Izvor: TvojPortal.com, 27.Maj.2011, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DON ŽUAN SE VRATIO U SENTU
Hronika 49.Susreta APDV u Staroj Pazovi
Kamerna scena „Miroslav Antić“ Senta .Eden fon Horvat:“Don Žuan se vraća kući“;režija, scenografija i izbor muzike:Branko Vučetić; kostimi :Gordana Nikolić. Predstva izvedena :22.maja 2011.Naslovnu ulogu tumači Viktor Unginović, jedinu preostalu mušku ( Švercera ) Jozef Gere, dok je za 32 ženske role usled nedostatka ženske glumačke radne čeljadi u ispostavi nacionalne scenske službe zapošljavanja u Senti ,
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << />
binski menadžer Branko Vučetić bio priunuđen, hteo ne hteo, u skaldu sa programom štednje u oblasti kreativnog ženskog faktora, da angažuje samo devet (iz)vršilica glumačkih poslova i radnih zadataka. Tako su po pet glumačkih funckcija obavljale igrajući isto toliko rola: Nataša Agašton i Sonja Dimić;Jovana Vejnović , Marina Čikić igrale su samo po četiri uloge ;Jovana Kontić , Maja Davidović ,Sandra Stojanović , Silvija Šogorović, svaka sa po tri uloge ; Aleksandra Cvetković se morala zadovoljiti samo sa dve role, dok je najgore prošla Gordana Nikolić kojoj je i ova jedina (Starmajke) , jedva zapala.
Malčika-„Izbiračica“ imala pravo da bira i da bude birana
Ne samo poštovana pazovačka publika ,nego i ansambl iz Sente su sa prilično sete sećali kad je Kamerna scena imala više sreće dve hijlade treće na 41. SAPDV prilikom izvođenja „Izbiračice“ Koste Trifkovića u režiji Dragana Ostojića .Tom priklikom je vladarka nad ljudskim srcima i ostalim muškim resursima , Malčika , koju je igrala Mirela Mačak , bila u nedostižnoj prednosti u rodnoj ravnopravnosti nad proscima Štancikom, Tošicom, Jovanom ,da je preteranom upotrebom šarma, pomešanim sa razmaženošću i roditeljskim imetkom , postavljala stroge zahteve primenjujući ne samo dvojne, nego čak i trojne kriterijume na izboru po konkursu za novootvoreno radno mesto muža.Što su nevladine organzacije „Sigurne muške okućnice „okvalifikovale kao politnekorektnost na granici primene mobinga već na samom početku zajedničkog bračnog poduhavta. Predstava „Izbiračica“ u izvođenju Kamerne scene iz Sente bila je prema jednodušnoj oceni publike , pozorišne kritike i stručnih žirija ,najsupešnije scensko amatersko ostavrenje u 2003. godini, kojoj nije bilo ravne ni na SAPDV u Staroj Pazovi , ni na Republičkom festivalu u Kuli,a „Izbiračica „ je pobedila i na 45.Internacionalnom festivalu u Trebinju koji je te godine održan pod nazivom „Festival festivala“.Ovakav blistavi uspeh postižu ameterske pozorišne trupe jednom u deceniji ili u dužem periodu, a takve visoke domašaje postigli su tokom poluvekovonog festivalskog života samo ansambli iz Kikinde, Crvenke,Ruskog Krstura , Stare Pazove , Žablja,Kule, trupa Tomaša Hriješika iz Kovačice . Sudeći po reagovanjima publike na predstavi i članova žirija na okruglom stolu,Don Žuan ima jedino šanse da se vrati u Sentu, a mnogi bi pitali selektora Bogdana Ruškuca (da je bio prisutan, a nije )zašto mu je izdao putni nalog da se pravo iz rata uputi na SAPDV u Staru Pazovu.
Po jedna drama za svaku člancu Evropske Unije
A Don Žuan Edena fon Horvata (Sušak 1901,-Pariz 1938.) , dramskog pisca Evropske unije (EU) u najavi ,koji je za svaku članicu EU iz Srdenje i Jugostočne Eevrope , pa čak i kandidatkinje kao što su njegova rodna Hrvtska i susedna Srbija ,napisao ako ne po jednu dramu, ono svakako najmanje po roman ili zbirku pripvedeka , nije stupao ni milom ni silom u bračne odnose. Da je to učinio pre rata iz kojeg se možda ne bi vratio, žena bi mu ostala udovica koja bi na zakonit način presvisla od tuge za njim.
Od tuge presvisla jedna od njegovih ljubavnih akcionarki
Ovako je presvisla samo jedna od njegovih ljubavnh akcionarki , i to većinska, sa satusom Verenice. Koja je, misleći da je zaborarvio na nju ili da je poginuo, što bi mu bio manji greh,pošto nije odgovarao na njena pisma o namerama, presvisla , jer joj je na srcu prokrvavila lubavna rana nakon tačno sedmadeset i dva dana. A Don Žuan nije verovao u tu tužnu vest pa se zato i vratio iz rata . Posle se pokajao što se uopšte vraćao, pa je bio je ne samo umoran nego i tužan tražeći Verenicu.Sve se to zbivalo u Versajskoj Nemačkoj u kojoj se i tada govorilo nemački, što je na srpski jezik prevela Ema Časar( hvala joj ) , a redakciju prevoda izvršio Vencislav Radovanić ,( i njemu takođe hvala). Ali tu nije kraj zahvaljivanja pažljive pazovačke publike.
