Izvor: Večernje novosti, 18.Jun.2013, 22:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa Slovenijom i Hrvatskom roba u jednom smeru

„KONZUM“ nema nameru da dođe na tržište Srbije, ali će zato „Merkator“ biti najjači trgovinski lanac „Agrokora“ U Srbiji, uz „Ideu“, koja nastavlja da posluje kao i do sada. Time je hrvatska privreda dodatno ojačala svoju poziciju u našoj zemlji, dok su našim firmama vrata kod komšija zatvorena. Hrvatska i slovenačka ulaganja u Srbiju, po broju otvorenih preduzeća i visini investicija više desetina puta su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << veća nego u obrnutom smeru. Za poslednjih 13 godina Hrvatska je na srpsko tržište uložila 566 miliona evra, a Slovenija čak tri puta više. Istovremeno, na prste jedne ruke mogu da se izbroje srpske kompanije, koje posluju u tim državama. Srpska roba je i dalje veoma slabo zastupljena na tim tržištima. I dok, poređenja radi, kod nas posluje 280 hrvatskih preduzeća, naših je tamo svega desetak, sa ukupnim ulaganjem od 40 miliona evra, dakle sedam puta manjim. Od važnijih domaćih investitora ističemo „Svislajon Takovo“, NCA „Investments grup“, „Tarket“, „Galeb grupu“, „Tesla štednu banku“ i neku manju firmu... Još je nepovoljniji odnos sa Slovenijom, koja ima 1.500 registrovanih predstavništava u Srbiji, a oko 500 aktivnih firmi. Slovenačke firme u Srbiji koriste Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pre svega „Gorenje“, „Kolposan“, „Impol Seval“, JUB Šimanovci, „Helios“... Od srpskih kompanija tamo su prisutni jedino „Komtrejd“, „Nektar“, „Beohemija“ i nekoliko manjih firmi.SAMO SIROVINE - Struktura srpske robe u razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i proizvodi nižih faza obrade - ukazuju u PKS. - Istovremeno, uvozimo razne energente, đubrivo, alate, građevinski materijal, ambalažu, razne hemikalije, ali i seme suncokreta, soje, riblje konzerve, pojedine mesne prerađevine. - Nismo očigledno dovoljno prisutni na ovim tržištima, iako smo očekivali više - kaže za „Novosti“ Mitar Pržulj, samostalni savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. - I mada nam i Slovenci i Hrvati kažu „dobro ste došli, slobodna su ulaganja“, negde je zapelo. A, ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da su uslovi investiranja na tamošnjim tržištima mnogo skuplji nego što je to slučaj kod nas. Visok je PDV, skuplja radna snaga, nema subvencija i sredstava podsticaja stranim investitorima kao što Srbija nudi. I dok njihova ulaganja rastu u Srbiji iz godine u godinu, a to potvrđuje i podatak da su po broju investicija u samom vrhu, a po vrednosti odmah posle duvanske i pivarske industrije, u obrnutom smeru sasvim su skromni rezultati. Domaće firme se žale da im je mnogo teže da plasiraju svoju robu u Sloveniju, nego u Hrvatsku. A neke vrste proizvoda, mahom konditora i pića, koje se nađu u slovenačkikm rafovima, mogu da se prebroje prstima jedne ruke. Za nijansu je bolja situacija u Hrvatskoj, gde pored konditora, nude i neke druge artikle, poput vode, piva, vina. Iako je naša roba slabo zastupljena na ovim tržištima, postoje brendovi iz Srbije koji su godinama visoko kotirani, poput „jafa“ keksa, „plazme“ ili „smokija“. Valja napomenuti, da njihovi privrednici imaju znatno manje problema kod plasmana svoje robe na srpskom tržištu.

Nastavak na Večernje novosti...

Kamatica.com: Jedan smer: Kako su nas osvojili Hrvati i Slovenci