Izvor: B92, 15.Jan.2011, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća teško otplaćuju kredite
Beograd -- Dug privrede bankama, prema proceni ekonomista, više nego dvostruko veći od ovogodišnjeg budžeta Srbije. Preduzeća od zarade sve teže plaćaju rate kredita.
Po različitim osnovama, od kratkoročnih do dugoročnih obaveza, realni sektor se kod banaka zadužio za 19,5 milijardi evra.
Za problem nelikvidnosti i zaduženosti privrede vlada priprema novi program.
Srbiju ove godine očekuje nekoliko važnih ekonomskih pitanja. Kako zauzdati rast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cena i inflaciju, kako održati stabilan kurs dinara, kako rešiti veliku nezaposlenost, ali i šta uraditi sa velikom zaduženošću, tj. nelikvidnošću privrede.
"Pošto je više od trećine tih nelikvidnih preduzeća, recimo ako je prosečno 16.000 preduzeća nelikvidno i više od trećine je praktično više od dve godine nelikvidno, onda se tog sizifovskog posla, da se odmrsi taj čvor uhvatilo Ministarstvo ekonomije. Mislim da je već u završnoj fazi taj program kako doći do tog prebijanja", kaže Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.
Prema saznanjima B92, razmišlja se o državnom projektu koji bi raznim merama poboljšao likvidnost privrede. Da je problem veliki pokazuje i poslovno drugačiji manir mnogih banaka, koje su se nekada sa klijentima sastajale dva do tri puta godišnje, dok sada to čine bar jednom mesečno.
"Mnogo dublje nego što je to bio slučaj ranije, zajedno sa klijentom istražuju načine i počinju sa klijentom da se bave upravljanjem samim preduzećem u cilju postavljanja tog preduzeća ponovo na noge. Da li je u pitanju iznalaženje strateškog partnera koji odgovara i banci i korisniku kredita, koji unosi dodatni kapital. Da li je zajednički rad na produženju rokova za izmirenje plasmana koji često pomaže, ali nekada i ne", kaže Zdravko Krunić, član izvršnog odbora banke Sosijete ženeral.
Interes banaka je da sačuvaju svoj novac dat preduzećima, pa se zato sve češće upuštaju u zajednički angažman sa firmom, kako bi ona što bolje poslovala i imala profit, jer to garantuje otplatu kredita.
"Najveći problem tog duga je što njegovi troškovi servisiranja privredi iznose između 4 i 5 milijardi evra na godišnjem nivou. Što znači da preduzeća imaju u proseku veći trošak za servisiranje svojih dugova u odnosu na ukupan fond zarada koji isplate svojim radnicima", kaže Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar.
Program za smanjenje zaduženosti i nelikvidnosti privrede trebalo bi da bude završen do kraja marta. Ekonomisti smatraju da nije dobro samo stimulisati kreditnu aktivnost, već da preciznije treba regulisati okvir koji će propisivati veće angažovanje poslovnih banaka.
Pogledaj vesti o: Kurs evra
