Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa državi
U celoj priči oko socijalne korpe promiče nam nekoliko stvari o kojima država ovakva kakva jeste ne vodi računa. Neke su mnogo važnije od toga da li će trgovci kupcima da ponude zejtin po ceni nižoj za pet dinara. Zato cela ova priča dobija pomalo otužan ukus.
Ovo što se sa takozvanom socijalnom korpom dešava uopšte nije posao države. Ona ne može da se bavi cenovnicima u prodavnicama i da inicira akciju u kojoj bi trgovci nudili jeftiniju robu. Ne.
Njena uloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da uspostavi sistem jednakih pravila za sve i da nema povlašćenih, kako je bilo u prethodnom periodu, koji mogu da ugrožavaju konkurenciju, ucenjuju dobavljače, lobiraju da se tržište ne otvori...
To što će za koji dinar biti jevtiniji litar mleka, pakovanje keksa ili kilogram mesa, osiromašenim potrošačima ne završava posao.
Trgovci će već znati da na nekim drugim artiklima nadoknade taj simboličan gubitak i time dati korpu državnoj akciji.
Drugo, trgovci su takvi kakvi su. Socijalnu korpu odmah su iskoristili za marketing. Pojedini su čak smislili i slogane kojim obeležavaju artikle iz socijalne korpe. A kada ih pitate – pa šta je to jeftinije i za koliko tačno, nastaje muk.
O tome koliko su osnovne namirnice jeftinije nerado se govori, ali zato će vam ljubazno reći da je neki biskvit jeftiniji 15 odsto. A tamo neki sapun za 30 odsto.
Treće, već i vrapci znaju da nam je konkurencija u trgovini gotovo na nivou kamenog doba. Imamo dva-tri velika trgovca kojima nije stalo da se nešto naročito utrkuju u pogodnostima i nižim cenama.
Svi su se postrojili s uniformisanim cenama, jer smo propustili šansu da naše tržište maloprodaje u potpunosti liberalizujemo od 2000. do 2008. kada je počela kriza i kada su investicije u trgovini stale. Ostali smo zatvoreni i sada plaćamo ceh. I još dugo ćemo ga plaćati.
Četvrto, pošto naša država voli mnogo toga da radi i svuda da se meša, samo ne u svoj posao, posao objektivnog sudije i kontrolora poštovanja pravila igre, sasvim je logično da se bavi jevtinim piljarisanjem.
Šta ima ministar trgovine Ljajić da na sastanak poziva direktora velikog trgovinskog lanca i da od njega iznuđuje popuste ne bili se u toj socijalnoj korpi našao neki jevtiniji proizvod. Ministar Ljajić treba da postavi pravila za dolazak najjačih svetskih trgovinskih igrača. Da osnaži antimonopolsko telo.
Da garantuje stabilne i slobodne uslove poslovanja. Posao države nije da vuče trgovce za rukav i da iznuđuje popuste i time im ugrožava slobodu inicijative. Jednostavnije je bilo da im, kao prošli put, opet zamrzne marže.
I još nešto. U Srbiju može da dođe pet „Lidla”, ali naša kupovna moć zbog (ne)produktivnosti i najmanjih zarada u Evropi, neće porasti.
U Srbiji nema grada u kojem prosečna plata pokriva troškove potrošačke korpe. Sve dok se ta porazna statistika ne promeni nema te socijalne korpe koja će trajno poboljšati standard.
Stefan Despotović
objavljeno: 03/04/2013
