Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Socijalna korpa ili marketinška podvala

Trgovci, svaki za sebe, nudi spisak jevtinijih proizvoda, dok se „Delez”, kao najveći domaći trgovac, još nije izjasnio da li će se uključiti u tu akciju

Čini se da će u celoj priči oko takozvane socijalne korpe mnogo više profitirati trgovci nego potrošači. Besplatan marketing koji su neki od njih na ovaj način dobili, daleko je vredniji od simboličnih popusta koje će dati kupcima za pojedine artikle.

Na pitanje koje je „Politika” uputila najvećim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trgovcima u Srbiji („Delezu”, „Merkatoru S”, „Idei” i DIS-u) – koji su tačno artikli jeftiniji i za koliko – niko od njih nije poslao konkretan i potpun odgovor. Istini za volju, dobili smo spisak proizvoda, ali trgovci nisu bili precizni – koji artikli i za koliko pojevtinjuju.

Osim toga, najveći trgovinski lanac „Delez” („Maksi” i „Tempo”) još nije ni odlučio hoće li učestvovati u toj zamisli. Rukovodstvo ove kompanije najpre je saopštilo da ih niko iz Ministarstva trgovine o tome nije obavestio. Svi smo, međutim, videli generalnog direktora „Deleza” na potpisivanju trgovačke deklaracije (čija je socijalna korpa druga faza) pre nekoliko meseci. A kako saznajemo, rukovodstvo ovog lanca juče je kasno popodne bilo na sastancima ovim povodom. Moguće je, stoga, da će već danas ili sutra „Delez” izaći sa saopštenjem da, ipak, uzima učešće u konceptu socijalne korpe.

Sledeće pitanje koje se postavlja je – šta je to zapravo socijalna korpa i šta je u njoj?

Odgovor je – nema tačno utvrđenog sadržaja korpe u kojoj bi se nalazili konkretni artikli čije bi cene bile snižene. I dobro je što je tako, jer bi bila reč o neviđenom ataku na slobodu tržišta. Socijalna korpa je zapravo nastavak trgovačke deklaracije koju su u „Palati Srbija” krajem decembra 2012. godine potpisali predstavnici najvećih trgovinskih lanaca. Kako su nam objasnili u Ministarstvu trgovine, od njih je potekla inicijativa da trgovci sami odaberu (svako za sebe) cene kojih proizvoda mogu da snize i u kojoj meri kako bi pomogli kupcima u vreme drastičnog smanjenja kupovne moći.

Tako su nam u „Idei” rekli da su, u skladu sa potpisanom Deklaracijom sa Ministarstvom trgovine, formiralisocijalnu korpu počevši od ponedeljka prvog aprila, a proizvode koji su deo te korpe u svim objektima obeležili su posebnim znakom. U „Ideinoj” korpi su, između ostalog, svinjska plećka, juneća leđa, šećer, kafa, brašno, jogurt, maslac, viršle određenih proizvođača.

Što se tiče DIS-a, oni su prvi snizili cene artikala koji su u njihovoj socijalnoj korpi i to u rasponu od četiri do 18 odsto. Važno je, međutim, istaći da se u njihovoj socijalnoj korpi nalaze samo proizvodi njihove trgovačke marke „dobro” poput ulja, viršli, pirinča, brašna, makarona, svinjske masti, mlevenog mesa, kozmetike i kućne hemije. Kako tvrde u DIS-u, kupci na to dobro reaguju.

– U prilog tome govori povećanje prodaje tih proizvoda od 30 odsto. Najveće povećanje u prodaji i to od 50 odsto imali su deterdžent za rublje i suncokretovo ulje, a najmanje povećanje od pet odsto jogurt – naveli su u DIS-u.

U „Rodi” (koja je u sastavu „Merkatora S”) za 30 odsto snizili su cenu jednog sapuna, dok su, kako su naveli od 13 do 23 odsto pojevtinili artikli poput jetrene paštete, pileće viršle, jogurta, brašna, testenina, toalet papira i još nekih proizvoda određenih proizvođača, ali informaciju o tome koliko su tačno iznosile cene pre i posle sniženja nismo dobili.

----------------------------------------------------------------------

Ekonomisti različito o socijalnoj korpi

 Sa konceptom socijalne korpe naša država ponovo deluje kao neko ko hoće da uradi mnogo stvari odjednom, a na kraju ne uspe ništa, kaže Aleksandar Stevanović ekonomista Centra za slobodno tržište.

– Ne razumem ni zašto je fokus na cenama. One su tolike kolike su, a država treba da kreira što bolji ambijent i da ukloni sve nepotrebne procedure kako bi omogućila što bolju konkurenciju. Jedino to dovodi do trajno nižih cena – ocenjuje Stevanović.

Sa druge strane, ekonomista Goran Nikolić kaže da načelno podržava ovaj koncept.

– Treba dati podršku svemu što snižava cenu za potrošača i što smanjuje marže. Čak i ako pojedini iskoriste socijalnu korpu za marketing, ova mera zapravo povećava vrednost potrošačke korpe i omogućava građanima da više kupe za isto novca, naročito najsiromašnijima kojima će ovo dobro doći – kaže Nikolić.

U Sektoru za trgovinu Unije poslodavaca već su rekli da je socijalna korpa iznuđeno rešenje u vreme velikog pada kupovne moći i predstavlja spremnost da svi ponesu deo krize. Ali, kako su dodali, to ne bi trebalo da bude trajna mera, jer se sa njom sfera socijalne politike izmešta u privredu gde joj nije mesto.

Stefan Despotović

objavljeno: 03.04.2013.

Nastavak na Politika...