Izvor: Politika, 12.Apr.2012, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Komšijske prodavnice” ne odustaju od niskih cena
Sprovešćemo reorganizaciju, obogatiti ponudu i planiramo uzimanje u zakup još pet-šest objekata do kraja godine, kaže novi prvi čovek „SOS marketa”
Trgovinskom lancu „SOS marketi” u velikoj meri su štetile priče o prodaji „Merkatoru”. To je loše uticalo na pojedine dobavljače i zaposlene i dovelo je do toga da su prošle godine usporeni dotadašnji razvoj i širenje. „SOS marketi”, zapravo, nisu ni pregovarali sa „Merkatorom” o prodaji, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je „Jabuka” pre nego što je otišla u stečaj, ušla u neke razgovore sa slovenačkim lancem. A kako smo mi zakupci objekata „Jabuke” i preuzeli smo radnu snagu i upravu najstarijeg trgovinskog preduzeća u Beogradu, tu je postojala veza između „SOS marketa” i „Merkatora”. I to je sve, kaže u intervjuu za „Politiku” Momir Lazić, novi generalni direktor „SOS marketa”, koji je pre dolaska u ovu firmu bio direktor „Klasa” i „Beogradske pekarske industrije” i radio u trgovinskom lancu „Aman”.
– To znači da „SOS marketi” nisu na prodaju. Mi smo i najveći poverilac „Jabuke” i čekamo da se njen stečajni postupak privede kraju, što će se ubrzo i desiti. „SOS marketi” idu svojim putem i nijedna priča o prodaji više nije aktuelna – navodi Lazić.
Koji su vaši planovi u „SOS marketima”? Šta ćete prvo uraditi?
Firma nastavlja život, a prethodni direktor je stekao uslove za penziju. Deo uprave je ostao, a dovedeni su i novi ljudi, kojima ćemo pojačati menadžment. Sprovešćemo reorganizaciju i ubaciti u ponudu pojedine proizvode poznatih proizvođača jer do sada su u asortimanu uglavnom bili artikli malo poznatih firmi. Pregovaramo sa „Imesom”, planiramo i uzimanje u zakup još pet-šest objekata do kraja godine. Ali, dalji razvoj „SOS marketa” jednim delom i ne zavisi od nas, već i od tržišnih uslova jer kupovna moć je veoma slaba.
Kada su pre tri godine otvoreni „SOS marketi” cenovna razlika u poređenju sa drugim trgovcima bila je velika. Čini se da se vremenom umanjila. Kakvu ćete cenovnu politiku voditi?
Ta razlika sada jeste nešto manja, ali je prosečna marža kod nas i dalje manja nego kod drugih i iznosi od 12 do 15 procenata, osim naravno za proizvode za koje je uredbom vlade propisana na maksimalnih 10 odsto. Tako da cenovnu politiku nećemo bitnije menjati. I dalje ćemo velikim delom nuditi robu manjih proizvođača, ali po cenama nižim od konkurencije. Kod nas hleb košta 33 dinara, a mleko 47,52 dinara.
Kako izgleda lična karta „SOS marketa” – koliko ima objekata, zaposlenih, dugova prema dobavljačima...
Trenutno imamo 33 prodavnice i to na svim gradskim opštinama. Bilo je pokušaja da se ide i van Beograda, ali se od toga odustalo. „SOS marketi” zapošljavaju 285 radnika i prosečna zarada je onolika kolika je i u drugim trgovinama, odnosno između 24.000 i 25.000 dinara. I odnosi sa dobavljačima su slični kao kod drugih trgovaca. Jer, ako robu dajete na odloženo plaćanje čekovima, onda svi čekaju na novac. Ali, u ovom trenutku nemamo većih problema sa dobavljačima. Svi smo mi u istom lancu, imamo iste probleme i međusobno se razumemo.
Imate li pad prometa i koje je vaše oružje u borbi za potrošače, jer u marketingu teško da možete da konkurišete drugim trgovcima?
Prema mojim informacijama, pad prometa u prošloj godini je iznosio 15 do 18 odsto i „SOS marketi” se uklapaju u taj prosek, a trend opadanja prometa je nastavljen i ove godine. Što se tiče konkurencije, mi smo lanac komšijskih prodavnica i ne možemo da se borimo sa velikim hipermarketima jer je način prodaje drugačiji. Ponavljam da će „SOS marketi” nastaviti sa politikom niskih cena i naša ciljna grupa su upravo oni ljudi koji imaju slabu kupovnu moć.
Kakva je struktura potrošnje u vašim prodavnicama?
Čak 50 ili 60 odsto prometa kod nas otpada na osnovne životne namirnice koje su kupcima svakodnevno potrebne. Prosečan račun je 350 do 400 dinara i desetak je odsto manji nego prošle godine. Imamo veći broj ulazaka potrošača u radnje, a manju potrošnju. To nam govori da je prosečan kupac sve siromašniji i da uđe i nekoliko puta u prodavnicu, ali samo kako bi pazario baš onaj artikal koji mu je u tom trenutku potreban i ništa drugo.
Da li „SOS marketi” ostaju instant odgovor na krizu, kako je rečeno kada su otvarani, ili će se menjati? Planirate li uvođenje privatne robne marke?
Naravno da su „SOS marketi” otvoreni početkom krize s ciljem da se pokaže da je moguće raditi sa manjim maržama i nižim cenama. A ako bude rastao standard, moraće da se reorganizuju i to najverovatnije u tom smislu da će se širiti asortiman proizvoda, kojih sada ima oko 3.000. Mi već imamo nekoliko proizvoda privatne robne marke, a novi menadžment će najverovatnije napraviti još takvih proizvoda u kategorijama najprodavanijih artikala. I tu ćemo praviti selekciju dobavljača, odnosno moraće da zadovolje sve standarde kvaliteta, ali po pristupačnim cenama.
S. Despotović
objavljeno: 12.04.2012
Pogledaj vesti o: Merkator