Zahvalnost reditelju što je predstava posle dva sata ipak završena
Najveća zahvalnost pripada reditelju što je izdao nalog da se predstava ipak završi nakon dva sata igranja bez pauze, koje nije bilo iz čisto stvaralačkih razloga umetničke prirode:da gledaoci ne zaborave posle pauze ono što se na bini dešavalo u prvom delu.Tako se sad igraju moderne predstave. U jednoj smeni, bez pauze na kojoj se svejedno ne sme pušiti, jer duvan je štetan za zdravlje. Kao što je i pauza štetna za celinu scenskog umetničkog ugođaja, stimulstivno deluje na ničim izazavnu amneziju svega onog što se odigralo u prvom delu. Ukoliko se uopšte šta i događalo, a obično nije. Ovako su gedaoci sazanali da je u celoj Srednjoj Evropi posle prvog svetskog rata vladala galopirajuća inflacija kad je jedno piće u bircuzu koštalo milijardu nemačkih maraka, a kusur se vraćao u milionima.Koji Don Žuan, što se radi susreta sa Verenicom , bez njegovog znanja u međuvremenu presvislom , nije uzimao, nego je čašćavao kusurom konobarice. I kod nas je u Srbiji , 1993.g. takođe bila inflacija, možda veća nego onda u Nemačkoj, pa nas je predstava iz Sente na to podsetila. Samo naše mušterije u bircuzu nisu čašćavale milionima dinara konobarice. Ali, to su naša posla. Kao što su naša posla i kačenje na repertoar drame sa 35 ženskih uloga u ansamblu koji ima jedva desetak glumica . Pet uloga na jednu glumicu, o, da li se i to može?!Da, mi smo amateri ( amaterice )!
Dodela ljubavi kao humanitarne pomoći ženama
Viktor Unginović, Don Žuan iz Sente i oba okruga Bačkog i Banatskog ,je bio široke ruke pa je delio i šakom i kapom ljubav kao humanitarnu pomoć svakoj ljubvanvoj kao budžetskoj korisnici koja je zbog osdkudacije u istoj za vreme rata iz kojeg se on vratio živ i zdrav , ali setan, mnogo nešto setan,mnogo propatila. A niko im se zbog tog zločinačkog pohuvata glede osamljenosti i ucveljenosti srdaca nije dosada izvinuo.Samo što je on tu humanitarnu pomoć u ljubavi korisnicama delio sve nekako kao preko... umalo nešto ne rekosmo, ...
volje, ali i to je bilo bolje nego da je uopšte nije dodeljivao, a potražnja je bila tolika! Kolika? Pa prevelika, eto kolika!
Don Žuan nije ni bio u ratu, nego se skrivao sve vreme u Krčmi na glavnom drumu za Srpsku kuću fudbala
Don Žuan je pobegao od valsti nakon što je osumnjičen da je zaveo maloletnicu, iako je dojava bila lažna, i skrivao se po šumama i gorama, njihove, tj .nemačke, zemlje ponosne.U inforamtivnim razvoroima koji se vode u holu pozorišta posle svakog scenskog nemilog događaja, pa i posle ovog, jedan nezanani gledalac , koji je zahtevao da mu se ime briše sa afiše, je izjavio kako Don Žuan uopšte i nije bio u ratu nego se sve vreme skrivao u Krčmi koju su na Glavnom drumu za Srpsku kuću fiudbala držali ortaci, ratni profiteri Čehov - Benka i komp.U ovom ugostiteljskom objektu, pod kodnim nazivom Rupa, Miško Kovačević iz Nove Pazove je naručivao votku za članove svog kreativnog tima „Ler“, a posebno za nosioce projekta Unu i Lanu.
Scenski grob ljubavi, na koji padaju festivalske snežne pahuljece
Kad je konačno Don Žuan skončao svoje bitisanje na ovom svetu , što je mogao da učini i znatno ranije , još za vreme rata iz kojeg se vratio, a bolje da nije, njegove posmrtne ostake su shraranili u grobnici sa Verenicom, tako što je on svojeručno doneo krst. Da je organizovana sahrana kakvu je zaslužio, kao što nije, gledaoci bi mogli čuti i izraze sumnji koje su do suza žalosnica upućivale korisnice njegovoh usluga , na veliko i malo, jer je bio poznat da ih pruža i po kućama:“Nije umro Rade/ Nije umro već se uturio /“ , kao što su Turci sumnjali za Malog Radojicu, politnekorektnog hajduka.A šta je drugo i bio Don Žuan, nego evropski hajduk ljubavi kome su žene sa liste čekanja prinosile svoja srca na dar? Na staropazovačkoj bini su mu podigli spomenik-grob ljubavi. To je drugi scenski monument podigntu ljubabvi za pola veka Susreta amatersih pozorišta Vojvodine. Prvi Grob ljubavi je pre tri decenije podigao pozorišni kamenorezac iz Bačkog Petrovca Ljuba Majera, na koji i danas pozorišni gledaoci polažu cveće u svojim sećanjima.
Na Don Žuanov grob ljubavi pale su snežne pahuljice koje su se belile kroz snopove reflktorskog svestlosnog snopa.Čim je te svetlosti nestalo, i pahuljice su se istopile .Toliko su otprilike i potrajala sećanja gledalca na ovu
predstsvu.Koju je , kao i Don Žuanov Gorb ljubavi ,prekrila neodoljiva scenska tama zaborava.
Branko Rakočević
stara pazovadon žuansentaViktor Unginović
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić
