Izvor: Blic, 16.Jun.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mali poremećaji na tržištu drastično utiču na kurs dinara
Naglo slabljenje domaće valute samo je dokaz da je devizno tržište i te kako osetljivo. Čak i mali poremećaji dovode do velikih iskakanja, koja se manifestuju pomeranjem kursa evra, i to naviše. To govori samo o jednom - tržišna ravnoteža je vrlo tanka, a psihološki faktor i te kako izražen. Ipak, očekuje se stabilizacija kursa.
Indikativni kurs juče je iznosio 100,9912 dinara za evro, dok je danas srednji kurs 100,96 dinara.
Šta se zapravo desilo ovih dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je domaća valuta prema evru oslabila za dva dinara?
- Na naplatu su dospele obveznice Ministarstva finansija. Banke su morale da zatvore pozicije, kupovale su devize, a lančano i drugi na međubankarskom deviznom tržištu. Dovoljan je i mali poremećaj pa da dođe do promene nagore. Reč je o malom, psihološkom iskakanju - kaže za „Blic” Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke.
Teško je, navodi, govoriti šta će se dešavati u bliskoj budućnosti, ali je neophodan krajnji oprez i usklađenost monetarne i fiskalne vlasti.
Prognoza - 101 dinar
Kurs dinara će biti nestabilan, a visok prinos na investicije postaje rizičan, saopštio je „Barklejs kapital”, deo Bareklejs banke, čije je sedište u Londonu, a prenosi agencija „Blumberg”. „Barklejs kapital” je prošle nedelje promenio tromesečnu prognozu sa 95 dinara za evro na 101 dinar, nakon što je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na 12 odsto sa 12,5 odsto u odnosu na 9. jun. U poslednja tri dana trgovanja dinar je oslabio četiri odsto. Centralna banka najverovatnije neće amortizovati kurs, jer izvoz mora biti konkurentan, kaže se u tekstu „Blumberga”.
- Potezi Ministarstva i NBS moraju stalno da budu iskoordinirani. Treba voditi računa ko kupuje obveznice, kada se emituju, o kojoj je sumi reč i kada dospevaju na naplatu. Postoje svi uslovi za stabilnost kursa i on može da bude i 97,98 dinara za evro - ističe Čupić.
Na dugi rok, kako kaže, postoje dve opcije. Prva, koja je bolna, da kurs bude fiksiran, ali bi to značilo i da se svi drugi agregati tome prilagođavaju, prevashodno da se potrošnja reže, a plate smanjuju. Druga opcija, kako kaže Čupić, jeste upravljani fluktuirajući kurs, što bi podrazumevalo slabljenje dinara, jedino i opravdano i najmanje pogubno za sve.
Ekonomista Vladimir Vučković dešavanja objašnjava time što je ekonomski sistem postavljen tako da finansijski tokovi imaju jak uticaj na kurs. Dominantna je uloga državnih hartija od vrednosti. Kada ih investitori kupuju, dolazi do jačanja kursa, a kada dospevaju na naplatu, pojavljuju se dinari kojima kupuju evre, i to vrši pritisak na kurs.
- Sada su dospeli šestomesečni zapisi, stvorio se višak dinara, a deo investitora i banaka kupovao je devize, što je podiglo kurs. Kako će se kurs menjati, zavisi od tržišta, a na njega imaju uticaj domaći i strani poremećaji. Ovakav režim ima prednosti, ali donosi nestabilnost na kratak rok - kaže za „Blic” Vučković. Poslednja dešavanja sa slabljenjem dinara treba da dočekamo kao dobru vest jer se kurs vraća na realan nivo. U protivnom, i dalje će biti destimulisan izvoz.
Pogledaj vesti o: Kurs evra
