Izvor: JUGpress.com, 25.Feb.2026, 00:06
„Nedelja slobode na jugu“ o korupciji i problemima zdravstva i uz bojkot opozicionih stranaka i onih koji se tako predstavljaju
NIŠ
Studenti u blokadi Univerziteta u Nišu u sklopu priprema za studentski protest koji će biti 1. marta u Nišu organizovali su tribinu u Leskovcu, koji je jedan od pet gradova gde se tribina održava pod nazivom „Nedelja slobode na jugu“ uz poruku – pet dana, pet gradova, jedna poruka – sloboda.
Ova leskovačka je bila zanimljiva i po tome što su je bojkotovale sve opozicione stranke koje imaju odbornike u Skupštini grada, istaknuti NVO aktivisti kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << grupa koja s epredstavlja kao “studenti i građani.,
Leskovčanima su se obratili prof. dr Marija Džunić sa Ekonomskog fakulteta, koja je govorila o tome kako korupcija utiče na svakodnevni život, osvrnuvši se na visinu plata, kao i na razvojne šanse Srbije,a li i na razloge zašto mladi sve više odlaze iz Srbije, a razlike između regiona postaju sve veće.
„Ja skoro 25 godina objašnjavam studentima kako bi u teoriji ekonomija trebala da izgleda, a onda oni dođu i objasne mi kako, zapravo, život funkcioniše. Ovakav sistem, koji je bolestan, je ogledalo društva, a tu ni zdravstveni sistem ne može da bude zdrav. I to je sistem u kome se korupcija plaća ljudskim životima. Kod korupcije nije najstrašniji gubitak novca koji je nestao, nego u poverenju koje je izgubljeno, u vremenu koje je potrošeno, znanju koje je otišlo, kao i u ljudskim životima koji su mogli da budu spašeni da sistem funkcioniše drugačije. Za korupciju su najčešće najodgovorniji oni koji donose odluke i odlučuju kako će se trošiti naš novac, koji kreiraju stvari i donose pravila. Ali, postoji i jedan drugi nivo koji se zove institucionalni nivo odgovornosti. U svakom društvu postoje određene institucije poput regulatornih tela, nezavisnih komisija, revizorskih institucija i one imaju zadatak da budu korektiv sistema, da niko ne bude iznad pravila… U našoj zemlji su i ove institucije zarobljene, a ponegde sporadično funkcionišu zahvaljujući istaknutim i hrabrim pojedincima kojima je javni interes na prvom mestu. Takve ljude maltretiraju, prete im otpuštanjima, to su ljudi kojima je potrebna naša podrška. Postoji i građanska odgovornost, jer imamo pogrešno uverenje da treba da svoj glas iskažemo samo na dan izbora, zaokruživanjem nekog kandidata. Demokratija se ne dešava svake četiri godine, nego svaki dan, u svakom pitanju, u svakom pozivu na odgovornost, svakim nepristajanjem. Mi smo došli do trenutka kada više ne možemo da se povlačimo, kada smo se osvestili, ali je neopohodno da pogledamo istinu u oči i da shvatimo kolike su razmere društvenog razaranja koji smo i sami dozvolili zato što smo ćutali i povlačili se. Korupcija je ušla u sve pore našeg društva, a terapija je trebala da počne hrabrošću. To su nam pokazali studenti i red je da im se u tome pridružimo.“
Miloš Đorđević iz NVO Transparentnost Srbija u svojim aktivnostima se bavi prevencijom i borbom protiv korupcije, a glavna oblast rada su mu javne nabavke i finansiranje političkih aktivnosti. On se osvrnuo na nalaz indeksa percepcije korupcije za 2025. godinu prema kome je Srbija zabeležila najlošiji rezultat od 2004. godine.
„Ovaj podatak je retko ko mogao da vidi u srbiji, osima na nekim opozicionim portalima, što dovoljno govori koliko je ovoj vlasti stalo do borbe protiv korupcije. Mi smo u našoj organizaciji istraživali stavove građana o problemima koje najčešće vide u društvu, a kao prvi problem javila se korupcija, što je prvi puta da se korupcija javlja kao najveći problem. Tu su i problemi u zdravstvu, koji su i u bliskoj i neposrednoj vezi s korupcijom.“
Dr Dejan Hristov, internista kardiolog, ocenjuje da je zdravstvo kao pacijent koji krvav i bolestan leži na ulici, a građani prolaze pored njega.
„Mi moramo da pomognemo tom pacijentu, a neko nas je ubedio da mi ne treba da se time bavimo, nego da prođemo i ostavimo to kako jeste, jer ima ko se time bavi. A kod nas se zdravstvom bave šloseri, keramičari, nečije ljubavnice…Mi imamo pacijenta koji umire, a to je zdravstvo i pravimo se kao da on ne postoji.“
Izneo je Hristov i primere sa kojima se svakodnevno susreće u svojoj praksi. Podsetio je i da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar 2014. godine rekao da će očistiti liste čekanja, ali da to govori i danas uz pitanje zašto to do sada nije uradio. Hristov ukazuje i na problem u odnosu pacijent-lekar.
„Stalno moram da objašnjavam pacijentima da smo mi na istoj strani, da nismo neprijatelji i protivnici. Ali, neko uporno pokušava da nahuška pacijente na doktore. Problem nastaje i kada ministar ili predsednik kažu da nema čekanja, da nema problema, a kada pacijenti treba da dođu kod mene, pa imaju problem da zakažu termin za pregled, ispada da je problem do mene. Onda im objašnjavam da ja ne određujem kako će zdravstveni sistem da bude organizovan, kako će da se radi zakazivanje, da imam 50 pregleda dnevno, gde ostane četiri minuta za pacijenta. Dva otpadnu dok on uđe, skine se, dok kažemo dobar dan i doviđenja, kako ste… Ostane mi minut za pregled, da saslušam pacijenta, i minut da razmislim koju terapiju da mu prepišem i iskucam izveštaj… To nije normalno. A pregled specijaliste koji se naplaćuje od fonda je 280 dinara! Problem je i što, iako se tvrdi drugačije, imamo malo lekara. Kaže ministar da imamo dovoljno lekara, tako da je čudno da, ako je to tačno, zašto onda imamo toliko čekanja? Problem je i neravnomerno raspoređivanje lekara, svi idu u velike centre Beograd, Novi Sad, Kragujevac, a onda imamo Majdanpek gde je zdravstvenom sistemu zaposleno 50% lekara penzionera preko ugovora, a u Pirotu se gasi ginekologija, da ljudi nemaju porodilište, jer su lekari otišli privatno da rade. Od 10, 11 lekara na ginekologiji ih je ostalo troje. Neko u Beogradu odlučuje koliko će se lekara zaposliti, jer mi u lokalu, izgleda, ne znamo koliko nam lekara treba.“
Hristov kao problem ističe i odnos kada recimo direktor bolnice pozove lekara da ga pita zašto ide na proteste, što je zloupotreba položaja.
Pored Leskovca, tu su bile tribine i u Prokuplju, Pirotu, Vranju i Aleksincu
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
