Izvor: Radio 021, 17.Sep.2017, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad više šoping molova, a životni standard nizak
Beograd je prošle nedelje dobio dva nova tržna centra, veći u Knez Mihajlovoj, nadomak Kalemegdana, a mesto za kupovinu dobio je i Lazarevac.
Šoping centara Beogradu nikad nije manjkalo, a najavljeno je otvaranje još nekoliko velikih, prenosi N1. Ima li, s obzirom na slabašnu kupovnu moć, i dalje prostora za njih?
Prestonica danas, reklo bi se, obiluje mestima za kupovinu. Merkator, Ušče, Delta siti, Big Fešn, Stadion, Zemun park, Aviv park… samo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << neki od već izgrađenih. A tek je najavljeno otvaranje velikih objekata poput Galerije u Beogradu na vodi, Kapitola u Rakovici, Big Fešna na Vidikovcu ili Ada mola na Čukarici.
Ipak, oni koji rade u tom biznisu, kažu da još ima prostora za nove.
"U ovom trenutku, Beograd je nova destinacija za tržne centre i retail parkove kako ih popularno zovu. Tržnih centara nema dovoljno. Prema statističkim kriterijumima u istočnoj Evropi, Beograd je na dnu lestvice broja šoping centara i izgrađenih kvadrata u odnosu na populaciju ovog grada", menadžer za odnose sa zakupcima TC Rajićeva.
Supermarketi su jedan od glavnih magneta za kupce u tržnim centrima, s obzirom na to da u proseku više od trećine potrošnje domaćinstva odlazi na hranu.
Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da, ako se izuzme potrošnja na hranu i piće, oko 15 odsto onoga što se potroši odlazi na druge stavke karakteristične za tržne centre - na odeću, obuću ili zabavu.
Nizak životni standard sa jedne strane, sve više kvadrata u tržnim centrima sa druge - fenomen koji je ponekad teško objasniti. Statistika, objašnjavaju stručnjaci, ne ilistruje uvek verno sve što se u praksi dešava.
"Potrošnja je već decenijama veća od onog što zvanična statistika pokazuje i to investitori u ovakvu vrstu objekata uvek procenjuju. Ono što je zvanično i ono što dolazi iz sive ekonomije", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.
Dodaje i da su tržni centri za investitore pre svega ulaganje u biznis sa nekretninama.
"Ono što oni pružaju kao uslugu je uređen i kontrolisan prostor i pružaju kao uslugu marketing tržnog centra. Uspevaju oni tržni centri koji odvuku tražnju iz prodavnica koje se nalaze u klasičnim trgovačkim ulicama", kaže Petković.
Dodaje da skupe zakupnine mogu da podnesu veliki trgovinski lanci, ali i da stradaju male prodavnice.
Kakva je situacija u Novom Sadu, koji placevi su na prodaju zbog izgradnje tržnih centara i o kojim objektima se radi čitajte OVDE.
Autor: N1 Beograd
Pogledaj vesti o: Merkator
