaciji opština u kojima SNSD nema vlast, zbog čega ispaštaju građani. Mi nismo Indijanci i ne živimo u rezervatu, samo tražimo ono što zaslužujemo -ravnomeran razvoj", poručuje Krsmanović.
On dodaje da je nekoliko puta na sednicama Saveza opština i gradova RS upozoravao na ovu situaciju, ali to nije imalo efekta.
Generalni sekretar Saveza Brane Jovičić tvrdi da nije upoznat sa problemima opština iz istočnog dela RS.
Opština Pale konkurisala je kod IRB za kredit od tri miliona 25. decembra prošle godine, a Foča 18. decembra 2009. za pozajmicu od 2.710.000 KM. U sličnoj situaciji je i opština Istočno Novo Sarajevo, koja je zahtev za kredit od tri miliona KM predala 1. februara. Zahtev je 15 dana posle prošao proceduru Kredinog odbora IRB, ali još nije Skupštinu akcionara, odnosno Vladu RS. Načelnik opštine Gojko Drašković, koji je iz SDS, juče nije bio dostupan za komentar.
Međutim, u opštini nam je nezvanično rečeno da nije dobijen kredit iz fonda IRB, već kredit jedne komercijalne banke u iznosu od tri miliona maraka.
Jedan od retkih pozitivnih primera je opština Bijeljina, koja za prošle godine u roku od dva meseca dobila tri miliona KM iz sredstava IRB. Načelnik Bijeljine Mićo Mićić je, inače, član SDS i na izborima je porazio kandidata SNSD i SP Gavrila Bobara.
Odobreni krediti opštinama na Skupštini akcionara IRB RS
Opština datum zahteva datum odobrenja iznos
Banjaluka 11. novembar 2008. 6. oktobar 2008. tri miliona KM
Milići 7. maj 2008. 13. maj 2008. dva miliona KM
Modriča 11. septembar 2008. 6. oktobar 2008. tri miliona KM
Ribnik 2. septembar 2008. 6. oktobar 2008. 1,5 miliona KM
Šamac 20. avgust 2008. 1. decembar 2008. 800.000 KM
Nevesinje 27. januar 2009. 12. februar 2009. 600.000 KM
Bijeljina 5. avgust 2009. 7. oktobar 2009. tri miliona KM
Kostajnica 21. avgust 2009. 2. septembar 2009. 900.000 KM
Trebinje 28. septembar 2009. 2. novembar 2009. milion KM
Sokolac 4. avgust 2009. 2. septembar 2009. milion KM
Dubica 8. septembar 2009. 7. oktobar 2009. tri miliona KM
Kneževo 9. septembar 2009. 7. oktobar 2009. 1,7 miliona KM
Prijedor 30. oktobar 2009. 23. novembar 2009. tri miliona KM
Novi Grad 18. decembar 2009. 29. decembar 2009. 570.000 KM
Napomena:
*U svim opštinama su načelnici iz SNSD, osim Bijeljine i Nevesinja (SDS) i Prijedora iz DNS;
*Za sve kredite je bila potrebna saglasnost Vlade, tj. Skupštine akcionara IRB jer su iznosi kredita veći od 500.000 KM
