Izvor: RTS, 15.Jul.2011, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u evrozoni utiče na dinar
Prema zvaničnom srednjem kursu, jedan evro košta 44 pare manje nego juče. Promene kursa uobičajene i posledica su neizvesnosti zbog ekonomskih problema u nekoliko zemalja evrozone, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Dinar će danas ojačati 0,4 odsto, tako da će srednji kurs biti 102,95 dinara za evro. Prema zvaničnom srednjem kursu, jedan evro koštaće 44 pare manje nego juče.
Narodna banka je ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na međubankarskom deviznom tržištu prodala 45 miliona evra i isto toliko kupila, da bi ublažila velike dnevne oscilacije kursa.
Promene kursa su uobičajene, kažu u Narodnoj banci Srbije, i posledica su neizvesnosti zbog ekonomskih problema u nekoliko zemalja evrozone.
Kurs dinara u Srbiji je kao temperatura - nekad viši, nekad niži. Poslednje oscilacije nisu bitno uticale na ponašanje građana.
"Uobičajen je manji promet, jer su ljudi na godišnjim odmorima. Međutim, on je isti i na kupovnoj i na prodajnoj strani", kaže Milan Tadić iz "Vip menjačnice".
Tehnika "jakog" dinara
Razlog zašto dinar gubi bitku ovoga puta je kriza u evrozoni. Tehnika jakog dinara od početka godine izgledala je ovako: strani investitori donosili su devize i menjali ih u dinare. Njima su kupovali hartije od vrednosti sa visokom kamatom od 13 odsto. Tako je u zemlju ušlo kratkoročno više od milijardu evra.
Onda je došao 13. jun, kada je država odlučila da ne produžava seriju aukcija evroobveznica u protivvrednosti od 200 miliona evra, što je stvorilo tražnju za tom valutom.
"Sada smo svedoci da su zadnje dve aukcije dugoročnim hartijama imale skroman uspeh. To znači da nije bilo stranaca, nije bilo dotoka deviza kao ranije, a čega nema košta više, njemu cena raste", kaže Zoran Petrović iz Rajfajzen banke.
Od poslednje aukcije trezorskoh zapisa vrednih deset milijardi dinara prodata je samo trećina. Slično je sa zemljama u okruženju, što znači da investitori više nisu zainteresovani za te hartije od vrednosti.
"Investitori kupuju druge valute za koje smatraju da su stabilnije ili ulažu u neke druge investicije kao što su zlato, srebro kako bi sprečile rizik daljeg pada evra", kaže Vladimir Krulj, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Krulj navodi da je Srbija vezana za evro i da, kad ima manju ponudu evra, to utiče na fluktuacije naglasivši da je slično i u drugim zemljama.
Ove godine, dinar je prema evru bio najslabiji 6. januara, kada je kurs bio 106,49 dinara za evro, a najjači 23. maja, kada je jedan evro koštao 96,7 dinara.
Pogledaj vesti o: Kurs evra
