Izvor: Blic, 24.Jul.2010, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flajner: Sud pravde prepisao argumente SAD
Tomas Flajner, profesor ustavnog prava i nekadašnji savetnik srpskog pravnog tima, kaže za "Blic" da će mišljenje Međunarodnog suda pravde imati "katastrofalan efekat na međunarodno pravo".
"Sud je zbog svoje loše argumentacije potpuno izgubio legitimitet. Skoro sam siguran da je bilo političkih pritisaka, jer su argumenti izneseni u mišljenju MSP identični argumentaciji koju su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SAD iznele pred sudijama u decembru", kaže bivši dekan Pravnog fakulteta u Frajburgu.
- Stav Međunarodnog suda pravde je kontradiktoran. Problem je što je legalno značenje mišljenja veoma usko, jer Sud odlučuje samo o papiru u kome se kaže da Vlada Kosova proglašava nezavisnost, odnosno odlučuju samo o tome da li ta rečenica krši međunarodno pravo ili ne. Sudije su mišljenja da ta rečenica ne krši međunarodno pravo, a u isto vreme smatraju da Kosovo nema pravo na unilateralnu secesiju. Svako može da razume da je ovde reč o kontradiktornosti - kaže profesor Flajner.
Politički efekti mišljenja MSP su, prema njegovom mišljenju, mnogo veći od pravnih - jer politički lideri teritorija koje žele otcepljenje dobijaju poruku da imaju pravo da to urade.
- Za mene je u mišljenju MSP najgadnije što taj sud nije ni razmatrao pitanje - da li je kršteno pravo srpske manjine na Kosovu. Smatram da su njihova prava veoma narušena - prvo, uskraćeno im je pravo da se obrate Ustavnom sudu Srbije bez ikakve kompenzacije, a drugo, Srbi na Kosovu nemaju mogućnost da izraze svoju političku volju, recimo, da se odvoje od Kosova - kaže Flajner.
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović je mišljenje MSP nazvao "pravno razočaravajućim činom". Član srpskog pravnog tima u procesu sa BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i bivši ambasador Srbije u Holandiji kaže:
- Kao pravnik sam razočaran, a kao čovek rastužen mišljenjem Međunarodnog suda pravde. Sudije su se najviše pozivale na Rezoluciju 1244, iako jednostrani pravni akt ne može biti izvor međunarodnog prava. Sudije su to zanemarile i to me strašno čudi, ne mogu da shvatim da su to uradili.
Profesor Stojanović kaže da su sudije napravile negativan presedan "na koji će moći da se pozivaju sve grupe koje u celom svetu hoće da se otcepe iz bilo kojih razloga, a na prvom mestu Srbi u Republici Srpskoj". On naglašava da je mišljenje za njega kao pravnika "nešto potpuno neverovatno", posebno jer poznaje sudije, koji su pravnici visokog ranga.
- Ne može Kosovo biti uzeto kao poseban slučaj, jer postoji princip koji važi još iz Rimskog prava a to je da prethodni protivpravni akt ne može nikada stvoriti pravo. Oni su upravo na tome napravili najveću grešku. Na ovakvo mišljenje suda mogu da se pozovu Srbi u Republici Srpskoj. Svi širom sveta mogu da se pozovu na ovo i da kažu "po međunarodnom pravu to nije zabranjeno". Međutim, u međunarodnom pravu ne važi princip da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, a sud je ovakvim svojim mišljenjem stvorio negativni presedan u svetskim odnosima - kaže Stojanović.
Na pitanje da li bi odluka bila drugačija da smo drugačije formulisali naš podnesak, naš sagovornik kaže:
- Znate, o ovome očigledno odlučuju najveće sile sveta. Trebalo je da tražimo podršku iz Vašingtona.
„Sud nije smeo da odlučuje umesto Saveta bezbednosti”
Na pitanje „Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti sa međunarodnim pravom?” deset sudija Međunarodnog suda pravde odgovorilo je da jeste u saglasnosti, dok je četvoro bilo protiv takvog mišljenja. Sledi argumentacija četvoro sudija koje su bile protiv:
- Potpredsednik MSP Peter Tomka (Slovačka) smatra da je većina sudija "adaptirala" pitanje koje je Generalna skupština postavila, sa čime se on ne slaže. Po njemu, Savet bezbednosti je ovlašćen da utvrdi da li je dokument koji su kosovske institucije usvojile u skladu sa pravnim okvirom važećim za tamošnji režim uprave, ali on to nije utvrdio. "Ćutanje Saveta bezbednosti se ne može protumačiti tako da implicira prećutno odobravanje proglašenja nezavisnosti od 17. februara 2008. ili neutralan stav prema njemu", napisao je ovaj sudija. Po Tomki, odgovor Suda prejudicira ono što bi Savet bezbednosti tek trebalo da utvrdi u skladu sa Rezolucijom 1244 i međunarodnim režimom teritorijalne administracije na Kosovu.
- Sudija Abdul Koroma (Sjera Leone) takođe smatra da je sud u ovom slučaju postavljeno pitanje Generalne skupštine zamenio sopstvenim pitanjem, što nije imao pravo. "Pozitivno međunarodno pravo ne priznaje niti garantuje pravo etničkih, jezičkih ili verskih grupacija da se od države kojoj pripadaju otcepe bez njenog pristanka i van konteksta dekolonizacije, samo izražavanjem svoje želje da to učine", napisao je sudija Koroma. Naročito u ovom slučaju, na koji se može primeniti Rezolucija 1244, dozvoljavanje takvog otcepljivanja predstavljalo "vrlo opasan presedan". "Sud je pre svega morao da primeni Rezoluciju 1244, kao lex specialis, a proglašenjem nezavisnosti prekršene su i dodatne pravne odredbe koje iz rezolucije 1244 proizilaze".
- Sudija Muhamed Benjuna (Maroko) smatra da se u slučaju Kosova MSP suočio sa situacijom kakve nikad ranije nije bilo, pošto je od njega zatraženo da se postavi kao donosilac političke odluke, umesto Saveta bezbednosti. "Sud ne može da zameni Savet bezbednosti, niti da bude pravni garant politike svršenog čina zasnovane naprosto na tome ko je nadjačao. Dužnost suda je da jasno i nezavisno zastupa pravo jer će samo tako sačuvati kredibilitet", naglašava ovaj sudija. Benjuna primećuje i da nikad ranije Sud nije pitanje koje mu je postavljeno izmenio na način suprotan njegovoj svrsi i cilju. Po njemu, nikakvo jednostrano proglašenje statusa Kosova nije pravno valjano dok ga ne odobri Savet bezbednosti, a suprotno onome što odluka Suda implicira, nije dovoljno da autori nekog čina naprosto istupe izvan granica prava da bi tom pravu prestali da podležu.
- Konačno, sudija Leonid Skotnikov (Rusija) smatra da se sam Savet bezbednosti uzdržao od donošenja odluke o ovom pitanju, i da od MSP nije tražio savet kada je o toj odluci reč, te da je to stav koji Savet bezbednosti trenutno zauzima prema jednostranom proglašenju nezavisnosti. Skotnikov ističe da je u pokušaju da interpretira Rezoluciju 1244 s obzirom na jednostrano proglašenje nezavisnosti većina sudija, nažalost, izvukla neke zaključke koji "naprosto ne mogu biti tačni".
CDC/DM
.jpg)
