Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva trgovca za celu Srbiju

Dok većina strahuje od stvaranja duopola na tržištu Srbije, ima i onih koji tvrde da ukrupnjavanje maloprodaje ne mora da znači i slabiju konkurenciju

Ukoliko se ostvari višegodišnji san Ivice Todorića, vlasnika hrvatskog „Agrokora” da preuzme slovenački „Merkator”, to će u velikoj meri uticati i na prilike u maloprodaji Srbije. U tom slučaju udruženi „Idea” i „Merkator S” (u čijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sastavu i „Roda”) imali bi 290 prodavnica i time se opasno približili „Delezu” („Maksi”, „Mini maksi” i „Tempo”) koji trenutno ima 365 prodajnih mesta.

Prema podacima do kojih je „Politika” došla, „Idea”, koja je u sastavu hrvatskog „Agrokora” za sada u Srbiji ima 165 radnji, a „Merkator” sa „Rodom” 126. „Delez Srbija” je donedavno imao 363, a sa dve nove radnje 365.

Slovenci nikada nisu krili da su nevoljni da Hrvatima prodaju svoj najveći trgovinski lanac, međutim, pitanje je da li i koliko uprava više može da zadržava prodaju. Kako pokazuje finansijski izveštaj za 2012. godinu, celokupna „Merkator grupa” zabeležila je gubitak od 103,6 miliona evra. Nije, međutim, tajna da ni „Idea” ne stoji sjajno. „Agrokorov” „Konzum” u Hrvatskoj jeste iskazao dobit, ali njihov ogranak u Srbiji već godinama ima gubitke.Jasna je, stoga, namera Todorića da objedinjavanjem stvori ekonomiju obima, pobedi konkurenciju i dugoročno ostvari dominantan položaj na celom tržištu bivše Jugoslavije.

Međutim, kako ocenjuju naši sagovornici, mnogo važnije od regionalnih priča o „Agrokoru” i „Merkatoru” je to kako će spajanje ove dve kompanije uticati na naše tržište. Jer, za razliku od hrvatskog ili slovenačkog, kod nas nisu došli veliki strani lanci. Svi znamo da je „Delez” samo preuzeo „Maksi” i nije nov igrač. I dok se čeka najavljen dolazak trgovačkih giganata „Lidla” i „Karfura”, ekonomski rečnik nam predviđa stvaranje duopola.

– Ukoliko se sada desi da „Agrokor” kupi „Merkator” imaćemo duopol, odnosno na jednoj strani „Maksi”, a na drugoj „Agrokor”. Taj duopol bi ostvario veliki uticaj na tržištu i moraće stalno pomno da se prati da ne dođe do zloupotrebe dominantnog položaja, smanjenja ionako nedovoljne konkurencije i pogoršanog položaja potrošača – smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Sa njim je saglasan i Goran Kovačević, vlasnik lanca „Gomeks” koji posluje u Vojvodini i predsednik Sektora za trgovinu Unije poslodavaca Srbije.

– To nije dobro za Srbiju pošto bismo dobili duopol „Delez”–„Konzum” koji bi u kratkom roku došao do 80 odsto srpskog tržišta, a to bi bilo pogubno i za potrošače i za proizvođače. Ovo je političko pitanje bez nacionalnih konotacija. Vlada bi morala da se zapita kako će efikasno upravljati ekonomijom u korist državljana Srbije dok im trgovačke tokove, a to je nervni sistem ekonomije, kontrolišu poslodavci čiji je prirodni prioritet da što veći profit transferišu u svoje centrale.Srpske vlade već duži period pokazuju potpuno nerazumevanje značaja trgovine za nacionalnu ekonomiju, i evo im sada prilike da se pozabave pravim problemom – smatra Kovačević.

U dva lanca čije se spajanje pominje i dalje ne žele javno da govore o tome. Nezvanično, međutim, negiraju da bi time došlo do pogoršanja situacije na tržištu.

– Zašto bi to bilo loše? Stvaranjem većeg sistema i veće prodajne mreže nabavljale bi se znatno veće količine robe. Time bi nabavna cena bila niža, a samim tim i maloprodajna koju plaćaju kupci – nezvaničan je komentar našeg sagovornika iz jednog od ova dva lanca.

Višegodišnje iskustvo u našoj zemlji, međutim, pokazuje da se još nije desilo da trgovac dobronamerno prelije niže troškove nabavke robe i na krajnjeg kupca. Uvek se događa suprotno.

Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, međutim, smatra da eventualno spajanje „Idee” i „Merkatora” ne mora samo po sebi da bude loše.

– Ništa unapred ne mora da bude loše. Sada sve zavisi od toga kako će naša država da se postavi. Dakle, da li se nekome ko ima dominantan položaj na tržištu dozvoljava da ucenjuje dobavljače ili stalno postoji takozvana kredibilna pretnja, odnosno mogućnost da dođe nov igrač. Ponavljam, sve zavisi od države, jer ona stvara uslove za dolazak drugih. Udruživanje može da donese efikasnije funkcionisanje, možda i niže marže, ali istovremeno treba da postoji i pretnja ulaska nekog novog – napominje on.

--------------------------------------------------------------------------------

„Karfur” u Srbiji 2015.

Francuski trgovinski lanac „Karfur” otvoriće hipermarket u Srbiji 2015. godine. Prvi objekat najvećeg trgovinskog lanca u Evropi (i drugog na svetu posle američkog „Volmarta”) nalaziće se u tržnom centru „Delta planet” koji će biti izgrađen na Autokomandi u Beogradu. Kako je ranije najavljeno, ugovor o zakupu potpisan je sa kompanijom „Delta ril estejt”. Prvi „Karfur” u Srbiji prostiraće se na 10.000 kvadratnih metara, a u ponudi će biti i 3.000 proizvoda robne marke ovog trgovca.

 -------------------------------------------------------------------

„Lidl” se čeka godinama

Srbija već godinama čeka na dolazak diskontnog lanca i gotovo je jedina zemlja u Evropi u kojoj ne posluje tip trgovine koja u ponudi ima uglavnom proizvode svoje privatne marke, ali po znatno nižim cenama. Ovaj koncept pokušan je pre nekoliko godina kada je „Delta” napravila format „Tempo ekspres”, međutim, ovaj projekat nije u potpunosti zaživeo, a novi vlasnik „Deltinih” trgovina ga je ukinuo.

To bi trebalo da se promeni ove ili naredne godine kada se očekuje da će „Lidl” da otvori prvih petnaestak objekata u Srbiji, budući da je već obezbedio lokacije u nekoliko gradova Srbije. 

Stefan Despotović

objavljeno: 21.03.2013.

Nastavak na Politika...